Španski timovi preko 75 i 85 godina osvojili su svetsku titulu u Hrvatskoj
Iako talenat u španskom tenisu postaje sve preraniji, o čemu svedoči uspeh Karlosa Alkaraza, takođe se proteže napred u vremenu. To je bilo očigledno 10. oktobra, kada je Reprezentacije starije od 75 i preko 85 godina proglašene su svetskim prvacima u Teniskom centru Kluba Zlatni Rat u Bolu, na hrvatskom ostrvu Braču. Osam „super veterana“, po četiri iz svake kategorije, stiglo je do vrha da dokaže da strast prema tenisu nema starosti.
Za one starije od 85 godina, izbor formiran od strane Feliks Kandela, Antonio Kareno, Huan Hose Barbera i Francisko Las Heras, to mu je bio prvi put. „Veoma sam ponosan. Kao kapetan osećam se odgovornim i verujem da sam ispunio svoju dužnost. Mislim da su fenomenalni. Ne zaslužujem to, svi to zaslužujemo zajedno„, objašnjava Candela, 86. Oni su pobedili Argentinu u neočekivanom finalu od ubedljivih 2-0. Ključ njegovog uspeha, prema njegovom kapitenu, je dobar odnos između njih: „Već sam igrao 13 Svetskih kupova i bio sam kapiten u 12, ali U ovom slučaju ovaj tim koji sada imamo je ananas u svemu”. Najstariji od veterana je Antonio Carreno, 88 godina. “Kada sam počeo da igram tenis, imao sam preko 40 godina, ali mi se jako dopalo. Ne možete objasniti zadovoljstvo koje imate“, dodaje on.
Najmlađi, grupa ljudi starijih od 75 godina, su Sebastian Hidalgo, Jairo Velasco, Jorge Camiña i Pedro Okana. U njihovom slučaju, morali su da dođu sa leđa protiv Nemačke u finalu za titulu. „Bilo je veoma konkurentno. Ovde su „pukotine“ završile kravatu. Odigrali smo svoju ulogu u prvoj fazi“, kaže Hidalgo, 76. Pod „pukotinama“ misli na Camina i Velasco, 78. „Mi smo jedini u Španiji, a možda i u ostatku sveta koji osvojili smo od +35 do +75 Svetsko prvenstvo svih kategorija. Ako nam odate ove počasti, možda ćemo nastaviti do 90-ih“, najavljuje prvi.
Samo je jedan bio profesionalac u mladosti
Jairo Velasco je jedini od osam svetskih šampiona koji je igrao profesionalno tenis u mladosti. „Počeo sam sa osam godina u Bogoti, a sa 19 sam došao u Barselonu da poboljšam svoj nivo tenisa, jer sam tamo već bio apsolutni broj jedan. Igrao sam Dejvis kup za Kolumbiju 15 godina i bio sam među najboljim igračima. Najbolji trijumf u Dejvis kupu bio je 1974. protiv Sjedinjenih Država“, priseća se on.
Drugi su takođe bili profesionalni sportisti, ali u drugim modalitetima. Huan Jose Barbera, sada 87 godina, igrao je za Espanjol: „Kada sam napustio fudbal, držao sam se tenisa i rekao: ‘Sviđa mi se ovo.’ Kada sam video broj udaraca koje je tenis imao, od servisa do drop shota… To je divno. Za mene je to bilo fantastično”. Pedro Okana je takođe bio fudbaler. Horhe Camina, s druge strane, postao je olimpijac u Minhenu 1972. godine… ali u hokeju na travi. Drugi su, s druge strane, kasnije našli u sportu. „Pokupio sam tenis kada sam imao 34 godine i do danas ne želim da ga se odreknem“, kaže Francisco Las Heras, 86. “Kada su bili profesionalci, bio sam sa kravama. Video sam prvi reket ovde u Madridu, u Arturu Soriji, koji je bio u vojsci“, dodaje Hidalgo.
Bez obzira da li su počeli pre ili kasnije, sada nisu mogli da žive bez tenisa. Antonio Carreno je jasan: „Mislim da mi je to potrebno. Čim sam nedelju dana sa povredom, osećam se veoma dugo za mene. I imao sam operaciju na oba kolena, ali pošto sam nosio proteze, Ne sećam se ni da imam kolena. “ Njegov saigrač Huan Hoze Barbera ga je podržao: „Za mene, tenis je bio izlazni ventil. Bilo je to uživanje, jer ne igram da bih pobedio, igram da bih se zabavio, da uživam u svetu tenisa. Kada se stvari rade sa zadovoljstvom, na kraju dolazi ono što dolazi. Kakvo divno Svetsko prvenstvo!“
Oni žele da osvoje Svetsko prvenstvo dok ne budu 90 godina
Ovaj osećaj dele članovi tima preko 75 godina. Velasco mnogo duguje sportu: „Tenis mi je dao sve i uživam u ovom prelepom sportu. A pošto znam da tenis produžava naše živote malo duže, onda sam još srećniji. “ Ali oni ne moraju da igraju ceo život da ne bi mogli da žive bez njega. „U dobi od 40 godina otkrio sam tenis i od tada, Ako ne igram tenis svaki dan, osećam se ljutito. Svaki dan se odlično provodim. Stvarno volim da se takmičim; Više od treninga, volim da se takmičim. Tenis je veoma važan deo mog života. Ako ne igram, nedostaje mi kiseonika„, kaže Pedro Okana.
Svetski šampioni ne gube ambicije. “Sada razmišljam o tome da se spremim za +80, jer igramo od svoje 35. godine i osvojili smo svaku kategoriju. Osvojili smo sva takmičenja, tako da bih želeo da nastavim sa timom da pobedimo +80 i +90, što je ono što trenutno imamo“, objašnjava Jairo Velasco. Oni ne planiraju da odu ni u jednom trenutku, kao što Okana navodi: „Mogu da kažem sa 75 godina da sam potpuno zdrav. Nikada nisam imao ništa, čak ni prehlade. Ključ je u tenisu, i zato ja, kao i Jairo, planiram da nastavim i posle 90.“ Feliks Kandela, kapetan +85, sumira opšte osećanje: „Ja ću odgovarati za sve i kažem vam: dok telo ne izdrži“.
