Barselonac, koji je ove sezone spustio reket, oprostiće se od domaće publike na Godo
Albert Ramos Vinolas (Barselona, 1988) On će ove sezone spustiti reket. Veteran mornarice, koji je upravo poslednji put igrao u Monte Karlu, oprostiće se od svoje publike u sledećem izdanju Conde de Godo. Pre toga, Albert razmatra svoju karijeru u MARCA.
Pitanje. Kada odluči da ga napusti?
Odgovoriti. Uradio sam predsezonu da poboljšam nivo prošle godine, gde nisam pobedio mnogo utakmica. Mislio sam da će, uz dobru fizičku pripremu, doći do promene. Otišao sam da igram izazivača u Punta del Este i, dva dana pre početka, imao sam suzu vlakana. Oporavio sam se, ali onda sam dobio stidnu osteopatiju. Teško mi je da se oporavim između utakmica. Mnogo volim tenis i nastavio bih da igram. Ali najrazumnija stvar je da se zaustavi.
P. Ne kažete gde želite da se povučete. Da li želite da produžite svoju karijeru što je više moguće?
R. Da, jer sam uradio predsezonu da igram cele godine. Ne osećam se spremnim da kažem da odlazim u penziju za dve nedelje. Želim da to malo probavim i da moje ćerke dođu na moje poslednje turnire.
Da li su vaše ćerke svesne da je njihov otac teniser?
R. Volim da me vide kako sviram i voleo bih da provedem više vremena na kolu kako bi mogli da me vide malo više.
Da li ste uzbuđeni zbog poslednjeg plesa u Godu?
R. Da, jer je to turnir koji sam najviše doživeo. Od malih nogu sam otišao da ga vidim i od svoje 11. godine bio sam teniser Barselone. Igrao sam sve Godos od svoje 18. godine i veoma sam srećan što sam tamo igrao poslednji put.
P: Da li ćete tražiti poziv da se oprostite od Mutua Madrid Opena?
R. Tražiću to i nadam se da će mi ga dati jer je to događaj koji mi se sviđa i ljudi su izuzetni.
Jedna od mojih najgorih uspomena bio je poraz sa Alkarazom u Riju, poraz od nekoga tako mladog bio je veoma težak
Tvoje najgore sećanje?
R. Jedan od najgorih bio je poraz od Karlosa Alkaraza u Riju. Bio je veoma mlad i nisam ga poznavao. Meč je bio veoma čudan i završio se veoma kasno. U to vreme, poraz u tri seta od nekoga tako mladog bio je veoma težak. Zatim, s vremenom, nije bilo tako teško. Završili smo oko dva ujutru i nisam spavao celu noć.
Čega se na poseban način sećate?
R. Godine 2010. osvojio sam svoj prvi ATP meč na Godu, a u drugom kolu sam pobedio Čileanca Fernanda Gonzalesa, koji je bio 11. na svetu. Bio sam oko 140 ili tako nešto.
Pretpostavljam da je na listi velikih trenutaka vaša pobeda protiv Rodžera Federera u Šangaju 2015. godine.
R. Očigledno je da je to i jedna od najboljih uspomena.
U finalu Monte Karla protiv Nadala osećao sam se bespomoćno, znao sam da je gotovo nemoguće pobediti
P. Takođe ste igrali finale Masters 1000 u Monte Karlu protiv Rafe Nadala. Šta ste osećali?
R. Osećao sam se veoma bespomoćno. Već sam znao da je gotovo nemoguće pobediti jer sam došao iz mnogih mečeva u tri seta i bio sam malo umoran. Igrao je protiv najboljeg igrača na šljaci svih vremena. Svaki dan je bilo sunčano, a baš tog dana bilo je oblačno. Sa sporijom stazom, moje opcije su pale još više.
P: Da li ste bili deo najbolje generacije španskih igrača?
R. Ne bih znao kako da kažem, jer pre nego što je bilo super dobrih tenisera koji su nas sve inspirisali. Počevši od Emilio Sanchez Vicario, Sergi Bruguera, Alex Corretja, Albert Costa, Ferrero… Nisu bili kao Nadal ili Alkaraz, ali su bili veoma dobri.
Da li ste bili iznenađeni koliko je Alkaraz osvojio u vašim godinama ili ste već primetili od njihovog prvog meča da je imao nešto posebno?
R. Nisam ga poznavao i otišao sam da ga vidim kako trenira nekoliko puta izdaleka da saznam kako je igrao. Pitao sam trenera da mi kaže kako je igrao i on je odgovorio da nema velike stvari. Na prvoj lopti zagrevanja, brzinom kako je lopta došla do mene, pogledao sam svog trenera kao, „Šta je ovo?“ Brzina kojom je udario nije bila brzina 16-godišnjeg dečaka. Već je gurao jače od mene.
Nisam spreman da kažem da odlazim u penziju za dve nedelje
P. Podržali ste pojavu PTPA od početka. Šta mislite o podnetim žalbama?
R. Prilično sam van teme. Ono što mogu da kažem je da je tenis veoma praćen sport, dobro plaćen, ali nedovoljno u poređenju sa sledećimkoji ima.
P. On je manijak reketa: žice, težina… Odakle dolazi ta strast?
R. Nikada nisam imao problema sa reketima. Brendovi obično menjaju boje, ali zadržavaju model. U 2018. godini, u promeni, primetio sam da je reket bio veoma drugačiji i da imam veoma veliku osetljivost.
P. Ako vam kažem ime Jose Maria Diaz, šta vam pada na pamet?
R. Drugi roditelj ili stariji brat ili sestra. Uvek smo bili zajedno.
P: Nije li vam osvajanje Dejvis kupa trn u oku?
R. Da, ali mislim da su igrači u timu kada je osvojen Dejvis kup bili bolji od mene.
Igrao sam svaki Godos od svoje 18. godine i srećan sam što ponovo igram
Da li se igrač specijalista za šljaku gubi?
R. Da, ali mislim da su u poslednje dve godine lopte izgubile mnogo spina i brzine. U Monte Karlu sam video jasan napredak. Lopte su me naterale da snizim nivo u poslednje vreme.
Da li je Alkaraz Nadal prirodna zamena?
R. Da.
P. Imali ste sreće da se suočite sa tri člana „Velike trojke“. Koga je bilo teže pobediti?
R. Pobedio sam Federera i mislim da je njegova igra bila malo bolja od druga dva, jer sam imao jednoručni bekhend i levoruk sam. Uvek sam video Đokovića kao veoma dobrog i nikada nisam osvojio set protiv njega i Nadala, pa, isto. Nisam mogao da kažem koji od njih dvoje je komplikovaniji.
Đoković je osvojio više u poodmakloj dobi i to nije urođeno, on je to tražio
P. U raspravi o najboljima u istoriji, koga on bira?
R. Po naslovima bih rekao Đoković. Znam Novakovu priču i on je bio veoma zabrinut zbog poboljšanja stvari vezanih za njegovo zdravlje i fizičku građu. Poslednje godine tri ne mogu se porediti. On je stekao mnogo više u veoma poodmakloj dobi. Ovo nije nešto urođeno, već njegova zasluga za traženje načina da bude dobro i da se ne povredi.
A posle tenisa, šta? Hoćemo li ga videti kao trenera?
R. To je veoma dobro pitanje, na koje trenutno ne znam ni kako da odgovorim. Volim tenis i voleo bih da pomognem drugim ljudima sa svojim iskustvom, ali ne znam kako. Posle toliko godina, 17 godina bez zaustavljanja, sa povredama od najviše tri nedelje, najrazumnije je da se odmorim, a ne žurim i mirno odlučim šta želim.
