Takeavais iz šokantnog gubitka Karlosa Alkaraza Otvoreno prvenstvo: Čak i sa treniranjem na terenu, i dalje morate da pronađete sopstvena rešenja

NJUJORK – „Pritisak je privilegija“, najpoznatiji je citat Bili Džin King. Igrači na Otvoreno prvenstvo čitaju ga dok ulaze u stadion Artur Eš.

Ali King ima još jedan, ne baš tako čuveni savet: „Šampioni se prilagode.“ Karlos Alkaraz je mogao da iskoristi taj podsetnik dok je krenuo u Ashe u četvrtak uveče.

Alkarazu je predstavljena iznenadna i iznenađujuća zagonetka pod nazivom Botic Van de Zandschulp. Čak je i ime Holanđanina i njegov izgovor bio nešto poput misterije.

Njegova igra je bila još teže shvatiti. Kako je 28-godišnjak, rangiran na 74. mestu, sa 12-18 rekord na godinu, koji je bio zaglibljen u padu ranije u sezoni, nadigrao čoveka koji je upravo osvojio Vimbldon i Rolan Garos? Kako je udarao veći od Alkaraza, krećući se svaki deo kao i on, i naizgled predviđajući svaku njegovu misao i udarac? Kako je nadmudrio Španca u tačkama mačke i miša koje toliko voli?

Alkaraz nikada nije saznao. Pokušao je da se prilagodi. On je brbljao sa svojim trenerom, Huan Karlos Ferero. Promenio je povratnu poziciju. On je koristio svoj drop shot. Došao je do mreže 21 puta. Udario je svoje udarce na tlu još jače. Dva puta je pretio da će se vratiti, ali svaki put je bio odbijen gotovo odmah. Tokom tri seta, on nikada nije mogao da pronađe način da igra bolje od svog protivnika. Nije mogao da osvoji set, ili gurnuti jedan do taj-brejka.

„Mislio sam da će mi dati više besplatnih poena“, rekao je zbunjeni Alkaraz. „Nije napravio mnogo grešaka koje sam mislio da će uraditi. Tako da sam bio, znate, (zbunjen) malo. Nisam znao kako da upravljam tim, kako da se nosim sa tim.

„Nisam mogao da povećam svoj nivo.“

Nagovoren od strane novinara, Alkaraz je rekao da je verovatno mogao da iskoristi više slobodnog vremena nakon Olimpijskih igara. Ali takođe mislim da ga je iz zasjede upao Van de Zandschulp. Tipično, to su mečevi prvog kola kojih se vrhunski igrači najviše plaše. Niko ne želi da izađe u svom otvaranju, a kada prođu kroz to, mogu se malo opustiti. Alkaraz, koji je imao problema u prvom kolu protiv Li Tua, možda se malo previše opustio za svoj drugi meč.

U svom prvom servis gemu, na 30-30, on je pratio lob i pokušao tveener. Tada sam rekao: „Neko se večeras oseća samopouzdano.“ Alkarazov šut, koliko god spektakularan bio, sleteo je pored gola, što ga je ostavilo u padu. Van de Zandschulp je brzo kapitalizirao. Posle pola sata, Alkaraz je izgubio prvi set 6-1. On se smejao dok je probao tveener. Sada se nije smejao.

Pre godinu dana u finalu Vimbldona, Alkaraz je izgubio prvi set od Novaka Đokovića, 6-1. Ali na toj sceni, protiv tog protivnika, bio je spreman za spor početak i borbu. Nije izgledao spreman kada mu je Van de Zandschulp uradio istu stvar.

Šta nam ovo uznemiravanje govori? Rekao bih dve stvari.

Kao prvo, mislim da to govori da je čak i u novoj eri treniranja na terenu, tenis i dalje individualni sport, gde morate da pronađete rešenja za sebe. Trener vam može dati sve vrste direktiva o tome gde da stojite i servirate, ali kada miting počne, on više nije u vašem uhu, i morate da donosite odluke u letu, u toku tačke. Ferero je izgledalo da razume da je ovaj meč nastavljen. Kako njegov savet nije uspevao, njegovo brbljanje je postepeno utihnulo.

Druga stvar koju nam ovaj meč može reći je da su se ljudi vratili na vrh muške igre, nakon što su bili odsutni skoro 20 godina. Pod ljudima, mislim na šampione koji će baciti u drugom kolu poraza na majorima. Šampioni koji neće naći odgovor na žestokog protivnika svaki put. Šampioni koji neće moći da „povećaju svoj nivo“ na vreme kako bi izbegli uznemirenost tu i tamo.

Do 2003. godine, turnejom su vladali ljudi. Čak i najdominantniji igrači, Samprases i Borgs i Lendls, pretrpeli su svoj deo šokantnih poraza. Onda se pojavila Velika trojka – „mutanti“, kako ih je nazvao Stan Vawrinka – i učinila da izgleda kao da je normalno pobeđivati sve, sve vreme. Normalno je napraviti 23 uzastopna Grand Slam polufinala, kao što je Federer uradio. Normalno da ide 112-3 na Rolan Garosu, Nadal ima. Normalno je osvojiti svaki Slem i svaki Masters 1000 najmanje dva puta, kao što je Đoković imao.

Alkaraz ima nadljudske sposobnosti kao sportista, ali za sada je malo ljudskiji kao takmičar. To bi se moglo promeniti. On je samo 21, i on razume izazov.

„Trenutno razmišljam da se ne menjam, i to je problem“, rekao je Alkaraz. „Moram da razmišljam o tome, moram da naučim o tome.“

Alkaraz će naučiti da se prilagodi. Pa čak i ako to ne uradi sa ludom doslednošću Big 3, on će i dalje biti šampion.