Proširenje turnira podesavanja i nedostatak jednoličnosti imaju posledice po igrače.
Godišnji segment glinenog terena poznat kolokvijalno kao Put ka Rolan Garosu izgleda da se promenio iz šarenog, krivudavom putu u opasan autoput, čok-blok sa opasnostima i rupama na saksijama. Turniri koji su nekada nudili priliku igračima da izoštre svoje veštine na šljaci pre Pariza postali su nešto sasvim drugo – događaji koji su rivali majoru kome prethode i, za pretendente, potencijalne ubice momentuma.
Kao rezultat toga, nedavni događaji sugerišu da će Lordovi tenisa možda morati da preduzmu preispitivanje ljuljaške na šljaci, koja je dugo vremena delovala kao najstabilniji, koherentniji i najlogičniji segment teniskog notorno haotičnog kalendara.
„Ovo je mikrokosmos veće slike i zaista me zabrinjava“, rekao mi je trener elite Kreg Bojnton, koji trenutno radi sa Hubertom Hurkačom. On proširenje nedavnih događaja na 1000 nivoa vidi kao dvonevetne događaje kao potencijalno kritičnu propust. Ima ih pet između početka marta i sredine maja: Indijan Vels, Majami, Monte Karlo (samo za ATP), Madrid i Rim.
„Sa tim događajima koji vode jedni do drugih, momci koji dobro rade igraju više, ali igrači kojima ne ide dobro ne igraju dovoljno. Mnogo je faktora uključeno, ali ovo je jedan od onih trejdova (u rastu Mastersa). Kada je sve posebno, ništa nije posebno.“
Andrej Rublev je izašao sa mastersa u Madridu koji je opustošio povredu kao njegov šampion, iako čak ni on nije prevladao nepovređen.
Istoričari tenisa mogu da se osvrnu na nedavno završenu manifestaciju 1000 u glavnom gradu Španije i prognaju je „Masakr na mastersu u Madridu“, ili možda „Kalamity on Clay“. Nazovite to kako hoćete, posledice su neizbežne.
Sve je bilo relativno mirno u Madridu dok se prvoplasirani Janik Siner nije povukao iz četvrtfinala sa povredom kuka. Nedugo zatim, branilac titule i no. 2 nosilac Karlos Alkaraz bio je uznemiren u četvrtfinalu od strane Andreja Rubleva. Nežna desna podlaktica odigrala je ulogu u Alkarazovog gubitka i navela ga da objavi povlačenje sa ovonedeljnog Mastersa u Rimu.
Grešnik je sledio taj primer dan kasnije kada se, mnogo šagrinom svojih italijanskih sunarodnika, povukao iz Rima. Potom je, u još jednom obeshrabrujućem zapletu, no. 3 nosilac Daniil Medvedev morao da napusti sopstveno četvrtfinale sa Jiržijem Leheckom posle seta zbog bolova u desnoj nozi. I samo 24 sata kasnije, Lehecka je odustao od bolova u leđima posle samo šest utakmica u polufinalu sa Félix Auger-Aliassime.
Rublev je ušao u finale, ali do tada bol na jednom od Njegov Stopala koja su pratila njegovu uznemirenost zbog Alkaraza bila su toliko iznurujuća da je bio u stanju da igra i pobeđuje samo uz pomoć moćnog anestetika koji je u suštini utrnuo stopalo.
Mnogo je faktora uključeno, ali ovo je jedan od onih trejdova (u rastu Mastersa). Kada je sve posebno, niљta nije posebno. Kreg Bojnton
Ovo zapravo nije bilo ono što je glineni segment bio, ili poznat tokom decenija. Naravno, kalendar je bio lepo napunjen privlačnim prestižnim događajima, kao i nekim istorijskim, živopisnim mestima (Estoril, Barselona). S tim što se rolan Garos nazire, događaji su privukli sjajna polja. Ali to su bili jednonedeljni turniri, igrali su isključivo po dnevnom svetlu i tek nedavno su bili pogođeni evolucionim napretkom u svemu, od gudačkih tehnologija do izdržljivosti igrača.
Svet crvene gline je sada drugačiji.
