Mnoge porodice u Srbiji svakodnevno kuvaju na gas, često u malim kuhinjama, bez uključenog aspiratora i bez otvorenog prozora. Na prvi pogled, to deluje potpuno bezazleno: ručak se spremi brzo, plamen se lako kontroliše, a navika se prenosi iz generacije u generaciju.
Ipak, pulmolozi i stručnjaci za kvalitet vazduha sve češće upozoravaju da kuvanje na gas bez dobre ventilacije može značajno pogoršati kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Problem nije samo miris hrane ili para iz šerpe, već gasovi koji nastaju sagorevanjem, posebno azot-dioksid, poznat kao NO₂.
Američko udruženje za pluća navodi da izloženost azot-dioksidu može da pojača upalu disajnih puteva, kašalj, sviranje u grudima, napade astme i smanjenje plućne funkcije.
Najveći problem je kuvanje bez provetravanja
Kuvanje na gas ne znači automatski da će neko dobiti bolest pluća. Ali rizik raste kada se plinski šporet koristi svakodnevno, u zatvorenoj prostoriji i bez aspiratora koji izbacuje vazduh napolje.
Upravo tu nastaje najčešća greška. Mnogi uključe aspirator samo kada nešto zagori, dok ga tokom običnog kuvanja uopšte ne koriste. Drugi imaju aspirator koji samo vraća vazduh nazad u kuhinju, što ne rešava problem zagađenja.
„Najopasnija navika nije samo kuvanje na gas, već kuvanje na gas u zatvorenoj kuhinji, dan za danom, bez ikakve ventilacije“, upozoravaju stručnjaci za respiratorno zdravlje.
Posebno osetljive grupe su deca, stariji ljudi, trudnice, osobe sa astmom, hroničnim bronhitisom, alergijama ili već oslabljenom plućnom funkcijom.
Šta se zapravo udiše tokom kuvanja
Gasni šporeti mogu oslobađati više zagađivača u zatvorenom prostoru. Najčešće se pominju azot-dioksid, ugljen-monoksid i sitne čestice koje nastaju tokom termičke obrade hrane. Pregled naučne literature iz 2024. navodi da se u loše provetrenim kuhinjama koncentracije azot-dioksida, benzena i drugih isparljivih organskih jedinjenja mogu povećati do nivoa koji su povezani sa štetnim efektima po zdravlje.
Najveći rizik stvaraju ove navike:
- kuvanje na plinskom šporetu bez otvorenog prozora;
- nekorišćenje aspiratora tokom celog kuvanja;
- dugo kuvanje u maloj kuhinji;
- prženje i spremanje hrane na visokim temperaturama;
- držanje dece u kuhinji dok plamen radi;
- korišćenje ringle ili rerne za grejanje prostorije.
Poslednja navika je posebno opasna, jer se gasni uređaji ne smeju koristiti kao zamena za grejanje.
Simptomi se ne moraju odmah primetiti
Problem sa ovakvom izloženošću je što se posledice često razvijaju tiho. Osoba može mesecima ili godinama primećivati samo blage simptome: suv kašalj, grebanje u grlu, otežano disanje, češće kijanje, zamaranje ili pogoršanje astme.
Studije su povezale izloženost gasnim šporetima sa respiratornim simptomima kod dece, uključujući sviranje u grudima, kratak dah i stezanje u grudima. Svetska zdravstvena organizacija takođe upozorava da zagađenje vazduha u domaćinstvu doprinosi hroničnim respiratornim bolestima, uključujući HOBP i rak pluća, naročito kada se koriste zagađujuća goriva i tehnologije u zatvorenom prostoru.
Kako smanjiti rizik bez panike
Pulmolozi ne poručuju da svaka porodica odmah mora da izbaci plinski šporet. Ali savetuju da se navike promene.
Najvažnije je otvoriti prozor tokom kuvanja, uključiti aspirator pre nego što se plamen upali i ostaviti ga da radi još nekoliko minuta nakon završetka. Ako aspirator samo recirkuliše vazduh, provetravanje je još važnije.
Kada je moguće, dobro je razmotriti prelazak na električnu ili indukcionu ploču. Istraživanja sa Stanforda pokazuju da gasni i propanski šporeti mogu značajno povećati izloženost azot-dioksidu, dok prelazak na električno kuvanje može znatno smanjiti taj izvor zagađenja u domu.
Zaključak nije da je svako kuvanje opasno. Problem je u navici koju mnogi ne primećuju: plamen radi, kuhinja je zatvorena, aspirator je ugašen, a isti vazduh se udiše svakog dana.
Za pluća, to nije sitnica. To je svakodnevno opterećenje koje se može smanjiti vrlo jednostavno: više ventilacije, manje dima, kraće zadržavanje pare u kuhinji i pažljivije korišćenje gasa.
