On je, sa osam godina, bio jedno od dece koja su tog dana pohađala školu, ne znajući da će se pojaviti luđak sa četiri pištolja
„Mogao sam biti jedno od ubijene dece.“ To je jedna od retkih fraza koje Endi Marej artikuliše kada se priseća masakra u Danblejnu 1996. godine u kojem je poginulo 18 ljudi i koji ovog petka obeležava pre trideset godina. On je, sa osam godina, bio jedno od dece koja su tog dana pohađala školu, ne znajući da će se pojaviti luđak sa četiri pištolja kako bi mali škotski grad postao poznat iz pogrešnih razloga. Sve dok Endi nije odrastao i postao jedan od najboljih tenisera u istoriji.
Tomas Hamilton je bilo ime neuravnoteženog čoveka koji je provalio u gimnaziju osnovne škole Dunblane u 9:30 ujutro 13. marta 1996. godine sa dva pištolja, dva revolvera i 700 metaka. Pucao je na grupu učenika koji su zauzeli prostorije. Petnaest novorođenčadi i učitelj su umrli odmah. Još jedno dete je izgubilo život na putu do bolnice. Hamilton, pošto je završio svoj sablasni posao, stavio je pištolj u usta i izvršio samoubistvo.
Sećam se samo da sam ušao u kola i počeo da viče na sve da se sklone sa puta
Judi Murrai, majka bivšeg svetskog broja 1
Bilo je to samo nekoliko minuta koje su obeležile istoriju ovog spavaonice u Škotskoj. Utočište mira čija je glavna atrakcija bila katedrala iz trinaestog veka koja se nalazi u centru grada, ista ona koja je bila otvorena celu noć u bdenju da primi žrtve tragedije.
Pre trideset godina, Džudi Marej je vodila prodavnicu u ovom živopisnom gradu. Bila je profesionalna teniserka, kao i njena majka, ali iscrpljena od putovanja i nestabilnosti sporta, napustila ga je i otišla u Dunblane da odgaja svoja dva sina, Džejmija i Endija, osam i devet godina, respektivno. Jutro 13. marta bilo je samo još jedno. Ili se barem tako činilo dok njen kolega nije podigao slušalicu. „Kažu na radiju da je došlo do pucnjave u školi.“
Džudi majka upao u prodavnicu vrišteći, „Došlo je do pucnjave!“ Džudi je pobegla. „Sećam se samo da sam ušao u kola i počeo da vičem na sve da se sklone sa puta“, priseća se on u Endijevoj biografiji „Hitting Back“.
„Ostavio sam auto na pola puta i pobegao, ali bilo je toliko policajaca ispred škole da nas nisu pustili da prođemo. Niko ništa nije znao.“
Kada ljudi pomisle na Dunblane, oni više ne misle samo na pucnjavu. Sada on takođe kaže: „O da, odatle su Mareji“
Judi Murrai, majka bivšeg svetskog broja 1
Judi je odvedena sa ostalim roditeljima u obližnju zgradu dok se situacija ne razjasni. Dok je čekao i bez ikakvih informacija, najgori trenutak je bio kada je osoba ušla u sobu i zamolila roditelje dece iz razreda Miss Gradonačelnik da izađu. „Postojao je deo mene koji je osetio veliko olakšanje, mada sam se u sekundi osećao krivim, jer je žena pored mene počela da vrišti i plače.“
„To je klasa moje ćerke!“ rekla je ova osoba.
Džudi nije bila u stanju da zagrli svoju decu sve do posle 2:30 časova. Endi i Džejmi nisu razumeli šta se dogodilo, jer nisu bili u teretani kada je Hamilton započeo masakr. Bili su u razredu, pevajući pesme skrivene ispod stolova. To je bilo naređenje koje je izdao direktor škole kada je obavešten o tome šta se dešava u gimnaziji. Njegova ideja je značila da stotine dece nikada ne mogu da vide užas izbliza.
Da sam imao 14 ili 15 godina, to bi uticalo na mene mnogo više. Imao bih mentalni ožiljak, ali bio sam toliko mlad da to nije uticalo na mene
Endi Marej
Ali vest se proširila kroz Dunblane i već je bilo poznato da je Hamilton, šef izviđačkog tima, bio počinilac napada. Zbog nervoze i stalnih pitanja dece, Džudi je zaustavila auto na putu kući i rekla im šta se dogodilo. Džejmi je ćutao. Endi, ne. „Zašto bi gospodin Hamilton to uradio?“ upitao je nevino, pošto je upoznao Hamiltona u izviđaču i znao je da ga je majka ponekad vozila na železničku stanicu posle škole.
„Zašto bi se upucao?“ insistirao je mali Marej, koji se danas trudi da ne govori mnogo o toj temi i obično se sklanja u mladosti. „Jedva da se sećam ničega, ali ni to nije nešto čega želim da se setim“, kaže on u biografiji.
„Kada imate osam ili devet godina i kada ste u avionu, ne bojite se. Ne mislite da vam se nešto može dogoditi. OMILjENOKako starite čujete o nesrećama, jednog dana dolazi do turbulencija u vašem letu i počinjete da se plašite. Nikada se nisam plašio da letim do 9/11. Isto je bilo i sa pucnjavom. Bio sam veoma nevin, a onda se svet srušio na mene„.
„Da sam imao 14 ili 15 godina, to bi uticalo na mene mnogo više. Imao bih mentalni ožiljak, ali bio sam toliko mlad da to nije uticalo na mene“, dodaje Marej.
Od teretane do spomenika
Teretana je srušena. Spomenik je izgrađen na svom mestu, a Dunblane je ostao poznat kao poprište najvećeg masakra u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva.
Sve dok Endi i njegov brat postepeno nisu promenili priču i posetioci grada su okretali pogled sa škole na školu. zlatno poštansko sanduče i drvena klupa u znak sećanja na Marejeve zlatne olimpijske medalje u Londonu 2012. i Vimbldonu osvojene 2013. godine, prvi za Britanca u 77 godina.
Džejmi je takođe osvojio sedam grend slemova u dublu i bio je broj jedan u ovoj disciplini, takođe doprinosi Dejvis kupu koji je osvojio sa Endijem u 2015 i koji je bio prvi za Britance od 1936.
„Kada ljudi pomisle na Dunblane, oni više ne misle samo na pucnjavu. Sada on takođe kaže: ‘Oh, da, odatle su Marejovi'“, napominje Džudi, koja je ponosno prisustvovala ponovnom preokretu grada kada je bila Andi je izabrao katedralu bdijenja kao lokaciju za svoje venčanje 2015. godine.