„Na prvi pogled mi se dopada ideja o dužim velikim događajima. Bolji su za turnire koji treba da zaradimo novac“, rekao mi je analitičar Teniskog kanala Pol Anakone, koji je trenirao i Pita Samprasa i Rodžera Federera. „U početku sam mislio da je bolje i za igrače, pružajući više mogućnosti, više slobodnih dana, više odmora. Sada? Nisam baš siguran.“
Broj povreda sugeriše da koliko god se igrači odmarali nije dovoljno da nadoknadi obim posla. Niti pevaju hvalospeve o proširenim događajima na 1000 nivoa, iako u teoriji dovode do rasta.
„Mislim da je kao i ranije sa dvonećinskim turnirima u Indijan Velsu i Majamiju, u redu je“, rekla je Elena Rajbakina novinarima u Madridu. „Ali da bi ovi turniri poput Madrida i Rima takođe bili dugi, a onda imate Rolan Garos – to su nekako veliki događaji.“
U vreme kada je govorila, Rajbakina je bila usred trčanja 14-1 u razmaku od dva kontinenta i dve površine. PopioDanak na njoj je postajao očigledan. Nakon što se izborila za meč poene i preživela epsko četvrtfinale u tri seta sa Julijom Putinceva, Rajbakina je dodala: „II je lepo kada ste uvek gladni pobede, kada zaista želite da radite najbolje. Ali kada si veж u trenutku kada si toliko umoran da na 5-2, samo, ‘Ok, ako жu da izgubim, imaжu odmor.
„Mislim da za igrače to nije najbolje. Mislim da bi bilo lepo da nešto promenimo. Naravno, javnost želi da vidi dobar tenis“.
Kvalitet tenisa je svakako razblažen sa produženih 1000 takmičenja. Džimi Arijas, teniski direktor u IMG akademiji i takođe analitičar Teniskog kanala, ponekad propušta prošlost u kojoj su 1000-te bile jednonedeljne manifestacije.
„Imao si samo jedan slobodan dan“, rekao mi je. „Ali svaki meč je bio neverovatan. Tada je bilo još teže nego sada osvojiti Masters iza leđa. Nije bilo lako uspeti, dobro se povući u obojici. To je više ličilo na uspeh u jednom ili drugom.“
Arijas je u svom hajduku bio ta anomalija, Amerikanac koji je više voleo glinu. Još uvek je delimičan jer je to bio jedini segment godine kada se svi igraju na crvenoj prljavštini.
Ta šljaka je možda crvena svuda u Evropi tokom ljuljaške na šljaci, ali ne igra na isti način na svakom turniru – ne na duge korake. To je element koji se ogleda u nedavnom negodovanju zbog različitih lopti koje igrač možda koristi iz nedelje u nedelju, i uticaja koji nagli prelazi mogu da imaju.
Jirži Lehecka prelomio i šutirao reket posle povrede skratio polufinale u Madridu
Nedostatak jednoličnosti, iako šarmantan na neki način, oblikovao je i trenutnu nepriliku povreda. Udaranje paperjastih loptica početkom aprila u Monte Karlu (ili nedelju dana kasnije u Minhenu) pre nego što gledaoci šćućureni u pufer kaputima mogu da budu čvrsti na reket ruci. Pomeranje ka brzom ritmu brzih terena u Madridu pod sunčanim nebom može biti izazovno, pre još jednog prilagođavanja u Rimu.
„Bilo bi dobro kada bi sva šljaka na ovim turnirima igrala onako kako igra na Rolan Garosu“, rekao je Bojnton. „Kako je sada, možete da imate uslove jedne nedelje do sledeće koji su polarne suprotnosti.“
1000-te u prvoj polovini godine su stasale, kumulativno se rivaleći Grend slem takmičenju u kojem su ušli. Za gledaoce, nadmetanje igrača kalibra Kuće slavnih više nije preduslov za kupovinu karte (bar za prvu nedelju). Uvek ima igrača. Pa, skoro uvek.
Kada se Lehecka povukao posle samo šest utakmica u polufinalu sa Auger-Alijasimeom, navijači su ostali svedoci samo sat i 45 minuta singl tenisa. Tanka vašara je navela Auger-Aliassimea da se pomuči sa činjenicom da, posle prve runde, ne postoji pravilo o zameni Srećnog Gubitnika. Kako stvari stoje, odela u tenisu će možda morati da razmisle o stvaranju jednog.
Novak Đoković, koji je još uvek rangiran kao broj 1, nije igrao od 13. aprila u Monte Karlu. Bila bi šteta kada bi se ispostavilo da je to briljantna strateška odluka poput Rolan Garosa.
