Finale u Barseloni protiv Australije bio je kraj složenog i kontroverznog procesa…
Španija je osvojila svoj Dejvis kup pre 25 godina, u atmosferi koja je oponašala to „ove godine da“ koje se toliko puta čulo u svetu fudbala. U toj godini 2000 Dejvis kup, Salad Bovl turnir, To je bilo neriješeno pitanje u španskom tenisu i sportu. I postojala je svest da to više ne može biti tako: da je 2000. godina bila Sada… ili ko zna kada.
Moglo bi se reći, na neki način, da je tenis „dugovao“ Dejvis kup Španiji. U toj poslednjoj deceniji dvadesetog veka, Španija se pojavila kao zabavljač na međunarodnoj sceni zahvaljujući igračima kao što su Sergi Bruguera, Carlos Moia, Alex Corretja, Albert Costa, Alberto Berasategui, Feliks Mantilla i mnogi drugi. I u ženskoj sekciji Arantxa Sanchez Vicario i Conchita Martinez Borili su se za svetski broj 1, doprinoseći atmosferi teniske šume.
„Stvari“ su se već dogodile: povlačenje Manuel Orantes i Pepe Higueras je otvorio period krize iz koje je tek počeo da izlazi zahvaljujući uspesima koje je postigao Srpskohrvatski / srpskohrvatskiUz Srpskohrvatski / srpskohrvatski u dublu. Počela je da se stvara „škola“ – koja je takođe počela da svedoči o kompetentnosti „španske škole“ trenera i trenera. U 2000. godini Bruguera je osvojio Rolan Garos dva puta – jednom protiv Berasategui u finalu- i još jedan Karlos Moja -Pre Ispravka, u izdanju sa tri španska polufinalista. Karlos je igrao finale Otvorenog prvenstva Australije (1997) i finale ATP finala 1998. godine osvojio je Koretja protiv Moje, što je takođe veoma značajno za španski tenis jer je to finale, i taj turnir sa, između ostalog, Sampras i Agasi U konkurenciji, igrao se na tvrdim podlogama: Španski tenis je prestao da bude iznad svega „zemaljski“.
A prestanak da bude „zemljanin“ bio je praktično neophodan uslov za osvajanje tog Dejvis kupa, pre reforme 2019. godine, u kojoj ne samo da Sve utakmice su odigrane kod kuće i u gostima, ali je bilo carte blanche da se pripremiti za protivnika onoliko zamki koliko je želeo (staza, pritisak publike …) Španija je znala da, kao gost, oni će uvek morati da igraju na terenu što je brže i što je moguće niže. Austrija, Italija… mnoge posete Dejvis kupu na koje je Španija otišla kao teoretski favorit završile su se razočarenjem iz tog razloga.
Kriterijum je bio da ako je žreb doveo do igranja kod kuće sa protivnikom, u sledećoj prilici je morao da se uradi u gostima (nerešeno je ako je prošlo 10 godina između mečeva). I žreb 2000. godine doneo je toŠpanija bi morala da igra sve svoje domaće utakmice. Mislim na glini. To se nije moglo ignorisati. Manje u to vreme.
Međutim, ta svest da je „ova godina ovako“ takođe donela Probleme. U Španiji, Dejvis kup tim – iako su poslednjih godina sukobi znatno ublaženi – nekada je bio Prilično težak kompromis za kapetane: Prisustvo i odsustvo igrača, težina trenera tenisera, rivalstvo između nekih od njih i njihovih „klanova“ i druge okolnosti su učinili Kontroverze i „strahovi“ kao što je tada rečeno bili su česti.
Godine 1999. kapiten reprezentacije bio je Manolo Santana. U 1998 su stavili u dobrom nastupu, posebno sa gostujućom pobedom protiv Brazil by Gustavo Kuerten, ali je pao u polufinalu na Kunkgliga Tennishallen u Stokholm. U sledećem izdanju Brazil Ponovo je bio rival: ali ovaj put je priznao bolan poraz u Lleidi koji je prisilio španski tim da igra uvek opasnu kravatu Unapreрenje: je igrao posle Otvoreno prvenstvo sa onim što to obično znači u smislu Odsustvas igrača. I to je bilo kao posetilac, što je značilo tvrdu podlogu. Rival, Novi Zeland, nije izgledalo veoma opasno a priori, ali okolnosti (staza, veoma dugo putovanje, odsustva…) je to učinilo takvim.
Dejvis kup 2000 je počeo da se osvaja u Hamiltonu 1999. Santana je imala Feliks Mantilla, Francisco Clavet, mladi „topnik“ Julian Alonso i Joan Balcells, koji ga je pratio u dublu. Pobedili su sa potpunim autoritetom od 0-5. Na povratku Manuel Santana je otpušten sa mesta kapitena od strane predsednika RFET-a Agustina Pujola – nekoliko dana ranije umrla je majka velikog tenisera. Svakako, on je Povredio. Ali uoči trijumfa njegova pozicija je imala mnogo aspiranata.
