Tim koji je predvodio Paul Haarhuis postao je veliko otkriće Final 8 u Malagi
Magija Dejvis kupa je u tome što logika nije uvek ispunjena i da postoje skriveni timovi koji uspevaju da naprave istoriju. To je slučaj Holandije. Tim sa najboljim rezultatom u polufinalu 2001. godine stigao je do finala Martina Karpene u Malagi. U tom timu je bio Paul Haarhuis, sadašnji holandski trener.
Uprkos zauzimanju šeste pozicije na rang listi Međunarodne teniske federacije niko nije računao na njih u trenutnom izdanju Final 8. Razlog je bio taj što su se u četvrtfinalu suočili sa Španijom, domaćinom i da su u svojim redovima imali Karlosa Alkaraza i Rafaela Nadala.
Samo tim sa četiri igrača
Formula za uspeh prvog finaliste Dejvis kupa bila je vrlo jednostavna. Na kraju Paris-Berci, Tallon Griekspoor i Botic van de Znadschulp otišao na odmor. Jesper de Jong je otišao da igra u Mecu, a samo Vesli Koolhof se takmičio nedelju dana pre događaja u Malagi na ATP finalu u Torinu. Udružio se sa Hrvatom Nikolom Mektićem i izgubili su u grupnoj fazi.
Ključ uspeha je da verujemo u sebe, cilj je bio da ne izgubimo treću godinu u četvrtfinalu
Haarhuis je jedini kapiten koji je pozvao samo četiri igrača. Ostalih sedam timova koji su učestvovali predstavili su listu sa pet. De Jong, rangiran 111., ne računa se kao starter. Sve prolazi kroz Griekspoor, Van de Zandschukp i Koolhof. Ono što generacija Krajiceka, Haarhuisa, Schalkena i Sluitera nije mogla postići, učinila su tri imena nepoznata široj javnosti.
Holanđani su bili u finalu treću godinu zaredom zahvaljujući tome što su prošli grupnu fazu u Bolonji. Oni su bili drugi iza Italije, uprkos pobedi samo u meču sa Brazilom. Izgubili su od domaće strane i Belgije. „Cilj je bio da se ponovo ne izgubi u četvrtfinalu“, kaže trener. Kao što su autsajderi, oni igraju bez pritiska, posebno dubl igrač Koolhof, koji okači reket u slučaju.
Novi finalisti nisu sami. Oko 600 sunarodnika stavi boju na tribinama i da su najduhovitiji navijači svih prisutnih.
