To je bio poslednji meč Švajcaraca pre odlaska u penziju
Dok je novo izdanje Lejver Kup Igra se ovog vikenda, sećanje na ljubitelja tenisa vraća se u taj trenutak koji je urezan u kolektivnu memoriju sporta. Trenutak koji je prevazišao rekete, rang liste i titule. To je noć u Londonu u kojoj je Rodžer Federer odigrao poslednji meč u karijeri, i to pored Rafaela Nadala, na Lejver kupu tog izdanja.
Ta slika je bila više od oproštaja. To je bila deklaracija principa, lekcija o poštovanju i slavljenje sporta u njegovom najčistijem obliku. Federer se oprostio i, umesto da to uradi sam, izabrao je svog najvećeg rivala da ga prati na terenu. Ali ne kao protivnik, već kao saveznik, kao prijatelj.
„Pozvao sam Nadala posle Otvorenog prvenstva“, prisetio se Federer u intervjuu. „Čekao sam dok se njegovo učešće na turniru nije završilo da mu kažem o mom penzionisanju. Hteo sam da mu kažem pre nego što je napravio planove bez Lejver kupa“, dodao je on. Tako je započelo poslednje poglavlje priče koja je skoro dve decenije definisala zlatno doba tenisa.
Prema Švajcarcu, mogućnost igranja tog poslednjeg dubla nije bila sasvim jasna: „Rekao sam mu preko telefona da je možda na 50% ili 60-40 da igra dubl. Rekao sam: ‘Gledajte, ja ću vas obaveštavati. Reci mi kako stvari idu kod kuće i ponovo razgovaramo.'“ Ali nije trebalo dugo da se čeka. Nadal, veran svom velikodušnom i posvećenom karakteru, nije oklevao. „‘Daću sve od sebe da budem tamo sa tobom’, reče mi. I to je bila neverovatna stvar za mene“, priznao je Federer.
Emotivni oproštaj
23. septembra 2022. godine, u O2 Areni u Londonu, Evropa se suočila sa ostatkom sveta u tradicionalnom Lejver kupu. Ali za teniski svet, pravi spektakl je bio u meču koji je zatvorio dan: Rodžer Federer i Rafael Nadal, kao par na profesionalnom kolu, suočavaju se sa Jack Sock i Frances Tiafoe.
Pored rezultata (pobeda za rivalski tim u tesnom super taj-brejku), noć je bila počast. Kamere su se fokusirale na uzbuđena lica Novaka Đokovića, Endija Mareja, Bjorna Borga i svih saigrača iz evropskog tima. Ali ništa nije bilo tako elokventno kao videti Nadala kako plače pored Federera, držeći se za ruke, dok je stadion ustao.
Rivalstvo između Federera i Nadala, koje je počelo 2004. godine, bilo je jedno od najintenzivnijih, ali i najpoštovanijih u istoriji sporta. Ukupno su se sreli 40 puta (sa 24 pobede za Nadala), i odigrali su neka od najepskijih finala u sećanju: Vimbldon 2008, Australija 2017, Rolan Garos 2006, da pomenemo samo neke.
Ali ono što se dogodilo u Londonu bilo je drugačije. Bio je to savršen završetak priče koja se, uprkos svim izgledima, završila prijateljstvom. „Sve se završilo bolje nego što sam ikada zamišljao. Bio je to neverovatan napor Rafe i nikada neću zaboraviti šta je uradio za mene u Londonu“, zaključio je Federer.
