Šta je onaj koji je pobegao od Novaka Đokovića?

Onaj koji je pobegao. To je jedna od najstarijih tema u knjizi, a mi ne govorimo o tome The Angler’s Digest. Čini se da su svi doživeli neočekivani, možda čak i nezasluženi gubitak koji i dalje izaziva žaljenje. To može biti posao, romantični partner, prilika za ulaganje, … pa, riba. Ili kritičan teniski meč.

U narednim danima, Super Sport će se ponovo osvrnuti na najiznenađujuće, značajne poraze koje su pretrpele tri legendarne teniske zvezde: Rafael Nadal, Rodžer Federer i Novak Đoković.

Finale Otvoreno prvenstvo 2021

Daniil Medvedev d, Novak Đoković, 6-4, 6-4, 6-4, za 2:16

• Starost: Đoković, 34; Medevdev, 25
• Glavni naslovi: Đoković, 20; Medvedev 0
• Glavni završni sastanci: Đoković je vodio, 1-0
• Svi susreti: Đoković je vodio, 5-3

Novak Đoković je ponuda da snimi prvi kalendarske godine grend slem u muškom tenisu u više od pola veka bio je gut-trzajući događaj isprana kroz ironiju. Da je Đoković bio gubitnik u najznačajnijem meču u svojoj karijeri bio je samo početak.

Licitirajući da postane prvi čovek od Roda Lejvera 1969. godine – i tek treći čovek od Dona Budgea davne 1938. godine – koji je osvojio grend slem titule u singlu na sva četiri velika turnira, Đoković je poražen od strane cerebralnog, vipet-mršavog, 6-stopa-6 Rusa koji je bio gubitnik u svom jedinom prethodnom grend slem finalu.

Ironično, Đoković nije nadmašio ni jedan od svojih velikih rivala u karijeri u teniskoj velikoj trojci, Rodžer Federer i Rafael Nadal, sa kojima je Đoković bio u ćorsokaku na 20 velikih pobeda svaki. Ta dva druga stalvarts, sa kojima Đoković je sukobio tako često u kritičnom grend slem finalu, propustio turnir zbog povrede.

Najviše iznenađujuće, Đokovićev napor u karijeri da osvoji srca i umove ljubitelja tenisa opčinjen „Fedal“ uspeo – možda i previše dobro. Bio je toliko dirnut izlivom podrške kada su mu šanse isparile da je njegov takmičarski pogon posustao. Čovek koji je postao legendaran po svojoj izdržljivosti i neumoljivoj odlučnosti da samelje protivnike bio je preplavljen, živci su mu se spržili.

Ali Đokovićeva istorija i transakcije sa publikom nisu bili jedini razlozi zbog kojih nije bio u stanju da zadrži mirnu ruku. Medvedev je uspeo da donese svoju A-igru na meč, i to mu se isplatilo u tri prethodna navrata protiv Đokovića – iako nikada na velikoj sceni grend slem turnira.

A onda je bio slon u sobi: odsjaj reflektora koji je pao na Đokovića od trenutka kada je stigao u Njujork, pritisak i očekivanja koja su se povećavala na Đokovića sa svakim korakom koji ga je približio željenoj nagradi. Ovo nije bilo samo još jedno veliko finale: niko – ni Federer, ni Nadal, ni Sampras, Agassi, McEnroe, Connors ili Borg – nikada nije bio u istim cipelama.

Na Vimbldonu tog jula, Đoković se hvalio da provodi mnogo vremena u planinama, sa vukovima, što mu je dalo „vučju energiju“. On je rekao da mu je pomogao da ga pokrene na putu do svoje treće grend slem titule godine. Ali baš kad su se zvezde poravnale, srpska zvezda je napravila potragu u Tokiju za svoju prvu zlatnu olimpijsku medalju u singlu. Pobedio ga je Aleksandar Zverev, nakon čega je Đoković uzeo skoro mesec dana pauze – da li je to bilo da ponovo komunicira sa karpatskim vukovima? – pre nego što se ponovo pojavi u Njujorku.

Lansiranje Đokovićevog pogona bilo je zlokobno. Bio je podvrgnut podsmehu tokom meča prvog kola protiv ATP novajlije Holgera Runea. Dok je publika skandirala „Roon, Roon, Roon“, Đoković je mislio da ga zvižde. Kada je shvatio da dozivaju Runeovo ime, odlučio je da je to samo nepoštovanje. Nakon pobede, Đoković je rekao novinarima, „Očigledno uvek želite da imate publiku iza sebe, ali to nije uvek moguće. To je sve što mogu da kažem. „

Tema podrške publike – ili nedostatak istog – bila je čvrsto uspostavljena rano u događaju.

