Čileanski trener priznaje da još nisu odlučili o vrsti podloge za prijem Španije
Srpskohrvatski / srpskohrvatski On je institucija u čileanskom tenisu. Olimpijski šampion u singlu i dublu je sada kapiten Dejvis kupa tima koji će ugostiti Španiju sledećeg septembra. Masu, koji je još uvek na stazi kao trener poljskog Huberta Hurkača, sedi sa MARCA u Dubaiju da razgovara o svojoj karijeri, njegov aspekt kao trener i plejof protiv španske „Armade“.
Pitanje. Kako je došlo do opcije rada sa Hurkačem?
Odgovor. U tenisu sam dugi niz godina. Prvo kao igrač, zatim kao trener i kapiten Dejvis kupa. Imao sam nekoliko avantura sa različitim igračima i sada sam veoma srećan sa Hurkaczom. Želimo da poboljšamo stvari, jer prošle godine nismo mogli da uradimo jer sam bio povređen sa kolenom za sedam meseci. On je veoma profesionalan i uvek dobro trenira. On uvek daje sve od sebe i to me kao trenera ostavlja veoma mirnim. Osvajanje titule Junajted kupa, i način na koji je igrao nakon tako dugog zastoja, bio je neverovatan. Sada dolazimo iz prva tri kruga, ali to je deo procesa. U Roterdamu sa Bublikom je servirao za meč, a sa Mensikom u Dubaiju izgubio je drugi set 9:7 sa prilikama. On igra sa 10. na svetu, sa 13. i treba mu još utakmica. On ima nivo i moramo da nastavimo da guramo svaki dan.
P: Da li je cilj da se Hubert vrati u top 10?
R. Prvi cilj je da bude zdrav. Mislim da ima talenat, veoma je vredan, ima oružje na servisu koje čini razliku u današnjem modernom tenisu. Prioritet je da budete u stanju da napravite normalan kalendar i učinite ga srećnim. Morate ići korak po korak. Već je bio šest na svetu i uradio je važne stvari: osvojio je Masters 1000, ima polufinale grend slema, bio je u ATP finalu. Prva stvar je da uđete u 30-e, a zatim u 20-te da jednog dana razmislite o povratku u ‘top 10’. Za mene je dobro postaviti kratkoročne ciljeve i proći kroz faze. U Junajted kupu pobedio je Zvereva, Frica i Vavrinku. Rezultati su došli vrlo brzo i sada se mora stabilizovati. Cilj je da se ponovo bori sa najboljima.
Da li su Karlos Alkaraz i Jannik Siner korak ispred ostalih?
R. Rezultati oba su veličanstveni, izvanredni i ujedinjuje ih činjenica da su veoma mladi. Vidite ih kako igraju i igraju veoma brzo, imaju previše talenta. Svako sa svojim načinom igranja i postojanja. Njegovo prisustvo je veoma dobro za tenis i za one iza njega. To mi se desilo u mojoj karijeri jer sam gledao ljude koji su imali rezultate i želite da se takmičite sa njima i pobedite ih, a to vas čini da se poboljšate. Trudite se mnogo više jer je motivacija velika. Karlos i Jannik osvajaju skoro sve turnire, a igrači iza njih bi trebalo da posluže kao motivacija da žele da se suoče sa njima i zašto ne pobediti u meču protiv najvećih. Ako nastave ovako, oni će biti među najvećim u istoriji tenisa jer su još uvek mladi.
Prisustvo Karlosa i Jannika je veoma dobro za tenis i za one u pozadini
P. Kao kapiten Čilea, da li više volite da Alkaraz dođe da igra Dejvis kup ili ne bude u septembarskoj seriji?
R. Od detinjstva sam voleo velike ciljeve, jer kada sam gledao tenis na TV-u, Rolan Garos ili Otvoreno prvenstvo, želeo sam da budem tamo sa najboljima na svetu. A kada se posvetite ovome, želite da se izmerite protiv njih. Sada kao kapiten Dejvis kup je veoma poseban da li igrate kod kuće ili u gostima. Moramo biti spremni da igramo sa protivnikom protiv kojeg igramo. A ako Alkaraz dođe, moramo biti spremni da igramo protiv njega. Ako on ne dođe, onda sa onima koji dolaze. Na sportskom nivou, Alkaraz pravi važnu razliku. Ako on nije tamo, Španija ima sjajne igrače. U stvari, oni su upravo stigli do poslednjeg finala Dejvis kupa. Ono što me najviše zanima je da je moj tim kompletan i da su moji igrači zdravi. Znamo da igrajući u Čileu i sa timom koji se poznaje dugi niz godina možemo da se takmičimo i možemo postići velike stvari. Ja sam kapiten već 12 godina. Srećom, bili smo neporaženi kod kuće otkako sam kapiten. To znači da su stvari dobro urađene, da smo bili u stanju da krenemo napred i ispunimo ciljeve. Kada sam uzeo Dejvis kup tim mnogi od igrača koji su tamo danas su bili 15-16 godina. Izazov je bio da igramo sa najboljima jednog dana, da vidimo Čile nazad u Svetskoj grupi i mi smo to postigli i to je moja najveća sreća. Krajnja sreća je biti u stanju da se izmerite sa najboljim timovima na svetu. Ako Alkaraz dođe, onda dobrodošli jer će biti neverovatno za Čile da ima igrača Karlosovog stasa, što bi bilo nešto nezaboravno. Ako on nije tamo, Španija ima sjajan tim sa drugim velikim igračima i oni su igrali poslednje finale.
