Kako je bilo lako zaboraviti da je Pol pobedio Frica u finalu juniorskog šampionata Rolan Garosa 2015. godine, mnogo pre svih njihovih uspeha u Rimu.
„Zapravo sam odrastao igrajući na šljaci. To je bilo sve na иemu sam igrao, иak i pre nego љto sam igrao turnire na tvrdom terenu. Zelena glina, ne dobre stvari.“
Tomi Pol, posle jučerašnjeg plasmana u polufinale Mastersa u Rimu na crvenoj šljaci – poboljšava uspeh sunarodnika i četvrtfinaliste Rima Tejlora Frica.
Bilo je fascinantno ove nedelje u Rimu, tokom celog evropskog prolećnog zamaha, zapravo, videti Amerikance kako otkrivaju, u nekim slučajevima, radosti i tajne tenisa na „dobrim stvarima“, zvanim crvena glina. Kako je bilo lako zaboraviti da je Pol pobedio Frica u finalu juniorskog šampionata Rolan Garosa 2015.
Ove nedelje, obojica su ušli duboko u rimski žreb, a Pol još nije završio. On ima odličnu šansu ove večeri u polufinalu sa Čileancem Nikolasom Džeriom, koji je uznemirio no. 6 nosioca Stefanosa Cicupasa. Na papiru, Pol je favorit, nosilac br. 14 za Jarry’s No. 21.
Još 2015. godine, ljubitelji gline su se zagrcnuli i suvo oprali ruke na izglede da SAD konačno izgledaju kao da bi mogle da proizvedu dostojne naslednike šampiona u singlu Rolan Garosa Majkla Čenga, Džima Kurijera (dvostruki pobednik u Parizu) i Andrea Agasija. Ovo poslednje je bio poslednji Amerikanac koji je osvojio trofej u singlu na Rolan Garosu. Da li je to stvarno bilo pre početka veka? (Dobro, 1999, ali ipak…)
Nade nikada nisu prestajale. Mladi Amerikanci su namamljeni pesmom sirene tvrdih terena i US Opena. Za elitne igrače nacije nije bilo ogromnog finansijskog podsticaja da igraju u Evropi. Neki od njih jednostavno nisu dugo uživali na kontinentu. Za druge, suptilnost glinene igre pokazala se frustrirajućom. Svo to klizanje. Svi ti mitinzi. Sve to servira (američki specijalitet) koji je, umesto da leti rivalima za asove, vraćen gusto…
Prerano je reći, ali podrazumevani stav se možda menja zahvaljujući dvojici vodećih američkih veterana. Pol je svakako imao koristi od razvoja svoje igre na glini (doduše zelena, severnoamerička sorta koja je brži, toliko da je privukla poređenje sa rolerima na klikerima). Međutim, njegov pristup zamahu gline ove godine je bar jednako odgovoran za njegov uspeh.
„Imao sam dosta vremena da se nekako pripremim na šljaci. To je na neki način bilo kao da je počeo od nule“, rekao je Pol, aludirajući na povredu zgloba koja ga je primorala da se povuče tokom meča prvog kola na Otvorenom prvenstvu Majamija. Njegov oporavak bi ga stao na stranu do Madrid Opena, pauze koja mu je omogućila da iskleše blok za trening – i obriše svoju tablu čisto za događaje sa crvenom prljavštinom.
„Počeo sam svoje treninge bukvalno stojeći na jednoj nozi… svakim danom raditi malo više i malo više“, rekao je Pol novinarima u Rimu. „Baš mi je bilo udobno na glini. Ceo moj tim je nekako pokušao da me navuиe da ne igram ranije u glinenoj dvorani. Ove godine sam bio primoran da to uradim. Srećan sam što se to desilo.“
Nekako sam se posvetio ovom glinenom dvoru koji se ljulja već duže vreme… Generacija ranije, mnogi Amerikanci ne bi želeli da sviraju ceo zamah, ili će preskočiti Monte-Karlo, šta god. Za mene je glina ogroman deo sezone. Taylor Fritz
Polova igra je zasijala u Rimu, čak i više od njegovih Tweety Bird žutih točkova. Izgleda da je pogodio slatku ravnotežu između agresivnog igranja sa osnovne linije. Bio je flota stopala i kreativan sa svojim reket radom. Presudno, smanjio je rizik koji preuzima instinktivno se ušunjavši predaleko u teren u pogrešno vreme ili protiv pogrešnog protivnika.
Fric, igrač koga je Pol pobedio u tom juniorskom finalu u Parizu pre skoro osam godina, takođe je pronašao obnovljen apetit za crvenom šljakom. Ako je Pol profitirao od pauze u igri, Fric je sastavio impresivnu sezonu tako što je na leđima uzeo gomilu prljavštine. On je odigrao četiri uzastopna turnira posle ranog poraza u Majamiju, uključujući tri visoko konkurentna Masters 1000 takmičenja.
„Dugo sam se nekako posvetio ovom glinenom sudu“, rekao je Fric novinarima u Rimu posle svog četvrtog kruga uznemirenog nosioca broj 8, Grigora Dimitrova. „Mislim da generacija pre mene, mnogi Amerikanci ne bi želeli da sviraju celu ljuljašku, ili će preskočiti Monte-Karlo, šta god.“
Fric kaže da uživa u izazovu pozirajući po površini, jer mu omogućava da uposli elemente svoje igre koji se možda ne naziru veliki u njegovim tvrdokornim planovima.
Fric, učenik igre, rekao je da je sav u glinenom zamahu u doglednoj budućnosti. Uživao je da „shvati“ šta mu odgovara na glini. On uživa u izazovu koji predstavlja površina, jer mu omogućava da uposli elemente svoje igre koji se možda ne naziru veliki u njegovim tvrdokornim planovima.
Kretanje će uvek biti izazov za Frica, ali neki manje od igrača flote su uživali u velikom uspehu na šljaci zbog dodatnog vremena koje im rešetkasta podloga omogućava da postave i izvrše svoje šuteve. Sa 26 godina, vreme koje Fric ulaže u glinu može da se isplati narednih godina.
„Za mene je šljaka ogroman deo sezone“, rekao je Fric „Kako uopšte mogu da budem vrhunski igrač kakav želim da budem ako ne mogu da dam neke rezultate tokom sezone na šljaci? Nisam toliko dobar gde ću dominirati svuda drugde. Uvek sam mislio, ‘Ako želim da budem Top 10 igrač, moram da stavim rezultate na šljaku.’
To je realna procena Fricove situacije. Ali jednako se odnosi i na njegove američke vršnjake. Pol je svakako prihvatio poruku, a mladi igrači poput Sebastijana Korde i Bena Šeltona takođe su, čini se, otvoreniji za nju.
Američka renesansa na glini posle duge suve čarolije bila bi dobrodošla.
