Šta očekivati od Karlosa i Jannika u 2026. godini kada počinje treća godina Sincarazove ere

Karlos Alkaraz i Jannik Siner čine da se teniska loptica kreće jednako brzo kao i bilo koja dva igrača koje je sport ikada video. Dakle, možda je prikladno da je njihovo rivalstvo, i njihovo osvajanje muške turneje, evoluirao brzinom munje. Verovali ili ne, treća godina Sincarazove ere je već pred nama.

Ni 25 još, ali su vladali praktično bez protivljenja za dve sezone. Podelili su poslednjih osam velikih turnira – po četiri – a 2025. godine samo su zategnuli svoj dvostruki stisak na vrhu. Alkaraz je osvojio tri Masters 1000s u jednoj godini po prvi put. Sinner, uprkos tome što je propustio Indijan Vels, Majami, i Monte Karlo zbog suspenzije, skoro uhvatio Alkaraza za broj 1 na žici. Španac je završio sa 12.050 poena, Italijan sa 11.500 poena, a trećeplasirani igrač, Aleksandar Zverev, ostao je da puše i puše – i preispituje sopstvene sposobnosti – negde u prašini sa 5.160 poena. Da je trka bila na stazi, br. 1 i 2 bi preklopili br. 3.

Na 24 i 22, respektivno, Siner i Alkaraz su stavili ostatak trenutnog ATP-a u retrovizor. Možda impresivnije, iako, je kako su stavili nedavnu prošlost ATP-a tamo, takođe. Izlazimo iz 20-godišnjeg zlatnog doba na čelu sa onim što nam brojevi govore su tri najveća muška igrača u istoriji, Rodžer Federer, Rafael Nadal, i Novak Đoković. Ipak, čujemo izuzetno malo nostalgije za slavnim danima Velike trojke. Alkaraz je svaki deo akrobata koji se mora videti da su Federer i Nadal bili, dok je Grešnik jednako klinički i savršen u svom napadu kao i Đoković. Zašto oplakivati Veliku trojku kada „Nova 2“ – nadimak koji treba da se povuče što pre – ulaze u svoje vrhunce?

Dakle, šta da očekujemo od njih u 2026. godini? Evo četiri stvari koje treba paziti od njihovog rivalstva u novoj godini.

Još jedan izlet na vrh planine

Kada je reč o muškim rivalstvima, tradicionalno je potreban ep od pet setova da bi ih se podiglo u besmrtnost – Federer-Nadal na Vimbldonu 2008, Borg-Mekinro na istom terenu 1980, Laver-Rosewall u finalu WCT 1972. Siner i Alkaraz, sa svojim pet setova, pet i po sati finala Rolan Garosa u junu, već su stvorili meč i uspomenu dostojnu tih obračuna.

Kakve su šanse da nam daju još jedno putovanje ili dva uz planinu ove godine? Ove vrste klasika očigledno ne rastu na drveću. Federer i Nadal su imali 26 i 22 godine, respektivno, kada su se sreli na Vimbldonu 2008. godine. Tokom narednih 11 godina, oni će igrati još 22 puta, ali samo dva od tih mečeva će ići pet setova.

Jannik i Karlitos su se takođe spustili na zemlju u finalima Vimbldona i Otvorenog prvenstva 2025. godine; Oba su bila relativno jednostrana četiri seta. Ipak, ova dvojica izgledaju jedinstveno sposobni za mnogo više epova, iz nekoliko razloga.

Na 24 i 22, respektivno, Siner i Alkaraz su stavili ostatak trenutnog ATP-a u retrovizor. Možda impresivnije, iako, je kako su stavili nedavnu prošlost ATP-a tamo, takođe.

Prvo, oni su već igrali još dva pet setova, od kojih je jedan, na 2022 Otvoreno prvenstvo, bio šut odluka ekstravaganca koja je trajala do 2:50 ujutru.

Drugo, njihove igre prevesti na svim površinama, dajući im šansu da se suoče na skoro jednakim uslovima na svakom od majora i Masters 1000s. Najbolji od tri formata na Mastersu je proizveo dosta epova za sebe.

Treće, iako imaju različite prednosti, nijedan nema ozbiljnu slabost, obojica ulaze u svoje vrhunce, obojica su pokazali spremnost i sposobnost da naprave šanse i poboljšaju se, i nijedan više ne izgleda sklon ranim porazima.

Četvrto, svaki je jedan veliki daleko od Grend slema u karijeri. Alkarazu je potreban Otvoreno prvenstvo Australije, dok je Sineru potreban Rolan Garos. To bi trebalo da posluži kao snažna motivacija za oboje.

Ako sve bude u redu, mogli bi se sastati osam, devet, 10 puta u 2026. godini. Svaki će imati šansu da bude meč godine.

Šampioni prilagođavanje

„Šampioni se prilagođavaju“ je druga najpoznatija izjava Bili Džin King. Sinner i Alcaraz su dokazali da je u pravu 2025. godine. Obojica su naučili iz svojih poraza od drugog, i odmah sproveli promene koje su funkcionisale – i ponovo ih učinile šampionima.

Nakon što je izgubio od Sinnera u finalu Vimbldona, Alkaraz je priznao da je Italijan bio uspešan u napadu na svoj drugi servis, pa se pobrinuo da to ispravi i povrati inicijativu, kada su se ponovo sreli u finalu Otvorenog prvenstva.

