Nakon pobede Ruuda u Madridu, ko su novi najbolji muški teniseri koji traže svoju prvu „veliku“ titulu?

Velike titule – svi ih žele, ali ih nemaju svi.

Za muškarce, „velike titule“ su tri najviša nivoa titule: grend slemovi, ATP Finals i Masters 1000s. Olimpijska zlatna medalja, koja dolazi samo jednom u četiri godine, takođe se računa.

Do njih nije lako doći, čak ni za najbolje igrače na svetu. Na primer, do svog trijumfa u Madridu prošlog vikenda, Kasper Ruud je objektivno bio najuspešniji aktivni muški igrač bez velike titule, sa rezimeom koji je uključivao šest prethodnih velikih finala (uključujući tri grend slem finala), 12 titula u karijeri i karijeru visok rang br. 2.

Ali sa Ruud sada se uklanja sa liste najboljih aktivnih muških igrača tek treba da osvoji veliku titulu, ko su novi favoriti?

Evo pet najvećih osumnjičenih u ovom trenutku – pet najbolje rangiranih igrača na ATP rang listi koji traže svoju prvu veliku titulu.

Alek de Minaur, Australija (svetski broj 8)

Ruud se vratio u Top 10 – na broj 7 – nakon pobede u Madridu, a vi morate samo da se spustite za jedno mesto da biste pronašli novog najbolje rangiranog igrača koji traži svoju prvu veliku titulu u De Minauru na 8. mestu.

De Minaur se čvrsto etablirao kao vrhunski igrač u poslednjih nekoliko godina, stigavši do svog prvog velikog finala u Kanadi 2023. godine, izgubivši od Jannika Sinnera – bio je dva boda udaljen od još jednog velikog finala pre samo nekoliko nedelja u Monte Karlu, izgubivši od Lorenca Musetija u taj-brejku trećeg seta u polufinalu. On takođe ima devet titula u karijeri, uključujući i dva ATP 500, i stigao je do četvrtfinala na poslednja četiri grend slema zaredom – samo čovek osim Grešnika da postigne taj podvig.

Pošto je otišao duboko na velikim događajima na svakoj površini u poslednjih nekoliko godina, samo je pitanje vremena kada će ići do kraja na jednom od njih.

Lorenco Musetti, Italija (svetski broj 9)

De Minaur nije jedini član Top 10 koji juri svoju prvu veliku titulu – Musetti, koji je upravo debitovao u Top 10 na broju 9, takođe je u lovu.

Italijanska zvezda u usponu je bila blizu tokom poslednjih mesec dana – napravio je svoje prvo veliko finale u Monte Karlu, izgubivši od Karlosa Alkaraza u tri seta, i još jedno polufinale u Madridu prošle nedelje, izgubivši od Džeka Drejpera. On ima dve titule u karijeri, uključujući ATP 500, i – kao i De Minaur – pokazao je da je više nego sposoban da to uradi na bilo kojoj podlozi, pošto je stigao do svog prvog grend slem polufinala na Vimbldonu prošle godine.

Pošto je pobedio 18 od svojih poslednjih 22 mečeva na šljaci, Musetti bi mogao da skine svoje ime sa ove liste ranije nego što mislimo, u Rimu ili čak u Parizu…

Tomi Pol, Sjedinjene Države (svetski broj 12)

Amerikanac možda još nije bio u velikom finalu, ali se nekoliko puta približio u poslednjih nekoliko godina, stigavši do dva velika polufinala 2023. godine (Otvoreno prvenstvo Australije i Kanada) i još dva u 2024. godini (Indijan Vels i Rim). Bio je i u još pet velikih četvrtfinala.

Nema razloga da ne osvoji svoju prvu veliku titulu u narednih nekoliko meseci, takođe, pošto je imao mnogo uspeha na svim podlogama – pored toga što je stigao do polufinala u Rimu prošle godine, on je bivši juniorski šampion na Rolan Garosu, i osvojio je najveću od svoje četiri titule u karijeri u Kvins klubu – ATP 500 turniru na travi – neposredno pre Vimbldona prošle godine (gde je stigao do četvrtfinala).

Ben Shelton, Sjedinjene Države (svetski broj 13)

22-godišnji AmErikanovi najveći rezultati su došli na tvrdoj podlozi — oba njegova grend slem polufinala (jedan na Otvoreno prvenstvo Amerike i jedan na Otvorenom prvenstvu Australije), njegov drugi grend slem četvrtfinale (na Otvorenom prvenstvu Australije), sva tri njegova Masters 1000 četvrtfinala, i njegova najveća titula u karijeri na ATP 500 događaju u Tokiju pre dve godine.

Ali, kao i Pol, Šelton postaje sve opasniji na šljaci, osvojivši titulu u Hjustonu prošle godine i, pre samo nekoliko nedelja, stigavši do finala ATP 500 turnira na šljaci u Minhenu – to je bilo najveće finale na šljaci do kojeg je Amerikanac stigao još pre nego što se rodio, otkako je Andre Agassi osvojio Rim 2002. godine.

Ako se to ne dogodi za njega tokom ostatka sezone na šljaci ili travnate sezone, on će definitivno biti jedan od onih koje treba gledati na leto.

Artur Fils, Francuska (svetski broj 14)

Jedini drugi čovek u Top 15 bez velike titule je Artur Fils, ali ako njegova putanja nastavi onako kako jeste, to bi moglo da se promeni u bilo kom trenutku.

Sa samo 20 godina, i nakon što je odigrao svoju prvu punu godinu na turneji u 2023, on je već osvojio tri titule u karijeri, uključujući dva ATP 500 u Hamburgu i Tokiju prošle godine – jedan na šljaci, jedan na tvrdom. On je dostigao svoju prvu drugu nedelju na majoru prošle godine previše, na Vimbldonu.

Ali njegovi rezultati na Masters 1000 ove godine su ga doveli u Top 15 po prvi put – stigao je do četvrtfinala Indijan Velsa, Majamija i Monte Karla, što ga je zapravo učinilo najmlađim igračem koji je stigao do četvrtfinala prva tri Masters 1000 turnira u godini od Masters 1000 turnira Poиela 1990. godine.

Pitanje za Filsa nije sadržina On će osvojiti veliku titulu, to je samo Koliko brzo.

Počasna priznanja

Izvan Top 15, ima dosta aktivnih igrača koji su ranije stigli do velikih finala, ali koji još uvek traže svoju prvu veliku titulu.

Neki su čak dostigli Više velika finala: Mateo Beretini sa dva (Madrid, Vimbldon); David Goffin sa dva (ATP Finals, Sinsinati); Nick Kyrgios Takođe sa dva (Sinsinati, Vimbldon); Gael Monfils sa tri (Pariz, Pariz i Monte Karlo); Kei Nišikori sa pet (Madrid, Otvoreno prvenstvo, Majami, Kanada i Monte Karlo); i Miloš Raonić takođe sa pet (Kanada, Pariz, Indijan Vels, Vimbldon, Sinsinati).

Tu je i Ričard Gaske, trostruki finalista Masters 1000 sa 16 titula u karijeri sve na ATP 250 nivou. Francuz ipak nema mnogo vremena – on je spreman da se povuče na Rolan Garosu za nekoliko nedelja.

I na kraju, trio trenutnih Top 30 igrača – Frances Tiafoe, Feliks Auger-Aliassime i Denis Shapovalov – svi bivši Top 10 igrači koji su ranije bili na finalu Masters 1000. Dvojica Kanađana su takođe osvojila ATP 500 – Šapovalov jedan, Ože-Alijasime tri.