Rafael Nadal je veliki sportista svih vremena, ali je i nešto više

🎥 TENNIS HONORS: Sposobnost Rafaela Nadala da uzvrati uvek je inspirisao Novaka Đokovića ⬆️

„U ovom životu sve ima početak i kraj“, rekao je Rafael Nadal na početku svoje najave o penziji, koju je objavio na videu u četvrtak ujutro.

Prepustite Rafi da stavi stoički spin na ovaj mračni trenutak. 22-struki grend slem šampion je sebe napravio u svih vremena veliki sportista u poslednje dve decenije, ali za one od nas koji smo gledali, slušali, divili se i patili sa njim tokom tog vremena, on je takođe postao filozofija za sebe, uzor kako pristupiti i suočiti se sa životom. On nas je naučio o neophodnosti i radosti ulaganja napora, ali nas je takođe naučio o neophodnosti razumevanja da će biti trenutaka – mnogi od njih – kada ti napori ne uspeju.

Posle dve godine radi sve što je mogao da izleči svoj loš kuk i vrati se na turneju, 38-godišnji Španac se suočio sa činjenicom da neće uspeti. Rekao je da je ovo bio težak period i da ne želi da nastavi da se „igra sa ograničenjima“.

„Odlazim sa apsolutnim mirom što sam dao sve od sebe, što sam se potrudio u svakom pogledu“, rekao je on.

Pre nego što ode zauvek, Nadal je takođe rekao da će napraviti još jedan nastup, igrajući za svoju zemlju u Dejvis kupu Final 8 krajem novembra. Na isti način na koji je Lejver kup obezbedio pravi ispraćaj za Rodžera Federera pre dve godine, finale Dejvis kupa u Malagi, Španija, oseća se prikladno za Rafu. Bio je deo četiri tima koji su osvojili kup, i kao što je rekao u svom saopštenju, to je bilo u finalu Kupa 2004. godine u Španiji kada je prvi put privukao pažnju sveta.

„Mislim da sam napravio puni krug, jer je jedna od mojih prvih velikih radosti kao profesionalnog tenisera bilo finale Dejvis kupa u Sevilji 2004. godine“, rekao je Nadal u četvrtak.

2004: Da li je to zaista bilo tako davno? U svojoj pobedi nad Endijem Rodikom tog dana, 18-godišnjak bez rukava nam je dao prvi, neustrašivi uvid u ono što će doneti tenisu u narednih 20 godina. On je bio novi tip igrača, i izvođač, za novi vek. Ono što je dodao sportu moglo bi se sažeti u jednu reč: Bujnost.

Tokom mitinga, Nadal je išao za loptama koje niko ranije nije pomislio da pokuša. Između tačaka, upoznao nas je sa letećim prvim pumpama i povicima „Vamos!“ koji će postati njegov zaštitni znak. Proslavio je brejk servis rano u prvom setu na način na koji su igrači iz prošlosti slavili osvajanje grend slem titula, sa neobuzdanim emocijama. Ta ekspresivnost i intenzitet došli su kao šok za mnoge od njegovih ranih protivnika, a neki su mu se rugali zbog toga. Ali 20 godina kasnije to je norma, i ono što očekujemo da vidimo od profesionalaca.

Osvrćući se na 2004. godinu, ono što može biti više iznenađujuće je da će se ovaj divlji, ultra-amped tinejdžer takođe pokazati kao čovek mudrosti i model zrelosti.

„Postao sam obožavatelj kada sam ga video na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu“, rekla mi je Ejmi Cao, Njujorčanka koja je mnogo putovala da bi videla Rafu kako igra, 2020. godine. „Bilo je sjajno videti ovaj mladi lik biti tako uzbuđen, jureći sve sa ovom nemilosrdnom upornošću.

