Bolno finale Vimbldona 2019. godine, barem što se Federera tiče, bilo je istorijsko na više načina.
Onaj koji je pobegao. To je jedna od najstarijih tema u knjizi, a mi ne govorimo o tome The Angler’s Digest. Čini se da su svi doživeli neočekivani, možda čak i nezasluženi gubitak koji i dalje izaziva žaljenje. To može biti posao, romantični partner, prilika za ulaganje, … pa, riba. Ili kritičan teniski meč.
U narednim danima, Super Sport će se ponovo osvrnuti na najiznenađujuće, značajne poraze koje su pretrpele tri legendarne teniske zvezde: Rafael Nadal, Rodžer Federer i Novak Đoković.
Finale Vimbldona 2019.
Novak Đoković d. Rodžer Federer 7-6(5), 1-6, 7-6(4), 4-6, 13-12(3), za 4:57.
- Godine: Federer, 37, Đoković 32
- Glavni naslovi: Federer 20, Đoković 15
- Glavni završni sastanci: Đoković je vodio, 3-1
- Svi susreti: Đoković vodio, 25-22
To je verovatno, mentalno, najzahtevniji meč koji sam ikada bio. Novak Đoković
Finale Vimbldona 2019. godine, taj bolni onaj koji je pobegao od Rodžera Federera, bio je istorijski na više načina. To je bio prvi turnir na Vimbldonu koji je prihvatio taj-brejk u poslednjem setu. Uprkos tome, to je bilo i najduže od svih finala Vimbldona – samo tri minuta manje od pet sati. Ali ni statistika ni knjiga rekorda neće reći u kojoj meri je ovaj meč bio značajniji kao Oblikovanje istorije-Oblikovanje Ventilaciju.
To je bio trenutak u kojem je Federer posrnuo i predao ono što je nekada izgledalo kao sigurno vođstvo u intenzivnoj, iako neproglašene, trci da postane muški grend slem šampion svih vremena. To je bio poslednji korak u evoluciji Novaka Đokovića u najuspešnijeg igrača u istoriji igre.
Ništa od ovoga nije bilo predvidljivo, jer je „Fedal“ (Federer/Nadal) i dalje dominirao javnom maštom. Njihovo polufinale je bio najžešće iščekivani meč događaja do tog trenutka. To je pripalo Federeru (svakako, mnogi su mislili, znak stvari koje dolaze) osmostrukom šampionu koji je slavljen, iz razloga koji prevazilaze njegov rekord, kao neka vrsta avatara turnira.
Meč je bio klizna vrata trenutak u muškoj svih vremena grend slem titule broja.
Sa 20 velikih titula, Federer je i dalje vodio Nadala za dve titule. Đoković je bio daleko iza sa 15, a nedavno je pretrpeo dve turbulentne godine (2016-17) obeležene sumnjom u sebe, povredama i egzistencijalnim nemirom. U jednom trenutku, čak je ispao iz Top 20 pre nego što je ponovo pronašao svoju najbolju igru na Vimbldonu 2018. godine. To je bila njegova četvrta titula na Vimledonu, i 13. veliki.
„Svaki put kada zakoračim na teren, razmišljam o onome što se dogodilo prethodne godine“, rekao je Đoković 2019. godine, karakterizirajući svoj skok u 2018. godini kao „ogroman, samo ogroman“.
„Nakon toga, počeo sam da igram svoj najbolji tenis“, rekao je on. „To me je (nazad) na broj 1. Vimbldon ima posebno mesto u mom srcu iz mnogo različitih razloga. „
Svi ti razlozi bi dobro došli kao emotivno gorivo za Đokovića jer, kako je kasnije rekao: „To je verovatno, mentalno, najzahtevniji meč koji sam ikada bio. Fizički najzahtevniji meč bio je protiv Nadala u finalu Australije (2012). Ali mentalno ovo je bio drugačiji nivo, zbog … sve.“
Đoković je nazvao 4:57 aferu „verovatno, mentalno, najzahtevniji meč koji sam ikada bio.“
Jedna od glavnih „svega“ bila je skoro univerzalna podrška koju bi Federer uživao. Đoković se pripremio tako što je pokrenuo različite izazove koje su postavili navijači partizana kroz njegov um pre susreta. Tako, kada je čuo skandiranje, „Idemo, Rodžer!“ tokom meča, on se mentalno pridružio – ali je transformisao ime u svoje.
Đoković nije imao iluzija o tome da može da izvede navijače iz meča. Centralni teren je bio toliko Federerova kuća kao što je Rolan Garos pripadao Nadalu, a Đoković je i dalje bio uljez u njihovoj bromansi. Takođe je znao da je život autsajdera daleko lakši ako rano uđe u meč, čineći sve što može da zadrži i svog protivnika i partizanske navijače van ravnoteže.
