Bivši španski teniser razmatra svoje 25 godina nakon Rafine karijere, od kada ga je upoznao, do vremena kada je bio kapiten Dejvis kupa
Zvanično penzionisanje Rafe Nadala nastavlja da ostavlja trag u svetu sporta. Srpskohrvatski / srpskohrvatski, jedna od velikih legendi španskog tenisa i bivši kapiten Španije u Dejvis kupu, objavila je emotivno pismo upućeno Rafi Nadalu. Nekadašnji broj jedan u dublu, napravio je Pregled karijere čoveka iz Manakora kao i 25 godina koliko je blisko živeo svoju karijeru.
Od legende do legende. Sančez Vikario predstavlja „naš superheroj“ u pismu u kojem se potpuno otvara da se obrati Balearu nakon što je okačio reket. Ko god da je bio njegov kapiten Dejvis kupa osvojio je 2008. godine želeo je da istakne figuru Rafe na terenu, ali i van njega, uzdižući velike vrednosti izvan naslova koji „odveli su ga na Olimp onih koji dodiruju veličinu“.
Celo pismo: „Rafa Nadal i njegova veličina“
Još jednom sedim za kompjuterom, pišući o Rafi. Pomisao da je ovo poslednji put da to radim kao igrač me duboko rastužuje. Rafa me je pratio ovih poslednjih 25 godina u mojoj post-igračkoj fazi i bio sam u stanju da ispričam sve o njemu na televiziji, u novinskim člancima ili u tehničkoj analizi. Mislim da sam toliko pisao o Rafi da Analizirao sam ga više od sebe, Uporedio sam ga sa Malim princom, sa grčkim bogovima, sa vanzemaljcima, objasnio sam njegovu tehniku, njegovu taktiku, pohvalio sam njegovo telo i da ne spominjem njegovu glavu, pokušavajući da dam ličnu verziju da se osećam drugačije. Proučavajući njegovu karijeru, ono što sam pokušao da uradim je da pričam o njegovom nasleđu, a danas ću pokušati da objasnim šta ga je dovelo do njegove veličine.
Koju god vrednost, stub ili koncept blizak VELIČINI želimo, svi nas približavaju Rafi. Dakle, hajde da ispričamo njenu priču da shvatimo kako je stigla do kraja svog puta ostavljajući toliko iza sebe.
Danas mejnstrim mediji nude mladim ljudima primer izmišljenih superheroja koji imaju neljudske supermoći, kao što su Kapetan Amerika, Spajdermen, Supermen, Vonder Voman… Rafa je naš protagonista i napisao je priču sa ljudskim supersilama koja ga je odvela na Olimp onih koji dodiruju veličinu, ali sa stvarnim ovlašćenjima.
Naš superheroj odlučila da se pokaže svetu kroz tenis, obeležila je eru i Ostavio je nasleđe koje ni većina stručnjaka ni ja nismo postigli, i to je razlog zašto ga zovemo toliko puta Vanzemaljski, neljudski, monstruozan, dok je rušio barijere, a ipak niko nije mogao da zamisli da će ići tako daleko. Ako detaljno analiziramo njegove vrline i kako je on bio u stanju da to postigne, nalazimo vrednosti sa pozadinom da čine dobro, uvek sa poniznošću i posvećenošću, obuhvatajući sve osnovne stubove koje roditelji žele da naša deca imaju.
Idemo na početke. Rafa je želeo da bude fudbaler kao njegov ujak Miguel Angel Nadal, ali njegov drugi teniski ujak ga je odveo da igra tenis, a on ga je naterao da upije i oseti tu strast prema našem sportu. Ovde je superheroj počeo da se oblikuje. Njegov ujak Toni on ga je trenirao tenis, ali u čemu Glavni fokus je bio na stvaranju ratnika koji bi mogao da raste kada su nedaće bile veće. Uspeo je da radi na umu tako da se emocije ne pretvore u frustraciju, da postigne jednostavnost u taktičkim obrascima i tako da su njegova fizička građa i um postali privilegovani, ponavljajući se i ponavljajući sve dok nije stvorio navike ponašanja. Ako tome dodamo njegov san da postigne taj učinak na takmičenju, vrednujući svaku primljenu loptu, svi ovi faktori su mu pomogli da razbije svaku barijeru koja je postavljena pred njega, postati taj nepobedivi superheroj na zemlji, u najboljem na tvrdoj podlozi i inspirativno na travi, gde se njegova igra nije prilagodila, ali njegov entuzijazam i želja da razbije kalup pomogli su mu da to postigne pobedivši najbolje od svih.