Zamenjen je onim što se zvalo „G4′: treneri četiri glavna igrača (Jordi Vilaro za Mantilla, Josep Perlas za Carlos Moia i Costa, Javier Duarte za Corretja i Juan Avendanjo kao predstavnik Federacije). Oni će suditi četiri nerešeno kod kuće i, ako sve prođe dobro, finale.
I svaka od tih veza bila je zabava Italija u Mursiji je poražena 4-1 sa Costa, Corretja, Balcells-Corretja i Clavet); Rusija u Malagi, još 4-1 sa Corretja, mladi Juan Carlos Ferrero, Albert Costa i dvostruki Balcells-Corretja. I u polufinalu, u Santanderu, 5-0 za Sjedinjene Države sa Costa, Corretja, Ferrero, Balcells i Balcells-Corretja. Jedan Karlos Moja koji je u to vreme patio od niza povreda nije mogao da bude u igri. On će to nadoknaditi u 2004 igrajući tada mladog standardnog nosioca tima koji se zove Rafael Nadal.
Kao što znamo, finale je odigrano na Sant Jordi – Sant Jordi u Barseloni, u čast Centralnom sudu RCT Barselona Šta se desilo „Staza talismana“ u onim izdanjima 60-ih u kojima su Santana i njegove kolege „stvorili“ tenis u Španiji. I takođe, kao simbol poletanja na svim nivoima te „Španije ’92“. Rival je ponovo Australija, ali ovaj put na šljaci. I kao što znamo, Hjuita Pobedio Obale 4-6, 6-1, 2-6, 6-4 i 6-4; Ferero Da Splavara 6-7, 7-6, 6-2, 3-1 i penzionisanje; Srpskohrvatski / srpskohrvatski Da Srpskohrvatski / srpskohrvatski 6-4, 6-4, 6-4 i Ferrero u Hewitt 6-2, 7-6, 4-6, 6-4. 3-1 i prvi Dejvis kup za Španiju.
Kako se protagonisti sećaju? Poklapa se sa 25. godišnjicom uspeha, šampionski tim je dobio počast od Katalonski teniski savez, u Olimpijskom i sportskom muzeju JSrpskohrvatski / srpskohrvatski Barselone. Događaju su prisustvovali Alek Corretja, Albert Costa i Joan Balcells za igrače i Juan Avendanjo i Jordi Vilaro. Takođe je bio prisutan Agusti Pujol, predsednik Kraljevskog španskog teniskog saveza u to vreme i koji je otkrio zašto je Barselona izabrana kao mesto za finale protiv Australijanaca.
„Bilo je govora o igranju u Kanarska ostrva na otvorenom, jer tamo retko pada kiša, ali sam dobio poziv od Huan Antonio Samaranč -tada predsednik MOK-a- i rekao mi je: Pretpostavljam da će se finale igrati u Barseloni, zar ne?“
Corretja je elaborirao simbolika Barselone: „Bilo je čak i govora o Madridu. Agustin mi je rekao da postoji mogućnost igranja na Kanarskim ostrvima, da bi mogli da naprave sud domaćina u Parkiralište koji je bio pored tržnog centra. A ja sam odgovorio: Šališ se, zar ne? Tim i ja želimo ostatak naših života, svaki put kada preletimo planinu Montjuic i da vidimo Palau Sant Jordi, hajde da osetimo da tamo uradili smo nešto jedinstveno,“ Rekao.
Pujol je takođe rekao da je angažovao „a Duvački orkestar da razveseli javnost u meču dublova“, nakon što je potvrdio da atmosfera u Sant Jordiju nije bila dovoljno topla tokom prvog dana. Kosta, koji je izgubio prvi poen od Lejtona Hjuita (3-6, 6-1, 2-6, 6-4 i 6-4), objasnio je da nije znao kako da se izoluje „democionalna komponenta“ da otvori finale takmičenja, ali da mu je „iskustvo tog meča“ pomoglo „da osvoji Ronald Garos (protiv Huana Karlosa Ferera) godinu i po dana kasnije“.
Posle pobede Ferera protiv Patrika Splavara (6-7, 7-6, 6-2, 3-1 i penzija), u subotu je bio red za Áleks Corretja i Joan Balcells, koji je pobedio protiv svih šansi protiv para formiranog od strane Sandon Stolle i Mark Voodforde (6-4, 6-4 i 6-4).
„Oni su došli od pobede te godine mislim tri od četiri grend slema. Dvostruko je bila tačka za koju su svi mislili da je izgubljena, i mislim da nas je to malo ubolo“, rekao je Balcells.
U nedelju, Ferrero je dao poslednji poen za Španiju koja je pobedila Hjuita (6-2, 7-6, 4-6 i 6-4). A Corretja, tada broj jedan španskog tima, ostao je bez ijednog pojedinca, nešto čemu on ne pridaje ni najmanji značaj. „To je postignuto zato što Bili smo tim. Nije bilo važno ko je bio broj jedan, i igrači i kapiteni „, rekao je bivši katalonski teniser.
I na kraju. Da Dejvis, ti nezaboravni dani, To je bio početak. Zatim je usledilo još pet i još mnogo uspeha…