Stres Đoković je bio undeR se manifestovao u narednih pet mečeva. Izgubio je prvi set u tri uzastopna meča, počevši od pobede u trećem kolu nad Keijem Nišikorijem. Ali on je strpljivo radio kroz svoje živce i pronašao svoj ritam. Njegova pobeda nad Zverevom u polufinalu koje je prošlo pet setova bila je trenutak čišćenja, s obzirom na ono što se dogodilo nekoliko nedelja ranije u Tokiju.  Đoković je izgledao spreman da prihvati svoju sudbinu.

Da li je Đoković imao sreće da dobije Medvedeva umesto dokazanog grend slem šampiona u finalu? Na to je teško pitanje odgovoriti. Relevantniji bi mogao biti da li je ili nije bilo korisno za Đokovića da dođe protiv igrača koji jednako udobno igra (kao što je Đoković) uglavnom iz zadnjeg terena, ali onaj koji je takođe doneo opasnu mešavinu moći, kreativnosti i milovanja raznolikosti da bi Đokovićeva direktna igra mogla biti teško da se poklapa.

Medvedev je bio na trkama od samog početka u meču, razbijajući Đokovićev servis u prvom gemu. Zatim je jurio kroz prvi set. Bez obzira na to, neki su mislili, Đoković je polako počeo ceo turnir. Đoković je odmah imao brejk lopte u prvom servis gemu Medvedeva u drugom setu, ali su se izmakli – kao i još jedna brejk lopta dva gema kasnije. Ne uspevajući da slomi Medvedeva, Đoković je zatim razbio sopstveni reket u iznenađujućem pokazivanju nestrpljivosti – i stresa.

Publika, koja je pozivala i voljna Đokovića da ostane u borbi – skandirajući njegovo ime, skačući na noge kada je udario pobednika – okrenula se nakratko protiv njega, obasipajući ga zvižducima.

U oštroj suprotnosti sa Đokovićem, Medvedev je ostao staložen i metodičan u narednim igrama. Ubrzo je napravio brejk i završio set. Medvedev je držao nogu na gasu kroz treći set, kapitalizujući brejk Đokovićevog servisa u prvom gemu. Medvedev je izgradio svoju prednost na 5-2, i nije ustuknuo sve dok nije stigao do meč lopte – nakon čega je dva puta napravio duplu grešku i ugušio forhend da bi predao gem. Iznenadna mogućnost Đokovićevog preporoda imala je publiku u ludilu koje je dostiglo vrhunac kada je držao za 4-5.

Ali Đoković nije mogao da drži svoje emocije pod kontrolom. Dok je sedeo na menjači, upijajući atmosferu, počeo je da drhti, i uskoro su mu se suze kotrljale niz obraze, što ga je navelo da zakopa lice u peškir. Bio je potrošen, savladan, nesposoban da se fokusira. Nagrada koja oduzima dah u ponudi više nije izgledala kao najvažnija stvar na zemlji. Iako je uspeo da obuzda svoje emocije u sledećem gemu, Medvedev je preživeo dva brutalna mitinga i dobio meč – i razbio san – na servis-return grešku Đokovića.

Odobreno, Đoković je osećao pritisak i nije mogao da pronađe svoju A-igru za duži period u meču. Ipak, Medvedev je udario 16 asova, ili 5-plus po setu (nasuprot tome, Đoković je označio samo 6 ukupno). Medvedev je pogodio 11 vinera više i napravio šest manje neiznuđenih grešaka od Đokovića, i pretvorio izvanrednih 58 odsto poena na drugom servisu – protiv najboljeg returnera u tenisu.

„On je udario svoje tačke veoma dobro,“Đoković priznao. „Ne samo asovi.“

Ali na kraju, ljudski element je zasenio krunisanje najnovijeg grend slem šampiona u igri. Đoković je bio toliko duboko pogođen podrškom publike da je, nakon uobičajenog vrha šešira Medvedevu u intervjuu posle meča, rekao publici: „Moje srce je ispunjeno radošću, i ja sam najsrećniji čovek živ jer ste učinili da se tako osećam na terenu. Nikada se nisam osećao ovako (ranije).“

Bio je to transcendentni trenutak, isporučen od strane čoveka čija je igra tog dana bila sve samo ne.

Počasno priznanje: Prošle godine, Đoković je izgubio nezaboravno, pet setova finale Vimbldona od 20-godišnjeg Karlosa Alkaraza, 1-6, 7-6 (8), 6-1, 3-6, 6-4, zaustavljajući Đokovićevu ponudu za tri peata. Naravno, šampion svih vremena Grand Slam singlova pretrpeo je druge neočekivane i / ili žestoko osporavane mečeve, ali ovaj je vredan obeležavanja zbog svoje jake, kraj-of-an-era vibracije. Predstavlja neizbežnu smrt velikog ratnika.