Španac razgovara sa MARCA o svom rivalstvu sa Sinnerom, njegovim uspesima i Đokoviću
Karlos Alkaraz je završio godinu kao broj jedan i igra finale ATP finala u Torinu protiv Jannika Sinnera. Pre nego što se povuče iz Dejvis kupa Final 8 zbog edema u tetivi desne noge, najbolji teniser na planeti sedi sa MARCA da razgovara o svom velikom rivalu, večna figura Novaka Đokovića i narednim izazovima.
Pitanje. Godine 2023., kada je osvojio prvu od dve titule na Vimbldonu, rekao mi je da ne može doći do promene ere sve dok igraju Rafa Nadal i Novak Đoković. Vi i Jannik Sinner ste podelili poslednjih osam velikih titula. Da li postoji promena ere? Da li smo u eri Alkaraza i Grešnika?
Odgovoriti. Pa, Đoković još uvek igra. Godine prolaze, ali Đoković je još uvek tu, on je broj četiri na svetu i napravio je polufinale na svim grend slemovima. On ima nivo i motivaciju, jer mu stas daje, da nastavi da se takmiči i da nastavi da bude na najvišem nivou. Istina je da smo poslednjih godina i Jannik i ja bili ti koji smo tamo bili najviše, zajedno sa drugima. Ali nas dvoje glavu prvi. Može biti da ćemo preneti na drugu generaciju.
P. Francuz Nikolas Mahut, koji se penzionisao na poslednjem Masters 1000 u Parizu, veruje da je grešnik opsednut vama. Kakvo je vaše mišljenje?
R. Mislim da je i jedno i drugo. Izgubio je dve ili tri utakmice u poslednje dve godine i velika većina je bila sa mnom. Jannik mora da vidi i razmisli o tome šta mora da poboljša da pobedi igrača nije bio u stanju da pobedi više puta. To je logično i to je normalno. Izgubio sam sa više igrača, ali moja misao je da pokušam da se poboljšam i uradim stvari tako da sledeći put kada se suočimo jedan sa drugim ću biti mnogo bolji igrač.
Mislim da smo i Grešnik i ja opsednuti jedni drugima
Kada ste poslednji put plakali zbog tenisa?
R. Bilo je to u Majamiju, da u Majamiju.
U vašem timu imate psihologa kao što je Isabel Balaguer. Da li puno pričaju i o čemu pričaju?
R. Govorim sve manje i manje. To je odnos u kojem Huanki i Samu razgovaraju sa njom mnogo da joj daju instrukcije kako bi kasnije na plesnom podijumu mogli da ih daju meni. Razgovaram sa njom kada imam potrebu da se oduševim i razgovaram sa nekim. Hvala Bogu, od Majamija nisam imao taj osećaj da moram da se oduševim, jer je sve prošlo veoma dobro. I ja, i na terenu i van njega, osećao sam se veoma dobro.
Koje prvo sećanje na Dejvis kup mi pada na pamet?
R. Jedini put kada sam mogao da vidim Dejvis kup uživo bio je u Valensiji, utakmica Španija-Nemačka. To je jedini put da sam bio gledalac, sa istorijskim mečem Davida (Ferrera) protiv Kohlschreibera. Bio je to neverovatan trenutak.
Ne znam da li mi Dejvis kup nešto duguje, ali pre ili kasnije doći će vreme
P. Teniska akademija Ferero je puna fotografija svog trenera u finalu 2000. godine, gde je on bio arhitekta trijumfa sa bodom osvojenim protiv Lejtona Hjuita. Da li vam je Ferero rekao mnogo o tome šta je doživeo u Palau Sant Jordi?
R. U nekim prilikama mi je pričao o tom osećaju koji je imao, iza kulisa koje je rečeno. Uvek mi kaže da je to bio trenutak koji je verovatno sve promenio.
P. On je imao različite fizičke probleme u Dejvis kupu od kada je debitovao. Da li osećate da vam konkurencija nešto duguje?
R. Ne znam da li mi Dejvis kup nešto duguje, ali ono u šta sam siguran je da će pre ili kasnije doći vreme. Više volim da to bude pre nego kasnije, ali jednog dana će doći.
Ne vidim sebe da igram dok ne napunim 38 godina, godinu za godinom i da vidimo koliko daleko stignem
P: Poraz prošle godine na zvaničnom oproštaju vašeg idola Rafaela Nadala na Martin Carpena u Malagi je bio jedan od najtužnijih dana u vašoj profesionalnoj karijeri?
