Kapiten Argentine razmatra svoja iskustva kao igrač i prepoznaje karijeru 22-strukog velikog šampiona
Guillermo Coria (Rufino, 1982) komandovao je brodom argentinskog tima Dejvis kupa od 2021. godine. Dobitnik devet titula kao profesionalac, i penzionisan iz takmičenja u 2007, on govori za MARCA 24 dana pre sukoba njegovog tima sa Italijom u četvrtfinalu najvišeg takmičenja za zemlje.
Pitanje. Imate mnogo toga da dobijete, a malo da izgubite. Može li Argentina biti autsajder ovog Dejvis kupa?
Odgovoriti. Nadajmo se da je tako. Mi smo mlad tim. Naši singl igrači nisu igrali mnogo serija. U dublu imamo više iskustva sa igračima nekoliko godina na kolu i nekoliko Dejvis kup igrao. I u Mančesteru, u grupnoj fazi, i u februaru, osvojili smo veoma važne serije. Imali smo dve meč lopte protiv nas sa dva jednaka i Baez je preokrenuo u taj-brejku trećeg seta. To nam je dalo veoma pozitivnu energiju da se suočimo sa stvarima. Igramo protiv Italije i oni su favoriti jer imaju Sinnera i sjajan tim, ali idemo sa istim entuzijazmom i istom željom. Znajući da imamo šansu da damo taj udarac, što bi bilo fantastično.
P. Pozvali ste Sebastijana Baeza, Frana Cerundola, Tomasa Martina Etcheverrija, Makima Gonzaleza i Andresa Moltenija. Može li biti bilo kakvih promena?
R. Tim je manje-više jasan, ali moram da sačekam kraj sezone da znam kakvi su fizički, kakvi su mentalno, koji su im ciljevi… Danas imam na raspolaganju pet igrača na pred-listi, a ostali čekaju konačnu listu. Sačekaćemo da se Pariz-Bersi završi i imaćemo jasniju sliku.
Nisam video Vilasa uživo, ali Rafa je knjiga o tome kako se takmičiti
P. Final 8 u Malagi će biti poslednji turnir Rafaela Nadala, sa kojim ste se suočili pet puta.
R. R. Rekao bih da sam to pretrpeo i uživao previše.
P: Kakav biste rezime napravili o svojoj karijeri?
R. Lično, osećam se privilegovanim što sam kapiten argentinskog tima i što sam prisutan u Malagi i što mogu da ga iskusim izbliza. Posebno dani koji su doveli do toga, što će biti veoma emotivno i za njega i za sve ljubitelje tenisa. Neverovatno je da Federer više nije tu, da sada Rafa odlazi, to će biti veoma emotivno i da će ostaviti veoma veliki trag. Njegovo odsustvo će sigurno biti primećeno, kako se takmičiti. Nisam video Vilasa kako svira uživo, video sam ga kako igra na videu, i mislim da se nakon Vilasa Rafa pojavio u smislu tog načina takmičenja, te fizičke snage. Pretrpeo sam i uživao u tome, posebno u finalu u Rimu. Bilo je veoma teško pobediti ga u svom najboljem izdanju, jer vas je pobedio i na teniskom i na fizičkom nivou. Ako smo eliminisani, bilo bi fantastično ako bi mogao da se povuče osvajanjem Dejvis kupa. To bi bilo fantastično za njega i za sve što je uradio u svojoj karijeri. Ono što je uradio bilo je impresivno.
Ako Rafa može da se takmiči, uživaću mnogo
P. Ako Argentina ne pobedi, Španija bi trebalo da pobedi.
R. Da, to je ono što sam mislio. Mislim da će svi uložiti snažan napor i da će biti tu za njega. Da vidimo da li može da se takmiči jer je rekao da ako nije u formi, da ako nije 100 posto, neće ugroziti Španiju. To će biti sav bes, biće mnogo ljudi i sve će se srušiti. Uživaćemo u hotelu, na treningu, uživaću puno.
P. Govorili ste pre finala u Rimu 2005. godine. Da li je to bila jedna od vaših najboljih igara kao profesionalac uprkos porazu?