Đoković je to postigao tako što je izvukao taj-brejk u prvom setu. Ali napor je bio toliko skup da je brzo izgubio drugi set za samo 25 minuta, iako se oporavio pobedom u taj-brejku trećeg seta. Konačno je prvi put slomio Federera u četvrtom, ali je ipak izgubio set.
Đoković je visio, ali jedva. „I thought veći deo meča sam bio na zadnjoj nozi. Branio sam se. On je diktirao igru. Samo sam pokušao da se borim i pronađem način kada je to bilo najvažnije. „
Nikada nije bilo važnije od kritičnog servis brejka Federera na 7-all u petom. Meč je bio na njegovom reketu na 8-7, 40-15, ali Đoković poslao obe meč lopte. Prvi, sa sjajnim povratkom drugog servisa koji je podstakao Federera na promašaj forhendom iznutra prema van. Zatim, Federer je pogodio osrednji šut koji je Đoković pretvorio u forhend pas. Zbunjen, Federer je napravio dve brze greške u forhendu i izgubio servis.
Federerova velika šansa je isparila, propuštene prilike su se pojavile kao Đoković strpljivo radio svoj put do taj-brejka u poslednjem setu (na 12-sve, pod tada novim pravilom Vimbldona) i posolio ga u anti-vrhuncu.
Ironija je da je Federer bio hrabriji, blistaviji igrač celim putem. On je udario 25 asova i neverovatnih 94 vinera, +34 prednost u odnosu pobednika-na-neiznuđene greške. To je takođe bilo 40 više vinera nego što je Đoković više odbrambeno orijentisan pogodio, dok je ubacio 52 neiznuđene greške – samo devet manje od svog agresivnog rivala koji je preuzimao rizik.
Da je pobedio, Federer bi postao najstariji čovek koji je osvojio veliku titulu u singlu u Open eri. Uzastopne pobede, u dobi od 37, nad Nadalom i Đokovićem na Vimbldonu možda su postale odlučujući trenutak njegove karijere. Ovaj rezultat je iznosio dva naslova zamah u knjizi rekorda. Da je Federer dodao broj 21, on bi sprečio svoje rivale da dodaju titulu. Đoković bi ostao na 15.
Osećam se kao da je to tako neverovatna prilika propuštena, Ne mogu da verujem. Rodžer Federer
Federer je zažalio par meč lopti koje je propustio nakon završetka petog seta.
Ispuhan, Federer je prokomentarisao: „Osećam se kao da je to tako neverovatna propuštena prilika, ne mogu da verujem.“
Pobeda je bila Đokovićeva četvrta na prethodnih pet velikih turnira. Najmlađi od Big 3, Đoković zatvorio u okviru dva majora od Nadala (koji je imao 18) i četiri od Federera. Ako ste u potrazi za prekretnicu u velikom Grand Slam singl titula derbi, našli ste ga.
Konačno, ovaj meč je prisilio većinu posmatrača da se ponovo osvrnu na čast „Najveći meč svih vremena“ koja je dodeljena finalu Vimbldona 2008. godine između Federera i Nadala. Ironično, oba meča su bila gorko-slatka iskustva za Federera.
Kada su ga pitali da li oseća bilo kakvu sličnost između meča koji je upravo izgubio od Đokovića i borbe sa Nadalom 2008. godine, on je odgovorio: „Ovaj je jednostavniji – možda na neki način zato što nismo imali kašnjenja zbog kiše, nismo imali noć koja dolazi i sve te stvari. Ali naravno, epski kraj, tako blizu, toliko trenutaka. Mislim, naravno da postoje sličnosti. Ali morate da kopate, vidite šta su oni. Ja sam gubitnik oba puta, tako da je to jedina sličnost koju vidim. „
U tom trenutku, Federerova čaša nije izgledala ni napola puna. Izgledalo je prazno.
„Ja sam gubitnik oba puta, tako da je to jedina sličnost koju vidim“, rekao je Federer o svoja dva „GMOAT“ poraza na Vimbldonu.
Počasno priznanje: Ostavljajući po strani čuveni Vimbldon poraz od Nadala, i Huan Martin del Potro je senzacionalno uznemiravanje Federera 2009 Otvoreno prvenstvo finale, mi ćemo dati HM klimanje glavom Endi Marej majstorstvo Federera u meču za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Marej je uznemirio Federera 6-2, 6-1, 6-4 na domaćem terenu … er, trava (tenis je održan na Vimbldonu).
Federeru nije pomoglo što je morao da ode na 19-17 u trećem setu da bi savladao del Potra u polufinalu. Dakle, Federer nikada nije završio karijeru Zlatni slem.
