Budite spremni: Može li Dona Vekić kapa renesansu karijere na 2024 Otvoreno prvenstvo?

NJUJORK – Dona Vekić nije najveći obožavalac Velike Jabuke. To je možda lagano rečeno.

„Mrzim Njujork“, kaže ona.

Osmehujem se, misleći da se našalila.

„To nije šala!“ insistira ona.

Razgovaramo na klinici „Come to Play“ za Harlem Junior Tennis & Education Program, u najboljem vremenu koje je grad video celo leto. Osim što smo morali da izbegnemo nekoliko zalutalih šuteva od nekoliko budućih šampiona – Caroline Garcia, još jedan istaknuti gost, daje sve od sebe da ih blokira – nismo mogli tražiti povoljnije uslove.

„Saobraćaj me ubija“, konačno objašnjava ona. „Uvek provodimo dva sata u kolima, kao i svaki dan. Kada se vratim u hotel, samo se pritajim. „

Vekić nije baš ispod radara ovih dana. 28-godišnjakinja je uzela brzu traku u renesansu karijere od Vimbldona, gde je nakon godina povreda kolena i stopala, uletjela u svoje prvo polufinale grend slema. Mesec dana kasnije, bila je na potpuno drugoj podlozi, ali ipak na podijumu na Olimpijskim igrama. Donela je medalju u Njujork, čuvajući je u hotelskom sefu.

„To će biti sa mnom neko vreme“, uverava Vekić, koji je skoro u potpunosti preskočio Letnje igre.

„Imala sam toliko bolova u ruci, bila sam na antibioticima onog dana kada smo leteli za Pariz“, prisetila se ona. „Bio sam mrtav, a onda sam bio tako nervozan jer sam se osećao kao da cela Hrvatska gleda.“

Van terena, Vekić je izrastao mali, ali moćan brend životnog stila, dizajnirajući liniju odeće inspirisane klubom za istoimenu * Donna Sport * i lansirajući * DNNA *, nagrađivanu kolekciju sveća i mirisa za enterijer.

Inače, ona je potpuno nepretenciozna.

„Kada sam otišao u Hrvatsku posle Vimbldona, toliko ljudi mi je prilazilo i govorilo: ‘Čestitam’, a ja sam u početku bio kao: ‘Jebote, trebalo bi da kažeš ‘Žao mi je“, a ne ‘Čestitam!'“

Sada može da se smeje tome, ali njen polufinalni poraz od Jasmine Paolini u All England Clubu bio je dovoljno razoran da je čudo što nije u potpunosti poremetio njenu sezonu.

„Ne znam da li sam se čak i oporavila od toga“, priznaje ona.

Uvek ću biti uključen u tenis na ovaj ili onaj način. Zaista uživam u aktivnostima u kojima radim sa decom, a nakon mojih uspeha na Vimbldonu i Olimpijskim igrama, toliko dece počinje da igra tenis u Hrvatskoj. Neverovatno. Dona Vekić

Do seta i brejka na finalistkinji Rolan Garosa, Vekić je bila otežan bolovima u desnoj ruci i na kraju je izgubila jedan od najboljih mečeva 2024. godine u taj-brejku trećeg seta.

Gledajući unazad, ona pripisuje tim dobronamernim navijačima za guranje kroz povredu i neočekivanu bolest kako bi se takmičila za svoju zemlju.

„Mnogi od njih su mi rekli da je to prvi put da gledaju tenis od kada je igrao Goran Ivanišević. Dakle, za njih da me gledaju, da gledaju ženski tenis, to je zaista mnogo značilo.

„A onda sam 10 dana kasnije imao medalju!“

Naravno, ništa u Parizu nije bilo lako. Ona je iviцa kroz jedan taj-brejk da uznemiri br. 2 seme Koko Gauf i prebrodio drugi da preživi Marta Kostjuk i stigne do medalje runde. Protiv Ane Karoline Šmidlove u polufinalu, Vekić se našla u meču koji se praktično mora pobediti nakon što je svetski broj 1 Iga Sviatek izgubila polufinale ranije u toku dana.

„Mislim, jebote“, uzvikuje ona. „Kada sam video Iga izgubio i da ako Ja izgubio, Morao bih da je igram sledećeg dana u 2pm i to je bilo kao, 9PM start za moje polufinale? Bio sam kao, to nije opcija da izgubi ovaj!“

Treniran izdaleka od strane američkog Hall of Famer Pam Shriver, bivši broj 19 pojavio se kao potpuno drugačiji igrač od onog koji se borio da zatvori Paolini. Ona je eksplodirala kroz 6-0 drugi set da garantuje svoje mesto na podijumu.

„Kunem se Bogom, tokom celog meča, nisam znao kako se zovemr šta se dešavalo. Bio sam samo u trenutku, pokušavajući da udarim loptu u teren i ne pokušavam da razmišljam previše.

„Ali shvatio sam na 5-0, 40-0: to je to, nema šanse da izgubim ovaj meč. I ja sam se smejao, ali dok sam podigao ruku za servis, mogao sam da vidim da mi se ruka toliko trese. Bilo je tako stresno, ali nakon toga, to je bio najveći trenutak u mom životu. „

Inspirisana, ali emocionalno iscrpljena, Vekić je manje jasna o tome kako ona hendikepira svoje šanse na Openu dok se približava povratku u Top 20.

„Osećam se kao da me je sve malo sustigla“, kaže ona, izbegavajući još jedan zalutali snimak od jednog od mladića. „Sada kada imam medalju, osećam se kao da sam uspeo. Ako ne osvojim ništa drugo, biće u redu. Ali to me je definitivno motivisalo još više, ne samo medalja, već i polufinale Vimbldona. Približavanje finalu mi je pokazalo da mogu da uradim i to. „

Vekić je stigla do četvrtfinala na prethodnom vrhuncu svojih moći 2019. godine, ali preferira sporiju tvrdu podlogu uprkos njenom višegodišnjem uspehu na travi.

„Sinsinati je bio kao igranje na ledu, tako da su sudovi ovde malo sporiji od Sinsinatija“, kaže ona, dodajući „Hvala Bogu!“ za naglasak.

Jedna stvar koja joj se sviđa u Njujorku? Njena fotografija akreditiva, koja se podudara sa punim glam olimpijskim headshotom koji je postao viralan usred mnoštva više nesrećnih napora.

„Čoveče, nemam pojma kako su to dobili“, ona kasnije pošalje poruke uz nalet emotikona plača i smeha. To je fotografija iz moje vozačke dozvole!“

Kao što sam joj tada rekao: ako ostanete spremni, ne morate da se spremate.

„Teško je pobediti osvajanje srebrne medalje, ali još uvek imamo Slem ispred nas“, složila se ona. „Možda moj najbolji trenutak tek dolazi.“