R. Bez sumnje, u to vreme to nisam video tako jasno jer očigledno želite da pobedite. Dolazio sam sa operacije ramena prethodne godine i tog dana nisam mogao da podignem ruku. Rafa me je upoznao sa svakim centimetrom centralnog terena u Rimu, i on je trčao. Bilo je veoma emotivno i izvor ponosa što je na Igrama, na povratku sa Rolan Garosa u Olimpijsko selo, sedeo sa Karlitosom Alkarazom. David Ferrer, Fran Cerundolo, Tommy Etcheverri, Baez, Mariano Navone, da ga se setio i sa toliko radosti i reči koje je pomenuo bile su fantastične za mene. Nisam pobedio u tom finalu u Rimu, ali je najbolji pobedio i na kraju to dokazao u narednim godinama. Zaslužio je da pobedi u toj bitci jer je bio bolji u to vreme i obeležio svoj put. Počeo je da piše svoju istoriju u Monte Karlu nekoliko nedelja ranije i nastavio u Rimu i nije prestao da pobeđuje. Zahvalan sam jer je uzeo stvari iz mene koje nisam mogao zamisliti, kao što su udarci koje sam bacio u tom meču.
Nadal me je upoznao sa svakim centimetrom centralnog terena u Rimu, ali i on je trčao
Gde je Nadal na vašoj rang listi najboljih u istoriji?
R. Teško je jer postoji Federer i mnogo legendi koje nismo videli. Ja koji sam se suočio sa njim stavio sam ga sa „Nole“ koji se bori za mesto broj jedan. Na glini je oborio mnoge rekorde. Mislim da je on jedan od najboljih sportista u istoriji zbog onoga što je generisao i nastavlja da generiše. To je spektakularna knjiga o tome kako se takmičiti, kako pristupiti meču, kako rešiti problem ako stvari ne idu dobro i kada stvari idu dobro kako nastaviti sa tim priručnikom, kako se nositi sa sobom van terena, njegove izjave … Mislim da je njegova porodica bila veoma važna i ljudi koji su ga okruživali, posebno Karlos Moja, njegov veliki pratilac i prijatelj. To je pomalo kao ono što se sada dešava sa Karlitosom Alkarazom, koji ima Ferera, bivšeg svetskog broja jedan. To takođe pomaže da putovanje bude jasnije i bolje jer su ga živeli. Rafa je među četiri najbolja sportista na svetu.
P. Bili ste veoma blizu osvajanja grend slem titule. Da li te je malo više povredilo što nisi osvojio Dejvis kup sa generacijom sa tobom, Nalbandian, Gaudio, Zabaleta…?
R. Calleri, Canas, Puerta, u dublu Martin Rodriguez, Gaston Etlis, Martin Garcia, koji me prati danas. Ali ispred nas smo imali Hjuita, Rodika, bilo je mnogo dobrih igrača. Kada smo imali priliku, uvek smo bili na putu. Pobedili smo Australiju u gostima na travi, što je bilo istorijski, a onda smo izgubili od Slovačke. Bilo je veoma teško za nas i ako smo pobedili to je bilo protiv Hrvatske. U to vreme, polja su bila veoma brza. Bili smo u borbi, ali to nam se nije dogodilo. Očigledno me boli mnogo što nisam stigao do finala sa svim tim sjajnim igračima. I nisam mogao da budem na Igrama jer sam 2004. imao operaciju ramena i propustio Igre u Atini. I finale Rolan Garosa me je takođe povredilo jer sam bio udaljen dva-tri centimetra. Osim toga, već sam znao da Rafa dolazi i da ćemo imati igrača koji će biti teško pobediti i nisam pogrešio.
Kada sam igrao finale Rolan Garosa već sam znao da dolazi igrač koji će biti teško pobediti
Da li bi Huan Martin Del Potro igrao „Veliku trojku“ bez toliko povreda i operacija?
R. Mislim da je tako i da bih bio na nivou velikih igrača da osvoji tri ili četiri grend slema.
P: Da li postoji neki omiljeni tim iznad ostalih u finalu Dejvis kupa?
R. Sviđaju mi se Sjedinjene Države, imaju sjajan tim. Australija je takođe veoma opasna. Broj jedan i dva svake zemlje već znamo da su svi veoma dobri. Sve zemlje imaju dobre i stabilne partnere. Mislim da će igre biti izjednačene. Sjedinjene Države su veoma opasne ako svi oni koji su se pojavili na prvoj listi idu. Tu je i Kanada, koji je patio u Mančesteru i oni imaju sjajan tim ako su dobri. Ne vidim jasnog favorita da kažem da su nepobedivi.
P: Da li vam se sviđa promena formata, da je grupna faza eliminisana direktnom eliminacijom?