P: Da li već znate koju ćete površinu izabrati za kravatu? Čak su ga pitali nakon pobede nad Srbijom da li će izabrati travu.
R. Imamo sjajnu komunikaciju sa igračima i federacijom. Razmatramo opcije i, u ovom trenutku, još uvek nemamo odgovor. Moramo da vidimo šta imamo na stolu da izaberemo mesto, grad i površinu. Onog dana kada smo završili sa Srbijom okupili smo se na večeri i stavili nekoliko opcija i federacija radi na tome.
Izazov je bio da vidim Čile među najboljima i to smo postigli, moja sreća je maksimalna
P. Na tehničkom nivou, šta mislite da je staza koja može biti najgora za Špance i bolja za Čile?
R. Mislim da obe zemlje igraju dobro na svim podlogama. Prvo moramo da pogledamo sportski faktor, gde verujemo da moramo da igramo, a onda je tu pitanje organizacije, grada, da li je to moguće ili ne…
P: Da li ste zabrinuti zbog trenutka kroz koji prolazi Nico Jarry?
R. Ostalo je još nekoliko meseci i igrači mogu da dođu do septembra na sasvim drugačiji način nego danas. Lepa stvar u tenisu je da vas testira svake nedelje. Uvek sam verovao Niku i ostatku tima. Oni su još uvek mladi igrači i oni su bili fundamentalni tokom mog vremena kao kapiten. Uvek je postojala podrška jedni od drugih. Bili smo u i van Svetske grupe već nekoliko godina jer imamo prilično kompletan tim. Da budemo Južnoamerikanci prilagođavamo se svim površinama: glini, zatvoreni, brzi… Imaćemo pred sobom protivnika koji je broj dva na rang listi, ali imamo iluziju da želimo da budemo u Bolonji. Stižu samo osam najboljih. Tenis u Čileu je veoma veliki, ljudi su posvećeni, idu da vide Dejvis kup, stadion je pun. Zato sam ovde. Mnogo putujem, ali to je adrenalin u želji da predstavljam svoju zemlju na najbolji način. Ne može biti bolje. To je nešto što me održava u životu. Ne možete uvek pobediti, ali moj prvi cilj, kada sam preuzeo tim u dobi od 33 godine, bio je da stavim Čile na vrh i da budem konkurentan. Postigli smo to i sada moramo da se suočimo sa Španijom.
P: Da li je pritisak više na španskom timu?
R. U Dejvis kupu možete dobiti pritisak sa svih strana. Zato što ste lokalni, jer imate bolji rang … To je veoma poseban turnir jer morate da upravljate mnogo emocija. Želite da pobedite za svoju zemlju. To nije jedan meč, to je pet, a tu je i dubl. Kao kapiten imate priliku da izaberete ko će igrati. Pozvan sam za Dejvis kup kada sam imao 15 godina i imam 46. Video sam toliko situacija da mislim da sam naučio mnogo. Imam istu motivaciju kao i prvog dana. Srećni smo što možemo da pozdravimo zemlju kao što je Španija sa toliko vrhunskih igrača. To će biti veoma bliska serija.
Ne znamo na kojem ćemo terenu igrati, gledamo opcije
P. Uvek ćete biti upamćeni kao jedini igrač koji je osvojio zlato u singlu i dublu na istim igrama.
R. Da, istina je da je to najviše što sam uradio u svojoj sportskoj karijeri. Mislim da me je to navelo da pokažem svojoj generaciji i onima posle toga da su stvari moguće. Nama Južnoamerikancima je teško da putujemo, da budemo daleko od kuće, morate biti strpljivi, postoji mnogo godina rada u kojima ne morate da izgubite entuzijazam. Počeo sam da igram tenis kada sam imao pet godina i videti sebe u dva olimpijska finala i osvojiti ih, i da su to prve dve zlatne medalje u istoriji vaše zemlje, je poruka da se stvari mogu postići. Ne mogu svi, ali važno je da se testirate. Do današnjeg dana ljudi me prepoznaju jer shvataju da sam celog života davao sve od sebe na teniskom terenu. Da nisam uvek mogao da pobedim, ali kada sam imao priliku nisam dozvolio da mi prođe i kada sam morao da predstavljam svoju zemlju uradio sam to na najbolji način.
P. Kao teniski trener, da li je jedan od vaših snova da budete šampion Dejvis kupa na klupi?
R. Da, apsolutno. Postoji nekoliko stvari koje sam uspeo da postignem i druge koje nisam. Želeo sam da budem broj jedan na svetu, želeo sam da osvojim Dejvis kup, želeo sam grend slem, želeo sam da pobedim na Igrama, da budem top 10… Uspeo sam da budem broj devet, osvojio sam Igre, nisam mogao da osvojim grend slem kao igrač, iako sam to uradio kao trener sa Dominikom Timom. Nisam mogao da osvojim Dejvis kup kao igrač, jer šta neće biti kao trener. To su velike reči, ali ja se budim svaki dan misleći da stvari mogu biti moguće. Sanjam o osvajanju Dejvis kupa. Znam da je veoma teško, ali je takođe bilo teško kada sam bio klinac da se radujem. Znamo da smo među najboljim timovima na svetu i da smo zaslužili poštovanje. Čile je veoma patriotska zemlja, igrači daju 100 posto i to je nešto veoma važno. Nakon toga, rezultati zavise od mnogih faktora.
