Pet fotografa razmišlja o hvatanju skoro dve decenije vrednih Rafinih trenutaka u Parizu.
PARIZ —Od kada je debitovao na Rolan Garosu 2005. godine, Rafael Nadal je odigrao 116 mečeva. U 112 navrata, Maljorkan je prošao u pobedničkom delu.
Bezbrojne pumpe za pesnice, udarci nogom, forhendi, slavlje na meču, jubilarni padovi na zemlju, trijumfalno podizanje ruku, suze radosnice i trofejni zalogaji odavno su sačuvani trčanjem roletni fotografa koji hvataju svaku njegovu emociju.
Za najbolje u poslu, Rafa, crvena šljaka i Rolan Garos ne liče ni na jednu kombinaciju elemenata za rad kada pričaju priču iza objektiva.
„Kada pobedi na drugoj podlozi, to nije isto. Slike nemaju isti udarac“, smatra Suzan Mulan. „Pucati u njega ovde, to su senke. To je cela njegova igra. On vam daje sve i čini da vam se isplati.“
Okvir Nadala iz jame u ponedeljak.
Mulan, vlasnica kamere USA sa svojim suprugom Fredom i priseća se da je prvi put snimila Sliku Nadala kada je imao 15 godina, nije jedina umetnica koja je osetila to osećanje.
„On je borac. On nikada ne odustaje. Svaka tačka može da vam pruži dobru sliku“, deli Korin Dubrejl, čiji klijenti uključuju FFT i ATP. „Emocija je stvar koju tražim na većini mojih slika.“
Kaže mutua Madrid Open fotograf Mateo Villalba: „On se bori za svaku loptu do kraja. Njegova ekspresivnost je od presudnog značaja za fotografe, s tim što stalno nudi proslave i izraze koji slike čine moćnijim.“
Rafa & the Coupe des Mousquetaires su se ponovo ujedinili po 12.
Kao i Mulan, Klajv Brunskil je video Nadala kako evoluira od tinejdžerskog čuda do globalne ikone. Tokom godina, veteran Geti Imidžisa je retko, ako ikada, napustio meč razočaran onim što mora da pokaže za svoje pripovedanje.
„Pucanje u njega je uvek bilo uzbudljivo. Zovem ga svojim srećnim igračem. Kad god dođem na meč, uvek postoji nešto što on radi da dobijem kul sliku“, kaže Brunskil. „I svi njegovi mali trikovi ga čine veoma interesantnim za fotografisanje.“
Za slobodnjaka Redžinu Kortinu privilegija dokumentovanja zaostavštine Španca je ono što se ističe od kada je prvi put iskusila Nadala na „Chatrieru“.
„Biti deo istorije je bilo najposebnije. Jer, kada sam počela da se u tenisu, Rafa je već imala oko milion trofeja“, deli ona. „Sve što pogledate ovde, vrišti prelepo. Ali hvatanje titule koja bi mogla da mu bude poslednja ovde, to je neverovatno.“
Pobeda nikada ne zastari, kao što Nadal pokazuje kada ovde zapečati svoju 14. titulu.
Saznanje da bi 2024. mogla da bude Nadalova poslednja Rolan Garos podstakla je Viljalbu da se uveri da nije propustio da iskusi svog zemljaka u Parizu.
„Fotografisanje Rafe Nadala je uvek posebno jer je ikona, legenda, a verovatno i najveći španski sportista svih vremena. To je nešto što uvek imate na umu kada ga fotografišete“, kaže. „Osećam se oduševljeno i počastvovano što imam priliku da ga fotografišem na centralnom terenu ovog turnira.
Od svih 14-osmatkinja šampiona, jedna posebno se drži Dubreuila. Sa luksuzom da radi zajedno sa timom fotografa, odlučila je da „malo rizikuje“ 2010. godine svojim pozicioniranjom za meč poen. Odluka se isplatila na nagrađujući način.
„Bio sam u jami fotografa na nivou terena, i to je bila poslednja utakmica. Kada je pobedio, pao je na pod ispred mene. Sekvenca je kao 20 frejmova i bila je savršena. To je bila sreжa. Ali pokušao sam i uspelo je“, prisetio se Dubrej.
Povratak u pobednički krug 2010.
Brunskil je takođe bio svedok njegovog dela trenutaka. Kada je razmišljao o svim Nadalskim visinama kojima je pomogao da se očuva u Parizu, Brunskil se vratio još dalje.
„Mislim da je to bila 2006. Sleteo je na leđa i ustao i ostavio traku za glavu, koju je skinuo na pod“, seća se Britanac. „I mogli ste da vidite oblik njegove ruke kao traku za glavu, reket i loptu i gde su mu bile noge. I ustao je, bilo je kao nevidljivi čovek sa samo reketom i trake za glavu.“
Da li je Otac Time pozvao Nadala u francuskoj prestonici posle ponedeljka poraz od Aleksandra Zvereva, ili mu daje još jednu šansu u 2025. godini, ovi kreativci su baš kao i mi ostali. Kako Mulan najbolje kaže: „Ne mogu da zamislim Rolan Garos bez Rafe“.
Brunskil i Rafa posle La Decima; Dubreuil i Nadal sa svojom „Iconic“ fotografskom knjigom o Špancu.