On je izabrao u dobi od 11 da igra levoruk i desnoruk, pošto je sve udario sa dve ruke i nije mislio da će mu nedostajati maksimalna brzina na servisu kada odraste. Ova činjenica To ga je mnogo ograničilo, bio je 20 km / h sporiji da su ostali, a pre svega nedostajali prePravac i uglovi. Neumorno je radio na ovom aspektu tokom svoje 20-godišnje karijere, ali iako nije osvojio toliko slobodnih poena, nadoknadio je to kontinuitetom i drugim i trećim šutom. Ova sposobnost mu je omogućila da osvoji skoro 90% svojih servisa, istu cifru kao i njegovi protivnici, ali sa nekoliko direktnih poena.
Sa 15 godina otkrio strašnu bolest rođenja u levom stopalu, Miler-Vajsov sindrom, sa vrlo malo opcija lečenja i sa krstom znajući da bi svakog dana mogao da odigra svoju poslednju utakmicu. Pripremili su neke Posebni šabloni, sa tobomPrilagođene cipele koje se više nikada nisu promenile, samo boja, tokom svoje karijere.
Ako je već radio na otpornosti sa svojim ujakom, patnja od ove patologije učinila je da još više vrednuje ono što je volela. Ta promena u načinu na koji hoda kroz uloške može biti uzrok nekih od njegovih brojnih povreda kolena, kuka, psoe ili abdomena. Videti sve što je moralo da se desi je uzbudljivo i znajući da mu je ovaj kostim superheroja pomogao da bude u stanju da prevaziđe sebe pokreće bilo koga.
Čuo sam za njega, ali prvi put sam ga video u našoj teniskoj akademiji kako igra finale svoje prve budućnosti. Bio je sa Toni Colom, štitonošom Tonija Nadala, i njegovim ocem. Tamo sam ga upoznao i bio sam impresioniran njegovom ličnošću na plesnom podijumu i njegov otac je van njega, pomislio sam „Koliko su slični“. Kada sam ga video kako igra, video sam nadarenog čoveka, ali nisam video superheroja. Bilo je impresivno videti ga kako pobedi sa samo 15 godina, sa potpunom dominacijom veznog reda. Zatim je produžio svoje pobede na 7 ili 8 zaredom. Tada je znao da je spreman da napravi skok.
Otišao je u Monte Karlo i napravio revoluciju. Već u pratnji Karlosa Kosta kao menadžera, njegova intuicija i izbor bivšeg menadžera igrača mu je dao prednost. Karlos je uvek tražio svoj raspored i oporavak pre posla.
Nakon turnira u Monte Karlu i poteškoća sa kojima se tamo suočio, pridružio se svom timu sa Angelom Ruiz-Cotorrom, lekarom koji je, kao i Karlos, takođe bio teniser i koji je postao ključni igrač tokom svoje karijere. To mu je pomoglo da se bolje oporavi, da se dozira i iznad svega da se suoči sa nedaćama tako što će izvući gvožđe iz stvari i radeći ruku pod ruku sa Rafaelom Maimoom, vernim fizioterapeutom koji je takođe postao bitan član osoblja.
Kasnije kada sam uzeo uzde španskog tima Dejvis kupa, bio sam u mogućnosti da ga dublje upoznam. Razumeo sam drugog Rafu kada sam upoznao njegovu majku, što je bio deo koji je završio slagalicu. Majka mu je donela poniznost, bliskost, slatkoću, bila je to polarna suprotnost očevoj ličnosti, a rezultirajuća kombinacija je Rafa.
