Navijači Real Madrida i dalje brišu suze nakon subotnjeg emotivnog oproštaja kada Ksabi Alonso je već ovde, spreman da se suoči sa dvanaest Herkulovih napora. Ono što je dalo pravi osećaj kraja čudesne ere bilo je pojavljivanje Tonija Kroosa na krilu. Zagrljaj između Kroosa i Modrića bio je završni dodir. Bernabeu je plakao svoj život.
Uprkos njegovom čudnom i malo objašnjenom odlasku iz Real Madrida —Zašto je otišao u Gvardiola je Bajern Minhen u vrhunskoj formi i sa početkom sezone?— Ksabi Alonso ima sve izjave navijača. Ksabi je ostavio svoj trag kao fudbaler, bio je jedan od onih momaka kojima je odelo odgovaralo kao salivena. Obavljao je praksu kao trener u Leverkuzenu i vraća se sa počastima. Povratak ima više smisla od njegovog straha.
Izazov pred nama je gigantski. I počinje za dve nedelje, neće imati ni stotinu dana ljubaznosti. Ksabi uzima Ferari srušio se u jarak i on ima neizbežnu obavezu da ga vrati na put i učini da radi.
On će pronaći svoje probleme i probleme drugih. Tim je ekipa sa određenom neravnotežom. To je fiksirano testeninom. To se već popravlja, u stvari. Drugi problem je performanse određenih elemenata, znatno ispod onoga što se očekivalo u ovoj sezoni koja još nije gotova.
Neprijatelj je napolju
Ali glavna poteškoća je tamo. Zove se Barsa, PSŽ, Liverpul, Inter … Svi oni imaju jednu zajedničku karakteristiku: oni su organizovani timovi, svaki komad ima svoju funkciju. Samo ono što ne svetli Real Madrid, uvek u potrazi za inspiracijom i ispadima. Neprijatelji koji ga čekaju takođe imaju svoje zvezde na dužnosti. I nema smanjenja u usluzi, ali u službi tima. Još jedan loš porok Madrida.
Ksabi Alonso je Leverkuzen je organizovan tim. To je bilo odatle, iz taktičkog bogatstva, odakle su stigli do jedine Bundeslige u svojoj istoriji i odakle je ostavio svoj trag. I to će morati da bude odatle, od momentuma koji Ksabi prenosi na klupi, gde će se odvijati rast Real Madrida. Prilično izazov.
Počast mu je nedostajala
Nadal je u Parizu primio počast koja mu je nedostajala. Možda onaj koji nismo mogli ili nismo znali kako da mu damo u Španiji. Francuzi su imali penzionisanog Rafu i grandioznu pozornicu. Bilo je jednostavno, emotivno i sa poštovanjem teško naći u bilo kojoj oblasti. Rafa je pre nekoliko dana rekao da mu ne treba toliko. Ali nije mu trebalo. Trebalo nam je. Osećaj gotovog magnum opusa bio je juče. Merci, Rafa.
