Može li iko — Artur Mlađi? Novak Đoković? Rafael Jodar? — pridružiti mu se tamo?
Nastavci klasičnih mečeva mogu biti teško ostvariti. Posebno, čini se, za španske velikane.
Nakon što je pobedio Rodžera Federera u polumraku na Vimbldonu 2008. godine, Rafael Nadal je bio primoran da se povuče sledeće godine zbog tendinitisa kolena. On i Federer neće ponovo igrati na Centralnom terenu još jednu deceniju.
Nakon što je izgubio od Novaka Đokovića u skoro šestočasovnom finalu na Otvorenom prvenstvu Australije 2012. godine, Nadal je ponovo morao da se povuče sa turnira 12 meseci kasnije, ovaj put zbog stomačnog virusa. On i Đoković neće se suočiti sa Daun Underom još šest godina.
Sada, nažalost, red je na Karlosa Alkaraza da propusti veliki revanš. Pre godinu dana, spasio je tri meč lopte da pobedi Jannika Sinnera u najboljem finalu u istoriji Rolan Garosa. U petak, on je rekao da će ga povreda desnog zgloba sprečiti da brani svoju krunu.
Pogledajte ovaj post na Instagramu
Što se tiče potencijalnih neprijatnosti za ovu tenisku sezonu ići, Alkarazova najava mora biti na samom vrhu liste. On i Sinner izgledali savršeno spremni za dvoboj kroz Madrid i Rim, sa kulminacijom i krunisanjem sigurno će biti izvedena u Parizu.
Alkaraz je osvojio 16 uzastopnih mečeva, i Otvoreno prvenstvo Australije, za početak godine. Grešnik je odgovorio pobedom 18 (i brojanje) uzastopnih mečeva, i Sunshine Double u Indijan Velsu i Majamiju. Na prvoj šljaci sezone Masters 1000 u Monte Karlu, sreli su se u finalu, a Siner je osvojio težak i intrigantan dva seta. Taj meč je bio dobar, ali je ostavio prostora za mnogo više drame, i verovatno Alkaraz odgovor, da dođe.
Alkarazova najava naglašava koliko krhko sve – rivalstva, karijere, nade za klasične mečeve – može biti u tenisu. U timskim sportovima, ako dođe do povrede igrača, ili čak tri igrača, tim ne prestaje da igra. U tenisu, kada se Alkaraz povredi tokom sezone na šljaci, sezona kakvu smo poznavali, ili planirali, odjednom prestaje da postoji.
Pogledajte ovaj post na Instagramu
Dakle, šta sada imamo?
Najočigledniji efekat je da je Siner ostao sam na vrhu ATP brda. On ima svoj niz pobeda, koji je otišao sa 17 na 18 danas. On ima broj 1 na listi, koji je zgrabio od Alkaraza u Monte Karlu. On je kolosalnih 8,000 bodova ispred sledećeg aktivnog igrača, Aleksandra Zvereva. I on nema bodova za odbranu u Madridu, dok Alkaraz neće moći da odbrani svoje šampionske bodove u Rimu ili Parizu. Moguće je da bi Siner mogao da pređe od toga da nikada nije osvojio 1000 ili major turnir na šljaci pre aprila, do pobede na sva četiri – Monte Karlo, Madrid, Rim, Rolan Garos – do sredine juna.
Grešnik, naravno, i dalje mora da igra mečeve. Ko bi ga sada mogao da izazove?
Možemo početi tako što ćemo reći da niko ne izgleda spreman da popuni Alkarazove cipele i napravi sebe u pravog rivala Sinner. Ostatak Top 10, ne računajući takođe-odsutan Novak Đoković, je kombinovani 15-53 protiv Sinner. Postoji nekoliko visoko rangiranih momaka koji su mučili Italijana u poslednjih nekoliko godina, kao što su Daniil Medvedev i Aleksandar Bublik, ali nijedan nisu u svom najboljem izdanju na šljaci.
Gledajući dalje niz rang listu, možemo videti nekoliko igrača koji bi mogli da iskoriste odsustvo Alkaraza da se podigne nivo, i da svoj udarac protiv Sinner.
Arthur Jr., nakon pobede u Barseloni, već je bio pretnja za ostatak sezone na šljaci. Sada je moguće zamisliti 21-godišnjaka u polufinalu ili finalu bilo kog od predstojećih događaja, uključujući i njegov domaći slem u Parizu. On i Sinner su igrali samo jednom.
Rafael Jodar i Srpskohrvatski / srpskohrvatski, obojica 19, trebalo bi da se pridruže razgovoru kandidata. Oni možda nisu baš spremni da osvoje 1000 ili Slem, ali će imati koristi od toga što Alkaraz u blizini da ih nauči bilo kakve lekcije u narednih šest nedelja.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski, Srpskohrvatski / srpskohrvatski i Andrej Rubljov su svi teški auti na šljaci koji su imali svoje uspone i padove ove sezone. Prošle godine, Musetti je izgubio od Alkaraza u polufinalu u Rimu i RG. Prošle nedelje, Rubljev i Cobolli stigao do finala u Barseloni i Minhenu, respektivno. Njihove akcije bi trebalo da porastu u narednim nedeljama.
Rafael Jodar, samo 19, brzo je napredovao u redovima.
Čak bi i američki kontingent trebalo da ima koristi. Prošle godine u Parizu, SAD su imale dva četvrtfinalista – Tomija Pola i Franssesa Tijafoa – po prvi put od 1996. godine. Ali niko nije mogao da dobijepored Alkaraza, koji je eliminisao i Pola i Bena Šeltona. On neće biti na putu ovaj put.
A šta je sa jednim Top 10 igračem koji nisam pomenuo, Novak Đoković? U zavisnosti od njegovog zdravlja i njegovih ambicija za šljaku, on može biti najveći pobednik od svih. To je bio Alkaraz koji ga je blokirao od njegovog 25. velikog naslova ranije ove godine na Australian Openu. On je više puta rekao da je ideja da mora da prođe kroz Sinnera i Alkaraza na bilo kom turniru je zastrašujuća, čak i za njega. Ovo smanjuje njegov zadatak na pola.
Da li bismo mogli da vidimo više sudara Đoković-Sinner nego što smo očekivali?
Što se tiče samog Sinnera, testovi koji predstoje neće doći samo od njegovih protivnika. Oni će takođe doći iznutra. Možda će se osećati pomalo kao što se Federer osećao kada je Nadal izgubio od Robina Soderlinga na Rolan Garosu 2009. godine – tj. „evo moje šanse, bolje da je ne upropastim“. To nije uvek idealan način razmišljanja. Dan nakon što je Rafa izgubio, Federer je skoro izašao u dva seta od Tomija Hasa. U petak u Madridu, istog dana kada je Alkaraz objavio povlačenje, Siner je izgubio prvi set od Bendžamina Bonzija.
Ali Federer je na kraju prošao, i trenutno nema razloga da verujemo da Sinner neće učiniti isto. Možda ćemo, do trenutka kada se šljaka završi, imati još jedno rivalstvo u našim rukama.