Te godine na terenu, deljenje bitke, priprema, očaj, i analiziranje sa stola njegov bes, njegove reakcije, uvek pokušavajući da ne izgubi poverenje i jačanje zveri, krozUključio sam se kako mu je um radio, a pre svega posmatranjem mShvatio sam da je to kao sunđer, jer je apsorbovao najbolje od svakog od njih da ojača i takmiči se, posebno od onih koji su mu najbliži, kao što su njegovi roditelji, njegov fizioterapeut OMILjENO, vaš lekar Srpskohrvatski / srpskohrvatski, njegov menadžer Obale ili njegov ujak Toni. Rafa je pomalo zbir svih. U svakoj utakmici on je uvek bio hranjen od strane svojih grupa i videti kako je izgledao na svojoj klupi je vredan pohvale jer je apsorbovao sve što su imali u sebi i više.
Sećam se kao da je juče moj prvi razgovor sa njim dok sam trenirao Dejvis kup tim, rekao sam mu: „Gledaj, neću da ćutim, pokušaću da ti pomognem i pokušaću da te ubedim u ono što vidim“, a on mi je odgovorio „Emilio, kada igram ja sam nervozan, ljut, uplašen, ponekad srećan ili zadovoljan i mnogo puta ne znam šta da radim, pa, ako ti verujem, budi siguran da ću uraditi ono što mi kažeš“. Pogledao sam ga misleći „Kakva glava, dobro ćemo se provesti“.
Rafa je bio primer kako trenirati sa maksimalnim intenzitetom, Ne postoji snimak na koji ne stavlja maksimalan fokus, njegova koncentracija i trud su takvi da ćete ga vrlo retko videti da ne bira svoj repertoar dobro. Počinje na 100% u svakom šutu, u svakom poenu, u svakoj utakmici, u svakom setu, u celom meču. Voz sa On je iskustvo kao da je finale, on uvek trenira sa ciljem da se poboljša, dostiže svoju najbolju verziju i dok ponavlja i ponavlja, onda u mečevima to dolazi prirodno za njega.
Drugi deo njegove magije je Rutine pre utakmica, znao je šta mu najbolje odgovara, ne samo na stazi sa svojim Flaљe I Rituale pre svakog servisa ili povratka, ali i na treningu i u pripremi meča. Izvan nje je ponavljao blagajnu, hotel, restoran, vremena, pauze. Na svom prvom Rolan Garosu, igrao sam sa Rodžerom u polufinalu, bio sam u Parizu radeći komentatora na televiziji i igrajući Senior Legends. Tog petka, skoro niko u svlačionici posle moje utakmice, otišao sam da se istuširam i video sam ga kako stoji ispred tuša, sa više od 20 slobodnih bacanja, i pitao sam ga: „Šta radiš tamo?“ On je pokazao na tuš i gestikulirao, Pogledao sam i Rodžer je bio u njemu u svom tušu. Ili se istuširao u drugom, ili je čekao, ali nije hteo da se promeni, siguran sam da u ovih 20 godina nikada nije promenio tuš na Rolan Garosu. Zatim ga je pobedio u 4 seta i osvojio svoju prvu pobedu od 14 RG. A Rodžer je bio još jedan superheroj koji je morao da se ponovo izmisli da bi mogao da se bori protiv Rafe.
Rafa i njegova priča će biti ispričani. Uspeo je da istakne svoju mentalnu snagu da bi mogao da se takmiči protiv igrača sa boljom tehnikom, suptilnijim, sa lakoćom i on je svojom igrom i svojim ograničenjima, ali sa gotovo nehumanom odlučnošću, verovanjem, samopouzdanjem i koncentracijom, uspeo da ga prevaziđe u većini slučajeva.
Ali kako se to dešava u životu, izgledalo je još jedan gost u borbi, Novak Đoković. U početku, Rafa i njegov um su ga slomili u nevolji, ali Srbin je izglađivao svoje nedostatke i slabosti i postajao veoma opasan i na kraju pronalazio rupu kroz koju bi povredio Rafu. Počeo je da napada svoj forhend, nešto što se niko ranije nije usudio da uradi i funkcionisalo je savršeno, toliko da su Federer, Marej i Vavrinka počeli da rade isto. Pored toga, i Rafa i Rodžer su pokazali svoju veličinu u pobedi, ali i u porazu. Novak to nije igrao, on je bio vuk situacije koji je uzburkao kandže čak i kad se nije igrao.
