Mišljenje Raula Varele, voditelja „La Tribu“
Pravim ga svojim, čak i ako ga potpisuje Escarabajano, najbolji teniski narator u Evropi: Alkaraz je više Marsovac nego Murcian.
To je jasno. Ne dozvolite im da se naljute na mene u El Palmaru, u Mursiji, omiljenoj provinciji Escarabajano sa svojim Arde Bogota i Viva Suecia, niti u bilo kom drugom kutku Španije koji je spreman da ga usvoji kao rasipnog sina ovog natprirodnog igrača koji nam je juče pružio fantastično popodne sreće. Nemoguće je da ne uživate, čak i ako možda ne volite tenis, možda ste alergični na trenerke, možda se čak i ne osećate identifikovanim sa ovom zemljom u kojoj možeteNaslovne strane sportskih novina oni su bili premali da primi količinu prikupljenih informacija i pre svega da mu pruže, na fer i proporcionalnoj skali, ono što zaslužuje pobedu na Rolan Garosu, drugi na listi pobednika i prvi na tom terenu sa pločicom i Nadal duh koji je sigurno vozio Alcaraz da se vrati iz dva nepovoljna seta sa kojim je Janik Siner preuzeo vođstvo, koji je možda igrao bolji tenis tokom meča, ali je emotivne i odlučujuće trenutke rešio na lošiji način.
Juče, čim je finale završeno, svi smo se osvrnuli i Federer-Nadal 2008, Nadal-Medvedev u Australiji 2022. i malo više. Spomenik reketu. Šteta što Morata, tada na Allianzu, nije dobio penal protiv Portugala i završio još jedan naslov o kojem nismo želeli da pišemo. Jedan od gline, a drugi od peska. Sa Morante na ramenima duž Calle Alcala imamo samo rubriku …
„Pa, pa, pa, pa, pa, pa, pa, pa, paparaaa“
