Da li je Karlos Alkaraz-Jannik Grešnik Rolan Garos meč najbolji ikada odigrao?

„Čoveče, to finale Otvorenog prvenstva Francuske!“ napisao je stari prijatelj u e-mailu pre dva dana. „Baš kad sam pomislio da su dani slave gotovi.“

To je bila tema desetak poruka koje sam dobio i razgovora koje sam imao ove nedelje, a možda je to bilo i za vas. Ako neki ljubitelji sporta nisu bili svesni pupanja – sada u potpunosti cveta – rivalstvo između Karlosa Alkaraza i Jannika Sinnera pre ovog vikenda na Rolan Garosu, oni znaju za to danas.

Deo mene se čak plaši da su Španac i Italijan postavili letvicu malo visoko za sebe. Da li će sportska javnost biti izneverena ako ne uspeju da svaki grend slem finale, i ne dvoboj sve do petog seta taj-brejk kada to urade?

Ali to su brige za još nedelju dana. U proteklih nekoliko dana, ljubitelji tenisa mogli su da uživaju u retkom trenutku na mejnstrim suncu: Grešnik i Alkaraz su bili priča sveta.

Nije škodilo što je, čak i pre nego što je bilo gotovo, njihovo finale Rolan Garosa ušlo u razgovor o G-MOAT-u – najvećem meču svih vremena. Video sam da je brbljanje počelo na internetu krajem petog seta, kada je postalo jasno da Siner ne odlazi i da će ovo biti više od legendarnog povratka Alkaraza.

Utakmica pripada najboljem razgovoru ikada. Što se tiče kvaliteta i drame – dve kategorije koje se računaju – Sinner-Alcaraz je bio dobar kao i sve što je ranije bilo u tenisu. Pitanje u pozadini mog uma od nedelje je gde tačno treba da padne na listi svih vremena.

Dakle, hajde da rizikujemo rano nagađanje.

Za danas, da bi poređenja relativno jabuka sa jabukama, Ja ću se ograničiti na muške mečeve odigrane u Open eri. Definitivno rangiranje najvećih mečeva svih vremena, od strane muškaraca ili žena, u celoj istoriji tenisa, je dugoročni projekat – ili nemogućnost, u zavisnosti od vaše tačke gledišta. Takođe ću odrediti da je ovo subjektivna vežba, a ne da govori ni za šta drugo osim za moje lične preferencije.

Za mene, muški mečevi od 1968. godine koji Izdvajaju se su, u hronološkom redosledu:

• Pančo Gonzalez d. Charlie Pasarell, 1969 Vimbldon 1. kolo
• Bjorn Borg d. John McEnroe, 1980 Vimbldon finale
• Rafael Nadal d. Rodžer Federer, finale Vimbldona 2008
• Novak Đoković d. Rafael Nadal, finale Otvorenog prvenstva Australije 2012
• Novak Đoković d. Rafael Nadal 2018 Vimbldon polufinale
• Novak Đoković d. Rodžer Federer, finale Vimbldona 2019.
• Karlos Alkaraz d. Novak Đoković 2023 Finale Vimbldona
• Karlos Alkaraz d. Jannik Sinner, finale Rolan Garosa 2025

Sve ovo je imalo više preokreta, sa mnogim meč loptama sačuvanim i protraćenim. Sve je otišlo duboko u petinu; Alkaraz-Đoković je bio jedini koji nije nastavio pored 5-5 u odlučujućem setu. Svi oni osim Gonzalez-Pasarell i 2018 Đoković-Nadal su bili grend slem finala, a samo Pasarell nije bio grend slem šampion. Svi osim dva su igrali na Centralnom terenu na Vimbldonu. To čini Sinner vs. Alkaraz, jedini na Rolan Garosu, izuzetak na dobar način. Sud Filip Čatrije zaslužuje veliko takmičenje svih vremena.

Počeću eliminisanjem Gonzalez-Pasarell. Da, trajalo je 112 utakmica, ali to je bio meč prvog kola.

Sledeće, eliminisaću Đokovića-Nadala u Australiji, jer je u to vreme postojao neki osećaj da je, sa pet sati i 53 minuta, malo predugačak, i da je tenis bio malo previše atricionalan—“brutalan“, u žargonu tog trenutka.

(Kao što sam rekao, ovo je subjektivna vežba. Volim sve ove utakmice, ali volim i liste najboljih, a da bih napravio ovu moram da nađem razloge da biram između njih gde god mogu.)

Nastaviću eliminisanjem Borg v. McEnroe zato što… Pretpostavljam zato što nije stvarno oživeo sve do taj-brejka četvrtog seta.

Ja ću eliminisati Đoković-Federer, jer… Ne znam… jer je teško pomisliti da je ovo bio Federerov poslednji Slem finale, a on ga je izgubio nakon što je imao dva meč POINTS?