R. Sviđa mi se ako zemlje imaju figuru koja poziva i privlači ljude. Pre ove promene formata, ne smemo zaboraviti da je bilo zemalja koje nisu popunjavale stadione i da su postojale federacije kojima je bilo teško da organizuju serije. U to vreme promena je bila potrebna, a sada je takođe bila potrebna. Argentina je zemlja koja uvek mirno stavlja 10.000-15.000 ljudi.
P. U Malagi ima mnogo Argentinaca koji će ih podržati na tribinama Martin Carpena.
R. Biće veoma lepo, osećaćemo se kao lokalno stanovništvo. Argentina se oseća kao kod kuće bilo gde u svetu. Tu je i podružnica River Plate, koja me je pozvala. Nadamo se svim Argentincima koji mogu biti prisutni na stadionu. A oni koji ne mogu da budu tamo treba da nas ohrabre jer osećamo tu energiju. Čini da se osećamo snažno. Argentinac ima taj ekstra generisan od strane Messi, Scaloni i fudbalskog tima, koji motiviše sve sportiste da žele da predstavljaju zemlju. Fudbalski momci su bili svetski šampioni i nisu izgubili tu glad za slavom i otišli su za još. To nas sve motiviše da sledimo put fudbalera. Ono što oni prenose je spektakularno. Pokušaćemo da ostavimo argentinsku zastavu na vrhu. Garantujemo pesak i zato će javnost biti važna da nas prati tačku za tačkom. Znamo da su u Dejvis kupu navijači važan faktor.
P: Jedan od najznačajnijih aspekata Nadala, Đokovića i Federera je da je biloNije trajao u eliti tako dugo?
R. Dok se nisu pojavili Alkaraz, grešnik, Medvedev, delili su mnoge titule. Tada je postalo teže zbog starosti, moći i brzine mladih ljudi. Današnji teniseri su viši i kreću se kao što sam mogao da se krećem sa 1,75 metara. Mislim da je Rafa iskoristio činjenicu da nije bilo toliko igrača koji su bili specijalisti za šljaku i tamo su postali jaki. To mu je dalo samopouzdanje da dobro igra na drugim površinama. Moramo odati priznanje lekarima, fizioterapeutima, dijeti. Rafa, Rodžer i „Nole“ su bili u stanju da se prilagode vremenu. Ranije se radilo mnogo tegova, a onda ne: pre nego što ste jeli na jedan način, sada na drugi; način treniranja … Carlitos Alcaraz, na primer, kaže da ne mora da provodi toliko sati na terenu, a Ferero i naša generacija su morali da treniraju mnogo sati da bi se osećali dobro. Federer, Nadal i Đoković su imali poniznost da se prilagode promenama reketa, žice, treninga… Zato su bili tri fenomena koji su teško da se poklapaju i teško za njih da ponovo izađu. To je ono što Mesi kaže, da šampion nikada nije zadovoljan, da uvek želi više.
Argentinac ima taj ekstra generisan od strane Messi, Scaloni i fudbalske reprezentacije
P: Da li su Alkaraz i Grešnik savršena zamena na vrhu kola?
R. Da, zbog glave, zbog mentaliteta, jer se veoma dobro prilagođavaju svim površinama. Vidim Alkaraza kao potpunijeg jer se veoma dobro prilagođava šljaci sa tom snagom koju ima. Sve će zavisiti od povreda. Današnja snaga i brzine mogu dovesti do više povreda. Oni koji odu ostavljaju veoma veliki trag, veoma veliki uticaj na ljude i morate to da uradite veoma dobro da biste nastavili da generišete taj uticaj na navijače. Ova nova generacija ima harizmu i različite ličnosti.
Kakvo je zdravlje argentinskog tenisa?
R. Vidim to vrlo dobro. Za mene, turniri u kategoriji izazivača su veoma važni, kako kod muškaraca tako i kod žena, Nije slučajno da su devojke sa dobrim rang listama počele da izlaze zahvaljujući turnirima koji se održavaju u zemlji. Mi smo zemlja koja je veoma daleko i veoma je skupo putovati, nemamo toliko mogućnosti. Cerundolo, Navone ili moj brat su iskoristili priliku i onda je potvrdili u ATP-u. Argentina uvek ima veoma dobre sirovine, talenat, kvalitet … Imamo neke od najboljih trenera na svetu, a ne samo u tenisu. Za zemlju koja je oduvek bila ekonomski pogođena, sport ujedinjuje i daje mu se veliki značaj.