Onda je bio red na grešnika da uči. Posle losing Alcarazu u Njujorku, on je rekao da treba da svoju igru fleksibilniji kako bi se suprotstavio Alcarazovoj superiornoj raznolikosti. Evo ga, to je upravo ono što je Siner uradio u njihovom sledećem susretu, dva meseca kasnije, kada je pobedio Alkaraza u dva tesna seta na ATP finalu.

Dok Alkaraz vodi svoj head-to-head 10-6, trenutno nijedan čovek hoda na terenu kao favorit protiv drugog. To sluti na dobro za kvalitet i konkurentnost njihovih utakmica u 2026.

Kraj jednog partnerstva i nastavak drugog

Usred tog pariteta, postojaće jedna velika razlika između njih dvoje kako počinje nova sezona: njihova trenerska situacija. Alkaraz je zapanjio svet sporta sredinom decembra kada je objavio svoj raskid sa svojim dugogodišnjim mentorom, Huanom Karlosom Fererom, čovekom koji je najodgovorniji za iskorištavanje njegovog talenta i odvođenje na broj 1. Ne znamo ko je pokrenuo potez još, ili zašto. Ali Ferero je uvek bio naklonjen za posvećenost tokom cele godine, a bilo je trenutaka u prošlosti kada je mladi i slobodoumni Alkaraz ljut na njegove zahteve.

Prošle jeseni, kada je Alkaraz ofarbao kosu u plavo, pitao sam se da li je to mala izjava o nezavisnosti od njegovog trenera. Pre nekoliko godina, Alkaraz je pomenuo svojim prijateljima i timu da razmišlja o poslu boje. Ferero je uradio istu stvar kada je bio otprilike istih godina, ali je zažalio u retrospektivi. On je savetovao Alkaraza da se ne preseli, a Alkaraz je slušao. Sve dok, konačno, nije.

Videli smo da su drugi vrhunski igrači prešli sa ranih trenera bez većih problema. Federer je osvojio svoj prvi slem sa Piterom Lundgrenom na Vimbldonu 2003. godine, raskinuo se sa njim krajem godine i nikada se nije osvrnuo. Ali Alkaraz-Ferero je imao sedmogodišnje partnerstvo koje je prevazišlo teniski teren. Oni su takođe radili zajedno u eri treniranja na terenu; Ferero je stalno davao savete i ohrabrenje tokom mečeva, a Alkaraz je mogao da izgleda pomalo izgubljeno kada nije bio tamo.

Bez obzira na razlog raskida, to ne dolazi u pogodnom trenutku za Alkaraz. Otvoreno prvenstvo Australije, koji počinje za manje od mesec dana, jedini je veliki turnir koji nije osvojio – u stvari, tamo tek treba da se plasira u polufinale. U poslednjih nekoliko godina, on je bio spor iz kapije Dovn Under, čak i sa svojim starim trenerom u uhu. Sada će morati da se pojača za Slam bez Ferrerovog očinskog podsticaja.

Priprema za Otvoreno prvenstvo Australije takođe znači, više nego verovatno, spremanje za još jedno finale sa Sinnerom, koji je dvostruki branilac titule. Od ovog leta, činilo se kao da će Sinner biti momak koji traži novog trenera u 2026. godini. Ali činjenica da je Darren Cahill pristao da ostane još godinu dana samo će ga učiniti težim da obori svoj smuđ u Melburnu.

Da li postoji treći točak negde?

Nakon visine koje su dostigli u Parizu, finala Vimbldona i Otvorenog prvenstva između Sinnera i Alkaraza bila su relativna razočaranja. To nije iznenađujuće; kao što sam gore napisao, epske utakmice se ne dešavaju svaki dan, ili svakog meseca. Ponekad se nikada ne ponovi.

Ipak, ta dva finala su znak da, kao i sve drugo što se dešava sve vreme, čak i Sinner vs. Alkaraz bi mogao da ostari. Nikada nismo morali da brinemo o tome sa Federerom i Nadalom, jer je Đoković srušio njihovu zabavu sa dva čoveka nedugo nakon što je počela. Rodžer i Rafa su imali vrh uglavnom za sebe četiri godine, od 2005. do 2008. godine. Sinner i Alcaraz ulaze u svoju treću godinu zajedno. Da li bi mogli da koriste sopstvenog Đokovića da uzdrmaju stvari?

Đoković tipovi očigledno ne rastu ni na drveću. I nema nikoga na putu prema gore ko izgleda na daljinu kao budući 24-Slam pobednik. Ali postoji nekoliko mladih levaka koji bi mogli da stoje na putu Sincaraz finala tu i tamo.

Jack Draper, 23, ima pobede nad obojicom, i on je imao proboj 2025 koji ga je poslao u Top 10 po prvi put. Ben Šelton je takođe 23, takođe levoruk, a takođe je imao svoju najbolju sezonu prošle godine. Njegov 1-11 rekord protiv Sinnera i Alkaraza ne zvuči obećavajuće, ali on ima servis i forhend da uzme reket iz bilo čije ruke za nekoliko setova.

Ostali mogući izazivači mogu biti Tejlor Fric i Tomi Pol među starijim gardom, i Žoao Fonseka, Flavio Cobolli, i Holger Rune među mlađim.

Sinner i Alcaraz će uskoro trebati treći točak. I možda će Alkarazu trebati neko vreme da se skrasi sa kim god da jehooses da nasledi Ferrero. Ali nema razloga da mislimo da se Sincarazova era uskoro završava.