Ja ću eliminisati Alkaraz-Đokovića jer su dva seta bila 6-1.

To ostavlja Nadal-Federer 2008 Vimbldon, Đoković-Nadal 2018 Vimbldon, i Alkaraz-Sinner.

Većina ljudi verovatno nema Đoković-Nadal Vimbldon polu-iz 2018 na vrhu svoje liste. Ali to je moj favorit svih vremena, i najbolji od njihovih 60 face-offs, po mom mišljenju. Prvog dana, oni su se utrkivali da pobede policijski čas, i to je samo učinilo njihovu igru oštrijom i, posebno u Nadalovom slučaju, agresivnijom. Taj tempo se nastavio sledećeg popodneva. Đokovićeva pobeda, koju je spasio jednim od svojih zgodnih forhend dodavanja krajem petog, bio je prikladan mikrokosmos njihovog rivalstva. A ako to nije bilo finale, obojici su se činili kao jedan – znali su da će njihov protivnik dva dana kasnije biti finalista iznenađenja Kevin Anderson. Đoković je zaista nastavio da pobedi Južnoafrikanca u pravcima.

Alcaraz-Sinner je bio briljantno odigran i teatralno uzbudljiv kao i bilo koji meč na listi. Predstavljao je broj 1 protiv broja 2, na širokom prostranstvu crvene boje, pred francuskom publikom koja živi da pojača tenziju. Super-nabijena mešavina tempa, finese i atletizma mladih igrača učinila je da se oseća kao sledeći korak u evoluciji igre, a posebno njenoj evoluciji na šljaci. To je sadržao gol-linija postolje u četvrtom setu od Alcaraza, i gol-linija od Sinnera u petom. I završilo se tako što je Alkaraz otišao u stratosferu da bi pobedio u odlučujućem taj-brejku.

Ako postoji oklevanje oko pozivanja Sinner-Alcaraz najveći meč ikada, to je verovatno zbog njihove mladosti. Jednog dana, možda ćemo ih rangirati zajedno sa Big 3. Ali njihova imena još uvek ne dočaravaju isti osećaj istorijskog strahopoštovanja.

Što me dovodi do Nadal-Federera na Vimbldonu 2008. godine. Kao i Sinner-Alcaraz, bio je broj 1 protiv broja 2. Kao i Sinner-Alcaraz, bio je briljantno odigran; u to vreme, mislio sam da je to najkvalitetniji meč koji sam ikada video. Kao i Sinner-Alkaraz, jedan igrač je pokušavao da napadne površinu drugog – Nadal je uspeo tamo gde Siner nije uspeo. U oba meča, bilo je nalet udaraca koji su spasili meč lopte u četvrtom setu, i poslao ga u peti. I oba meča su došla do vrhunca. U nedelju smo imali Alcaraz ide supernova; U 2008. godini imali smo dvoboj u mraku.

Ja ću dati tami, i kinematografskim slikama agonije i ekstaze koje je stvorila, ivicu. I daću trenutak prednost, kao i. Tamo gde su Alkaraz i Siner igrali svoje prvo finale Slem-a, Nadal i Federer su ih osporavali dve godine, i sve vreme su gradili na ovom sudaru. To bi bilo daleko od njihovog konačnog sudara, ali sa ovom pobedom Nadal će preuzeti broj 1 od Federera po prvi put, dokazati da nije samo prljavi igrač, i urezati njihova imena zajedno zauvek.

Što me dovodi do moje liste Top 8 muških mečeva Open ere (koji će sigurno biti podložan promenama u budućnosti)

• 8. Gonzalez d. Pasarell, 1969 Vimbldon 1. kolo, 22-24, 1-6, 16-14, 6-3, 11-9
• 7. Borg d. Mekinro, 1980 Vimbldon finale, 1-6, 7-5, 6-3, 6-7 (16), 8-6
• 6. Đoković d. Nadal, 2012 Otvoreno prvenstvo Australije finale, 5-7, 6-4, 6-2, 6-7 (5), 7-5
• 5. Alcaraz d. Đoković, finale Vimbldona 2023, 1-6, 7-6 (6), 6-1, 3-6, 6-4
• 4. Đoković d. Federer, finale Vimbldona 2019, 7-6 (5), 1-6, 7-6 (4), 4-6, 13-12 (3)
• 3. Alcaraz d. Grešnik, finale Rolan Garosa 2025, 4-6, 6-7 (4), 6-4, 7-6 (3), 7-6 (2)
• 2. Đoković d. Nadal, 2018 Vimbldon polufinale, 6-4, 3-6, 7-6 (9), 3-6, 10-8
• 1. Nadal d. Federer, Finale Vimbldona 2008, 6-4, 6-4, 6-7 (5), 6-7 (8), 9-7