„Suština i oblici“, mišljenje Karlosa Karpia
Tri dana nakon razočaranja zbog nepravilnog oproštaja, hajde da pričamo o Nadalu. Ali ne i legendarni teniser. Niti o nesvodivom sportistima. Ovaj put se fokusiramo na ono što se desilo van terena, pre i posle tih 1411 mečeva u kojima je izgradio blistavu karijeru. Teniski stručnjaci i laici se slažu u ukazivanju na njegovu privilegovanu mentalnu snagu kao osnovu na kojoj je napravio razliku sa svojim rivalima. Nije bilo trika. Rafa se opirao poraz i učinio to svom snagom, koja se činila neiscrpnom. Kada bi gubio, iznenada bi prestao, odmah se naoružao i vratio na teren da ponovo igra sa više želje i još više intenziteta. Tako je stvorio nemoguće povratke, nezamislive zaplete u igrama koje je praktično izgubio. I zato je postao jedan od sportista koji je preneo najviše emocija navijačima (ili ne) tenisa ili bilo kog sporta, dok je prikupio divljenje miliona ljudi širom planete.
Međutim, razmatrajući njegovu karijeru, izdvaja se ekstra-sportski aspekt: Kako je moguće da je najbolji takmičar u istoriji sporta (u teškoj konkurenciji, vrednoj lake šale, sa Majklom Džordanom) istovremeno jedan od najpoštovanijih igrača sa svojim rivalima? Možete li biti takmičarska životinja nekontrolisane proždrljivosti, a takođe i model besprekornog ponašanja? Ne slomljena buka, nije loša reč, nije loš gest. Rafael Nadal je bio uzoran sa svojim protivnicima i u najbolnijoj pobedi i u najokrutnijem porazu. Uvek uzoran. To objašnjava zašto je njegovo rivalstvo sa Rodžerom Federerom ikonično, legendarno, sukob koji je prevazišao izvan sporta. Pored nekoliko najnezaboravnijih mečeva u istoriji tenisa, obojica su ostavili za potomstvo neke od najreprezentativnijih trenutaka sportskih vrednosti. Divili su se jedni drugima. Od tri mitske komponente „Velike trojke“, Novak Đoković je onaj sa najviše titula, ali Nadal i Federer su najomiljeniji. Srce ne razume statistiku.
Nadal je voljen širom sveta zbog vrednosti koje je prenosio na terenu, ali i van njega, gde ga doživljavaju kao autentičnu, jednostavnu, dobru osobu. Neko skroman i isporan, tako nam je rekao da želi da ga se sećamo. Pokazao je da možete biti normalan momak tako što ćete biti izvanredan sportista. To će biti njegovo nasleđe, inspiracija i referenca za mnoge mlade ljude koji odrastaju misleći da je u profesionalnom sportu vredno pobede bez obzira na sve. A upravo je suprotno. To je, na primer, Rafa Nadal.
