Njegova pobeda u karijeri nad Karlosom Alkarazom, i razorni forhend koji je doveo do toga, sumiraju Srbina kao i bilo koji meč koji je ikada igrao, i svaki udarac koji je ikada pogodio.
Koji su najveći udarci koje je najveći muški teniser svih vremena, Novak Đoković, ikada pogodio? Pre nedelje, tri su mi odmah pala na pamet.
Prvo, tu je bio njegov forhend povratak preko terena na sve ili ništa da bi spasio meč loptu protiv Rodžera Federera u polufinalu Otvorenog prvenstva 2011.
Drugo, tu je bio njegov razorni forhend pas protiv Rafaela Nadala kasno u petom setu njihovog polufinala Vimbldona 2018. godine.
Treće, tu je bio njegov još razorniji forhend pas preko terena da sačuva šampionski bod protiv Federera u finalu Vimbldona 2019. godine.
Sada možete dodati četvrti udarac na tu listu, a ovaj može ići pravo na vrh. Opet je to bio forhend preko terena. Ponovo je došao protiv jednog od njegovih najvećih rivala, ovog puta Karlosa Alkaraza. Opet se to dogodilo kasno u masovnom takmičenju, na 2-2 u drugom setu u najboljem od tri seta olimpijske zlatne medalje.
I opet, to je napravilo razliku u ishodu, i pokazalo da Đoković može da uzme bilo koga najbolje, i pronađe način da ga nadmaši.
Kao i rivali Rodžer Federer, Rafael Nadal i Endi Marej, Novak Đoković je osvojio zlatnu olimpijsku medalju.
Na 2-2, Đoković i Alkaraz su ušli u vrstu intenzivnog, ne daje zemlju, bori se vatrom sa više vatre na osnovnoj liniji koja je karakterisala ovaj meč. Normalno, kada Alkaraz pretvori ove mitinge u razmenu forhenda protiv Đokovića (ili bilo koga drugog), on je taj koji ga prekida sa blistering, teški-okreće viner u uglu koji ostavlja svog protivnika uzaludno mlatarenje posle lopte. I Alkaraz je pogodio šut koji je izgledao, u deliću sekunde, kao da će uraditi upravo to.
Ali ne ovaj put, ne kada je Đoković pokušavao da osvoji nešto što mu je izmicalo 16 godina. Umesto da gleda loptu kako prolazi pored njega, 37-godišnjak je napravio korak unazad, okretao kukove i probio se kroz još teži forhend na terenu, pod oštrijim uglom, koji je ostavio njegovog 21-godišnjeg protivnika sa, jednom, bez načina da odgovori. Đoković je imao pobednika, mini-brejk i vođstvo od 3-2. On ne bi izgubio ni jedan bod.
„Ne znam šta da kažem, još uvek sam u šoku, iskreno“, rekao je Đoković nakon njegovog skoro . „Stavio sam svoje srce, svoju dušu, svoje telo, svoju porodicu, sve što je na liniji da osvojim olimpijsko zlato u dobi od 37 godina. Konačno sam to uradio. „
Đoković nije osvojio Rolan Garos ovog leta, ali u isto vreme, on tek treba da izgubi završen meč na šljaci ove godine.
Đoković je to uradio i pobedom u najodigranijem i najintenzivnijem meču 2024. godine do sada, protiv protivnika koji je 16 godina mlađi, i koji je izgledao 16 godina mlađe kada ga je porazio u tri brza seta pre tri nedelje u finalu Vimbldona.
Kakvu su razliku napravile te tri nedelje.
Kao što je imao kada su se sreli na Rolan Garosu prošle godine, Đoković je odveo borbu pravo u Alkaraz. Suprotstavio se smrtonosnijoj snazi Španca krećući se napred, uzimajući loptu rano, servirajući i volej, i nikada ne oklevajući da povuče okidač. Poeni su bili frenetični. Privukli su oba momka gore i nazad i sa strane na stranu. Oni su osvojili sa pobednicima i forsiranje snimaka, a ne greške. Bilo je ukupno 14 brejk lopti — 13 od njih u prvom setu — ali sve su spašene.
Đoković je osvojio ovaj meč u tri trenutka. Prvi je došao kada je servirao na 4-4 u prvom setu. To je bilo ovde kada je meč krenuo, i možda je odlučeno. Alkaraz je bio u vrhunskom scrambling modu, što nemoguće dobiti nakon nemogućeg dobiti, do tačke u kojoj Đoković mogao samo da se nasmeje i odmahne glavom na svog besmrtnog mladog protivnika. Pet puta Alkaraz je stigao do brejk lopte, ali pet puta ga je Đoković zadržao tako što je ušao u prvi udarac. Da je Alkaraz tamo provalio, set je možda bio njegov. Ali Đoković mu nije dozvolio da se slomi.
Druga dva odlučujuća trenutka došla su u taj-brejku, i svaki se odigrao na sličan način. U prvom, rezultat je otišao na 3-3, pre nego što je Đoković poslao (verovatno promašaj) forhend povratak drugog servisa na bočnu liniju za čudan viner. Odatle, Alkaraz je napravio dve uzastopne neiznuđene greške. U drugom taj-brejku, rezultat je otišao na 2-2, pre nego što je Đoković probio forhend viner o kojem sam govorio gore. Opet, Alkaraz je usledio sa dve neiznuđene greške, koje su zapečatile njegovu sudbinu.
U oba seta, Đoković i Alkaraz su se borili ravnomerno do samog kraja; Oba puta, to je bio klinac koji je konačno pukao.
„Skoro smo igrali tri sata za dva seta. Bila je to neverovatna bitka, neverovatna borba“, rekao je Đoković. „Kada je poslednji udarac prošao pored njega, to je bio jedini trenutak kada sam zapravo mislio da mogu da dobijem meč. Mislim, verovao sam da mogu da pobedim, ali da ga zapravo pobedim, jer se on stalno vraća. On stalno traži od mene da igram svoj najbolji tenis. „
Đoković sada vodi Karlosa Alkaraza u međusobnim susretima, 4-3, i pobedio je tri od poslednja četiri sudara.
Pobeda je vrhunac Đokovićeve karijere. To mu daje prvu zlatnu medalju za Srbiju, i čini ga singl Golden Slammer zajedno sa Steffi Graf, Andre Agassi, Rafael Nadal i Serena Vilijams. Đoković je to nazvao poslednjim delom svoje slagalice, i rekao da ga je to nateralo da oseti, konačno, da je „dovoljan“ – kao osoba i igrač.
Govorimo o starijim legendama koje „vraćaju sat unazad“ kada nastupaju onako kako su radili kada su bili mladi. Ali retko se oseća tako bukvalno istinito kao što je to bio slučaj u nedelju. Samo prošlog meseca, na Vimbldonu, izgledalo je kao da je Alkaraz konačno prestigao Đokovića, a era Velike trojke izgledala je kao da se konačno bliži kraju. Ta promena će se dogoditi jednog dana. Ali za danas, Đokovićeva sposobnost da preokrene neizbežnu promenu straže za jedno popodne možda je bio najznačajniji aspekt njegove pobede.
Ili, moglo bi se reći, to je samo Đoković bio Đoković. Bez obzira da li puca razorne forhende i pronalazi načine da pobedi Federera, Nadala ili Alkaraza, istorija kaže da kada želi nešto na teniskom terenu, on to dobije.