Rafa Znao sam da da bih ostao i ponovo ih pobedio, morao sam da se ponovo izmislim i tokom jedne od svojih najozbiljnijih povreda u 2016. godini, odlučio je da uradi teže promene, da zameni svog mentora, svog ujaka, Carlos Moia i da se obavezuju da daju 180 stepeni zaokret u svojoj igri na desnoj strani i u napadačkoj igri. Morao sam Postanite agresivniji, steknu trag tako da njegov forhend ne može biti napadnut. Ta tranzicija nakon što je bio najbolji sa nekim obrascima, morao da ih promeni, dostojan je samo nadarenih. Njegova upornost, posvećenost i dobar pravac su se isplatili, uspeo je da ponovo pobedi oba i osvoji 8 grend slemova sa boljim servisom, napadom, forhendom, bekhendom, kriškom, volejem i drop shotovima. Jedna od njegovih najvećih vrlina je bila da dozvoli sebi da bude treniran, da veruje da su njegovi ljudi, da je njegov tim je uvek će mu pomoći u tom cilju. Za mene je on igrač koji je najbolje slušao i najpažljiviji na svaki savet da ga učini delom svog repertoara sa jednim ciljem, da bude bolji.
Kada analiziram igrača i pričamo o izuzetnom talentu, prvo pogledam koliko vremena igrač ima između odbijanja lopte i udarca. Njegov trener Moja sa svojim forhendom skoro mogao da popije kafu pre nego što udari loptu, dok je, naprotiv, na bekhendu nedostajalo vremena. Rafa je desetka u stvaranju potrebnog vremena da mu daju pravi smer i forhend i bekhend. Sledeća ključna tačka je izvršenje ili udaranje i osećaj koji imate kada ga udari, možete napraviti isti udarac menja brzine, uglove, visine, to je da osetite loptu, rukovati je i Rafa je još deset, milimetarska preciznost. Njegov ujak ga je uvek stisnuo kao da nema ruku, ali za mene je njegova ruka bila privilegovana jer je lako uspevao da požuri snimke u visine i pravce koje je želeo. I na kraju u tom izvršenju samopouzdanje da ono što odlučite da uradite sa tim udarcem, visok, nizak, jak, spor, spin, kriška gde god želite da ide je još jedna čast u poverenju.
Njegovu veličinu je teško rezimirati, to je kao izuzetna država performansi i superiornosti u svakom trenutku bitke, pronalaženje načina da bude bolji od drugih u momeključni delovi utakmica. Rafa ima sve: fokus (analizirati, živjeti, dati, primiti, postaviti ostvarive ciljeve, poboljšati), Strast (intenzitet, želja, ljubav, uživanje) i Mentalno stanje (otpornost, posvećenost, vera u sebe, samopouzdanje, snage, navike, vrednosti).
Međutim, ja sam obožavatelj Rafe zbog njegove veličine, jer sam uvek bio impresioniran velikim igračima kao što su Jordan ili sam Severiano, koji je definisao veličinu sa svojim 4 C: Stanje, glava, srce i hrabrost (Dođavola, rekao je, iako danas nije u redu to reći, ali tako je on to izrazio). To je Rafa, naš Rafa i iako od sada više neće igrati, ostaće njegovo nasleđe, njegov način, njegova filozofija i njegove supermoći, koje se mogu naučiti. Pred njim je novi izazov u svom životu, sigurno će pronaći formule da nastavi da pravi razliku.
Hvala ti Rafa što si mi omogućio da naučim toliko, bez želje da inspirišem one oko sebe da budu poput tebe, sledite taj put. Danas nije zbogom, jer gledajući vas ovih dana kako navijate u Dejvis kupu, znam da ćete i dalje biti bliski i da ćete moći da doprinesete toj veličini u mnogim drugim stvarima koje radite.