„Sada je sjajno videti koliko je sazreo, poštovanje koje pokazuje svima, da ga vidim kako ide od ovog klinca koji igra PlaiStation do porodičnog čoveka.“

Istovremeno, Nadal se nije promenio. Ispod tikova i rituala, slavljeničkih povika i stisnutih pesnica, nalazio se mladić sa nepokolebljivim osećajem za sebe. Nadal se nikada nije odselio sa svog rodnog ostrva Majorke, ili šire porodice koja ga okružuje i prizemljuje tamo. Ostao je sa istim pristupom životu koji je tako dobro radio za njega od njegove 17. godine.

Koji je to pristup i koja je njegova privlačnost? To se može sažeti u omiljenoj Nadalovoj reči: Prihvati. Prihvatite stvarnost. Prihvatite da ništa neće biti savršeno ili lako i da su borba, nesavršenost i poraz normalni. Prihvatite sve što ste pozvani da uradite da biste pobedili. Tek tada možete zaista živeti sa porazom i krenuti dalje.

„Ono što vam treba je prava energija da prihvatite svaku stvar, zar ne?“ rekao je tokom turnira pogođenih pandemijom 2020. i 2021. godine.

„Ako, ako, ako… ne postoji“, rekao je on nakon gubitaka, odbijajući da se zaglavi u žaljenju zbog propuštenog šuta ili loše odluke.

On nas je naučio o neophodnosti i radosti ulaganja napora, ali nas je takođe naučio o neophodnosti razumevanja da će biti trenutaka – mnogi od njih – kada ti napori ne uspeju.

I niko nikada neće zaboraviti Rafinu ogorčenu eksploziju iz 2019. godine:

„Šta se desilo u Monte Karlu, šta se desilo u Barseloni, šta se desilo u Madridu“, rekao je on nakon što je izgubio na sva tri događaja. „I evo nas. Mi smo u Rimu.“

Bila je to komična izjava, ali se ispostavilo i da je korisna. Ono što mnogi zaboravljaju je ono što se desilo Rafi na Rolan Garosu te godine: On je pobedio.

Tokom većeg dela Nadalove karijere, Rodžer Federer je bio glavni uzor mladim igračima. Ali kako su godine napredovale, Rafa je privukao svoj deo poklonika. Iga Sviatek, Andrej Rubljov, Sebastijan Korda, Kasper Ruud i Darija Kasatkina, između ostalih, bili su mladi fanatici Rafe koji su po uzoru na njega oblikovali svoj pristup sportu.

Nije da Nadal sebe zamišlja kao heroja, ili rez iznad publike.

„Ja sam normalna i obična osoba“, rekao je on El Español. „Ne vidim sebe kao uzor bilo čega. Ja sam momak koji dobro igra tenis … Pokušao sam da imam pravi stav na terenu i van njega, ali pravim greške kao i svi ostali. „

Za mnoge njegove fanove, iako, Rafin osećaj zajedništva i pogrešivosti je deo njegovog šarma. Ne možemo da radimo ono što on radi, ali možemo da se povežemo sa njegovom strašću i željom i težnjom, koju nam je otkrio na način na koji je nekoliko tenisera imalo ranije na terenu. Nadal nije imao ubojiti servis na koji bi se mogao osloniti, i nije bio bez napora kao Federer. On je učinio napor očiglednim za sve nas da vidimo. Što je značilo da možemo da živimo i umremo sa njim.

Nadal sebe ne vidi kao uzor, ali svi moramo da nađemo snagu gde možemo. Nedostajaće mi njegovi forhendi i njegova bezgranična energija. Ali takođe će mi nedostajati da ga vidim kako se penje na servisnu liniju nakon što je izgubio poen, polako odbija loptu, prolazi kroz svoje brojne trzaje i tikove i blokira prošlost i budućnost dok se vraća na posao. Nikada nije davao manje od svog najboljeg i nikada nije sabotirao svoje šanse negativnošću ili ležernošću. U tome, on je malo lakše verovati da možete da izađete sa strunjače i uradite isto.

„U ovom životu sve ima početak i kraj“, rekao je Nadal u četvrtak. Ali primer koji nam je Rafa postavio trebalo bi da bude izuzetak. Ako on može da bude u „apsolutnom miru“ sa onim što je uradio, možemo i mi.