Karlos Alkaraz je već španska teniska istorija u Parizu: Dvanaesti član muške ‘Armade’ u finalu

Karlitos se pridružuje Santani, Gimenu, Orantesu, Brugueri, Berasateguiju, Moju, Koreti, Fereru, Kosti, Nadalu i Fereru

Rolan Garos je govorio španski u 21. veku zahvaljujući imenima kao što su Albert Kosta, Huan Karlos Ferero i, pre svega, Rafael Nadal. Álex Corretja i David Ferrer su takođe napravili talase svojim prisustvom u finalima 2001.

Karlos Alkaraz personifikuje štafetu svih njih. Sa 21 godinom i 33 dana postao je dvanaesti član muške ‘Armade’ koji se ušunjao u poslednju nedelju u Parizu. Ako su žene prebrojane, cifra se popela na 15 sa Arantxa Sánchez Vicario, Conchita Martínez i Garbiñe Muguruza.

Alkaraz se pridružuje listi velikih nacionalnih reketa kao što su Manolo Santana, Andrés Gimeno, Manolo Orantes, Sergi Briguera, Alberto Berasategui, Carlos Moyá, Corretja, Albert Costa, Ferrero, Ferrer i Nadal.

Prošlo je 63 godine otkako je Santana bio pionir španskog tenisa na terenima Bulonjske bois de Boulogne. On je u finalu pobedio svog prijatelja Nikolu Pjetrangelija 4-6, 6-1, 3-6, 6-0 i 6-2. Ponovio bi tri godine kasnije sa istim protivnikom.

Od svih finalista ‘Armade’, Musketarski kup je izmakao Orantesu, poraženom u izdanju Bjorna Borga 1974. Berasategui, žrtva Bruguere, takođe nije mogao da pobedi. Koreta, koji nije mogao 1998. sa svojim sunarodnikom Karlosom Mojom i 2001. sa Gustavom Kuertenom, i Fererom, koji je kleknuo sa Nadalom, neprikosnovenim kraljem zemlje.

Alkaraz želi da mu se ostvari san: da čuje špansku himnu u njegovu čast u Parizu i trlja ramena sa Santanom, Gimenom, Bruguerom, Mojom, Kostom, Fererom i Nadalom: „Pobeda i slušanje himne je jedna od najvećih stvari i ja sam je zamislio u Parizu jer znam da se tamo svira“.

Pobeđivati i slušati himnu je jedna od najvećih stvari i ja sam je zamislio u Parizu

Karlos Alkaraz

Učenik Huana Karlosa Ferera, koji je kao dete gledao prestižni francuski turnir na televizijskom ekranu, odigrao je svojih šest utakmica u „Filipe Šatrijeu“, veličanstvenom centru Bulonjske škole. Ovako izražava ono što oseća kada nagazi na to: „Nije da dobijem gusle, ali imam trenutke u glavi, želja se povećava, adrenalin, šta je moglo da se desi na tom terenu i šta može da se desi u budućnosti. To mi je na pameti i nadam se da жe se desiti. La Chatrier je neverovatan, divan teren i nadam se da ću jednog dana moći da odigram finale tamo.“ Taj dan je doљao. Moglo bi da bude i ove nedelje, sa Aleksandrom Zverevim na drugoj strani mreže. l