Za oba događaja moramo da se vratimo godinama unazad
Dok je glina Philippe Chatrier se priprema da kruniše novog šampiona Rolan Garosa ove nedelje, vredi se osvrnuti i zapamtiti da nisu sva finala jednaka.
Neki su napisani večnim mastilom, u epske borbe koje su izazvale fizičku i mentalnu izdržljivost njihovih protagonista. Drugi, s druge strane, bili su prolazniji od direktne servisne tačke. Rolan Garos, sa svojom vekovnom istorijom, doživeo je obe krajnosti, a dva finala posebno su urezana u kolektivno pamćenje tenisa iz suprotnih razloga: najduži i najkraći svih vremena.
1982: Vilas i Vilander, bitka koja je prkosila satu
6. juna 1982. godine, Pariz je postao poprište jednog od najnapornijih finala ikada svedok francuskog grend slem. Giljermo Vilas, argentinski gladijator na zadnjem delu terena, tražio je svoju drugu titulu na pariskoj šljaci nakon osvajanja 1977. godine. Ispred njega, mladi Šveđanin od samo 17 godina, Mats Vilander, koji je tog dana diplomirao u eliti svetskog tenisa.
Konačan rezultat je snimljena kao simfonija iscrpljivanja: 6-1, 6-7 (8), 6-0, 6-4 za Vilandera. Ali ono što je najimpresivnije nije samo rezultat, već i vreme koje je bilo potrebno da se to ostvari: 4 sata i 42 minuta igre, najduže finale u istoriji Rolan Garosa. Uprkos gubitku seta, Vilander je bio nemilosrdan u ključnim trenucima, posebno u trećem setu, kada je zbrisao maratonca Vilasa sa nezamislivih 6-0.
Vilander ne samo da je pobedio Argentinca, već i Postao je najmlađi igrač koji je osvojio turnir do tada. Vilas je, sa svoje strane, bio sav srce i otpor. Sa 29 godina, pokazao je tenis koji kombinuje snagu i glavu, ali nije mogao da parira svežini nordijskog. Duel je bio oda upornosti, razmeni od osnovne linije i fizičkoj snazi gurnutoj do krajnjih granica, nešto što, u mnogim aspektima, definiše DNK Rolan Garosa.
1988: Graf i Blitz finale
Šest godina kasnije, turnir će doživeti svoj apsolutni kontrast. Ako su Vilas i Vilander bili maraton, Steffi Graf i Natalija Zvereva 1988. godine bila je sprint. To žensko finale trajalo je samo 32 minuta, najkraće ne samo na Rolan Garosu, već u celoj istoriji grend slem finala.
Graf je, u svom najboljem izdanju, bio oluja na Sovjetskom Savezu. Dao mu je dupli 6-0 bez da mu je dao pauzu. Izvršenje je bilo toliko brzo da mnogi gledaoci, koji su se još uvek smestili na svoja mesta, nisu mogli da vide ceo prvi set. Graf nije samo pobedio: on je slomio, devastiran, ponižen.
Zvereva, savladana od prvog trenutka, Jedva je mogao da se poveže sa igrom. Pritisak, veličina pozornice i savršena mašina koja je bila Graf te godine u kombinaciji da ostavi trag jedinstven kao što je bio neizbrisiv u teniskim knjigama.