R. Bilo je veoma teško i tužno. Dao sam svoj poen u singlu, ali sam takođe igrao dubl i osećam se odgovornim što nisam mogao da napredujem. Bilo je to veoma teško vreme. Ali bilo je teže izgubiti dubl na Olimpijskim igrama u Parizu sa njim nego Dejvis kup.
Dakle, rekli biste da je olimpijski poraz bio jedan od najtužnijih trenutaka?
R. Da, bez sumnje. Bio sam veoma dole posle utakmice.
P: Imate šest grend slem titula sa samo 22 godine. Da li već imate mesta da sedite za stolom „Velike trojke“ reketa?ETA?
R. Još uvek se ne približavam. Nisam ni blizu.
Razgovaram sa svojim psihologom kada imam potrebu da se oduševim, hvala Bogu od Majamija nisam imao taj osećaj
P. Vi ste jedan od najpriznatijih sportista danas gde god da krenete. Šta je najbolje i najgore u vezi sa slavom?
R. Najbolja stvar je što vam otvara mnoga vrata da upoznate idole, da upoznate veoma važne ljude, da biste mogli da posetite i odete na mesta na koja nikada ne biste mogli da idete. Loša stvar je što ne možete biti mirni koliko biste želeli. Ja sam veoma prirodna i veoma bliska osoba i vidim činjenicu šetnje kao nešto sasvim normalno i ne mogu to da uradim a da me neko ne zaustavi, a da vas neko ne prepozna, a da se ne osećate posmatranim… Mislim da je to najgora stvar u vezi sa slavom.
P: Već duže vreme radite sa američkom multinacionalkom Nike – brendom koji vas oblači od 2020. godine i pristaje vam – na njihovoj personalizovanoj liniji odeće. Da li ćemo moći da ga vidimo sledeće sezone?
R. Radimo na tome, gledamo kako da to uradimo, ali verujem da ćemo sledeće godine imati nešto.
P. Bilo je mnogo spekulacija o tome koji simbol će ga identifikovati. Da li će se tri „C“ njegovog dede pojaviti na neki način, glava, srce i cojones?
R. Ne, to ni u jednom trenutku nije bilo u planu.
P. Bili ste jedan od srećnika koji su iz prvog reda Filipa Šatrija videli počast koju je organizacija Rolan Garosa odala Nadalu za njegovu briljantnu karijeru na Otvorenom prvenstvu Francuske. On ima 14 kruna u francuskim internacionalcima. Možete li opisati kako ste to doživeli? Da li ste se naježili?
R. Naježio sam se jer je to bio veoma uzbudljiv trenutak, kao i lep kao što je zaslužio. Sa Rodžerom, sa Novakom i sa Endijem. Video, Rolan Garos, ploča. Oproštaj je bio veličanstven.
Voleo bih oproštaj kao Rafin na Rolan Garosu jer će to značiti da sam to zaslužio
Da li biste želeli ovakav oproštaj na kraju svoje karijere?
R. Očigledno bih to voleo, jer će to značiti da sam to zaslužio tokom svoje karijere. Svako dobija ono što zaslužuje, a Rafa je dobio ono što je zaslužio.
P: Toni Nadal, Rafin ujak mentor i sa priznatim prestižem u muškoj konkurenciji, kaže da bi trebalo da dođe do promena u tenisu kako loptica ne bi udarila tako jako. Razgovarajte o smanjenju veličine reketa. Da li te ta ideja kupuje?
R. To bi bilo kao da idete korak unazad. Tenis je počeo sa drvenim reketima, prešao na metalne reketa, aluminijumske rekete i sada imamo druge vrste reketa koji vam omogućavaju da uradite više spin. Pre toga, igrali su ravnije, više rez, bez toliko brzine. Tokom godina, u Rafino vreme već su igrali sa većom brzinom nego ranije, a sada čak i brže. Ne možemo ići protiv evolucije. Moramo biti fizički spremni za brzinu kojom igramo. Rekao bih da ne kupujem tu ideju.
P: Svoju uspešnu karijeru ste započeli u veoma mladom uzrastu. On je najraniji broj 1. Da li planirate da igrate dok ne napunite 38 godina kao što su to učinile legende Nadal i Đoković?
R. Ne, u ovom trenutku ne vidim sebe. Više volim da idem iz godine u godinu da vidim koliko daleko moje telo može ići. I, iznad svega, ako imam motivaciju i želju. Ne razmišljam o tome da li ću uspeti do 33 ili 38. Ja ću se pobrinuti za sebe tako da moja karijera bude što duža.
