Broj 9 na VTA rang listi i najbolji Španac na kolu, novi imidž Lekusa, pre njenog debija na Mutua Madrid Open
učionica Badosa (Njujork, 1997) je jedan od sportista osuđenih da se tuku u svakoj utakmici. Njeno telo, njena leđa, postavlja zamke za veliki tenis koji je sposobna da razvije, ali, ipak, ona je u stanju da ga rasporedi dovoljno često da ostane među top 10 na svetu.
- Paula, dobrodošla u Madrid. Kako si?
- Osećam se dobro. Poslednja vremena su bila teška. Povreda je bila teška. Prošlo je nekoliko meseci, užasne nedelje, ali istina je da se zaista radujem tome. Već sam se oporavio od povrede i radujem se sutra.
- On je rekao da je prošle godine poraz u Madridu bio prekretnica. U stvari, odatle je počeo da se oporavlja. Po čemu se Paula koja stiže ove godine razlikuje od one koja je stigla u Caja Mágica prošle godine?
- Potpuno. Mislim da mi se mnogo stvari desilo ove godine, mnogo sam naučio. Moj nivo se takođe vratio tamo gde je trebalo da bude i mislim da sam lično i bolji nego ikada. Osećam potpuno drugačije samopouzdanje nego prošle godine.
- Proveo je godinu dana igrajući dobro, sa dobrim rezultatima, ali se takođe pitam da li je igrao malo sa određenim strahom od razmišljanja „da vidimo koliko će ovo trajati…“.
- Da, istina je da jeste. Iskreno, da. Uvek ću se igrati sa tim strahom jer imam hroničnu povredu. Pokušavam da ga kontrolišem što je više moguće, ali pošto to ne zavisi od mene, uvek se igram sa tim strahom. A istina je da je ponekad emotivno teško jer postoje dani kada se probudite i u bolovima ste, a drugi dani ste dobro. Neizvesno je igrati ovako. Ali nemam izbora. Volim tenis i nastaviću da se borim koliko god mogu. Veoma je teško, da budem iskren, ne samo za sport, već i za normalan život, jer je to stalni bol.
Bol i povrede su cena koju treba platiti za ono što radim. Volim tenis
- Da li sanjate da u nekom trenutku možete biti potpuno popravljeni?
- Mislim da sa sportom koji radim tako zahtevno nikada neće ići 100% u potpunosti, ali hej, to je cena koju treba platiti za ono što radim i, za sada, želim da nastavim da guram svoje telo do krajnjih granica, jer ono što radim je moja strast i volim tenis. Dakle, ako mi leđa dozvoljavaju, nastaviću koliko god mogu.
Paula Badosa, tokom foto sesije intervjua.
- Zašto mislite da ljudi bolje razumeju šta su fizički problemi, ali ne toliko emocionalni aspekt sporta?
- Mislim da malo po malo postaje sve više shvaćena, ali to je tabu tema dugi niz godina, jer su ljudi mislili da je to slabo, ranjivo i mislim da malo po malo, jer su mnogi sportisti govorili o tome, oni to normalizuju. Ali istina je da je mnogo normalizovanije da se telo povredi, ali um uvek mora da bude savršen i to je nemoguće. Srećom, mislim da ljudi to sve više i više razumeju.
- Tada ćete savršeno razumeti Saru Sorribes.
- Saosećam 100% sa njom. To je potpuno razumljiva odluka, koja je veoma teška, veoma teška. Siguran sam da mu je teško da donese takvu odluku jer znam koliko voli tenis. Ali mislim da joj sada treba malo vremena za sebe. Da razmišlja, da razmišlja, da bude sa sobom i siguran sam da će se vratiti.
- Kliše kaže da naučite više od gubitka nego od pobede. Istina je?
- Potpuno. Pre neki dan sam pričao o tome sa svojim timom, da ponekad kada pobedite to je kao da ne analizirate toliko, pobedite i već razmišljate o sledećem. A kada izgubite, analizirate zašto sam to uradio pogrešno, zašto sam uradio drugo pogrešno i želim da ga poboljšam. I sledećeg dana odete i trenirate ga, a onda na kraju postanete bolji gubitkom. Za mene ova fraza ima puno smisla.
Badosa, tokom svoje prezentacije kao novo lice Lekusa.
Želim da nastavim da igram, želim da nastavim da guram svoje telo do krajnjih granica
- Veoma je aktivna na društvenim mrežama, ali ima i ljudi koji je kritikuju kroz njih. Kako to upravljate? Da li je naučio da ne sluša one koji to ne zaslužuju?
- Potpuno. U početku me je bolelo, shvatio sam to veoma lično. Sada, iskreno, srećom mogu reći da me uopšte nije briga. Na Na kraju, ono što mi je važno su ljudi. Očigledno cenim ljude koji me podržavaju i moje bliske ljude, koji me poznaju. Onaj ko ima mišljenje i uopšte me ne poznaje ne brine mnogo
- Da li mislite da su sportisti i ljudi uopšte zaštićeni od uznemiravanja na društvenim mrežama?
- Ne, uopšte ne. Kao što vidite, kad god izgubite utakmice ili ponekad čak i kada pobedite, dobijate mnogo kritika, uvreda, pretnji … Čini mi se da je nešto brutalno kroz što moramo da prođemo i uopšte nismo zaštićeni u tom aspektu. Nešto bi trebalo da se uradi, ni ja ne znam tačno rešenje, ali mislim da je to skandal.
Tokom intervjua sa Fernandom Carrenom.
- Šta radite da biste prekinuli vezu? Ako ima vremena da to uradi tokom sezone.
- Volim da idem blizu mora, šetam, da budem sa svojom porodicom, posebno sa sestrom, sa svojim narodom… To je ono što najviše volim. Sada ću biti ambasador Leksusa i veoma sam srećan zbog toga. Volim vožnju i delim vrednosti izvrsnosti koje ona predstavlja. Volim da slušam muziku, veoma sam jednostavna u ovom aspektu.
Istina je da naučite više gubitkom nego pobedom
- I na kraju. Kako je počelo vaše prijateljstvo sa Elinom Svitolinom?
- Pre mnogo godina. To je bilo upravo na izložbi. Istina je da smo počeli da razgovaramo i videli smo da smo veoma slični. I ona je veoma zabavna i dobro se povezujemo. Odatle smo veoma, veoma prijatelji.
