Srbin pobeđuje na Filipu Čatrijeru na Rolan Garosu sa 6-1 i 6-4 u meču u kojem je Rafa sanjao o povratku nakon što je izjednačio 4-0 u drugom setu
Rafa Nadal i Novak Đoković su stavili danas Više nego verovatno završni dodir legendarnog rivalstva sa mečem drugog kola na Olimpijskim igrama u Parizu, u kojem je Srbin pobedio 6-1, 6-4, za jedan sat i 43 minuta.
18 godina nakon prvog od 59 mečeva – sa 30 pobeda za Srbina i 29 za Španca – koji je, zanimljivo, odigran na istom terenu zauvek povezan sa legendom o balearskom teniseru, Rafa i Nole su odigrali meč između simbolike i nostalgije, između neba i pariske oker zemlje.
Ta prva bitka završila se povlačenjem Srbina posle dva uvodna seta da je Nadal dominirao 6-4. Bilo je to u četvrtfinalu Rolan Garosa 2006. godine i imali su 20 i 19 godina. Ostalo je istorija sa velikim slovima najboljeg tenisa.
Zatim je usledilo još devet mečeva u čarobnoj zemlji Parizu, sa još sedam španskih i dve balkanske pobede, 2015. i 2021. godine. Nigde drugde su se sreli više puta. U stvari, u ostatku majora su se suočili samo osam puta.
Možda je zato ovaj preuranjeni duel u osmini finala olimpijskog turnira bio prekrasan mig sudbine, igra koja je bila u napadu nekoliko dana zbog fizičke nelagodnosti u Rafinoj desnoj butini, koji je čak prekinuo trening sa Aleksandrom Zverevom prošlog četvrtka.
U dodatku njegovo prisustvo na turniru u dublu sa Karlosom Alkarazom nije izazvalo ni prenaprezanje jer ako je napredovao u pojedinačnom žrebu, on će morati da udvostruči nekoliko dana. Uprkos svemu, Nadal je danas uskočio u Philippe Chatrier u čast svog nasleđa, tenisera koji nikada nije odustao od lopte i uvek je poštovao svoje rivale.
Utakmica po uzoru na planiranu
Sama utakmica to je bio Everest za Špance, koji više nisu u stanju da se popnu na tako impozantne vrhove kao što je onaj koji predstavlja svetski broj 2. To je bio osećaj i razvoj događaja je to potvrdio.
Nole je postigao prvi brejk u drugom gemu i u tren oka podupre 3-0 koji je već težak kao kamen na Rafinim širokim ramenima. Publika koja je napunila Filipa Šatrija, bez sumnje, bila je sa Špancima – uzvici „Rafa, Rafa“ su sledili jedan za drugim Ali Srbin nije dao priliku da odgovori.
Drugi brejk od strane Srbina napravio senku „krofne“ razboj, nešto što Đoković nikada nije postigao protiv Nadala, koji je danas pobedio 6-0 protiv svog protivnika, u finalu Mastersa u Italiji 2019. i u finalu Rolan Garosa 2020. godine.
La Čatrije je pomalo u neverici posmatrao, čak i uz tišinu punu poštovanja između žamora, da premlaćivanje koje je njegov idol patio, koji je povukao sa ponosom da izbegne tu „krofnu“ sa dobrom šestom utakmicom. 6-1 u prvom setu, u 39 minuta u kojem je Rafa počinio do 21 greške, deset od njih neforsiranih, nije ostavilo mesta za sumnje u teniski trenutak jednog i drugog.
Od početka, drugi set nije odstupio ni milimetar od scenarija koji je bio previše predvidljiv i svakako bolan za španske domaćine prisutne u Šatrijeru, sa Nole je pobedio 4-0 za 24 minuta efikasnog i, ponekad, dragocenog tenisa.
Nadal zapalio Chatrier
Nadal je crpio snagu iz slabosti da bi, u početku, izbegao „krofnu“ ponovo, a zatim On je postigao veoma slavni brejk u šestom gemu koji je otvorio mala vrata epa, koji je postao veći nakon što je ponovo osvojio svoj servis sa dovoljnošću i izjednačio rezultat parcijalnog sa drugim brejkom servisa Srbina. U tom trenutku, Čatrijer, željan da vidi još tenisa, bio je kotao.
Novak je ugasio vatru izuzetnim drop shotom i peti brejk koji mu je omogućio da konačno servira za zatvaranje duela, stavljajući ruku na uho i zarađujući posledične zvižduke sa tribina. Poštovanje i naklonost, znate, takođe se zarađuje stavom koji se pokazuje na terenu.
Konačni 6.1, 6-4 jasno pokazuje da Nole je došao u Pariz da se oslobodi svog olimpijskog trna i da je Rafa odigrao meč koji sam osetio da ne može da pobedi jer njegovo poštovanje prema tenisu je čak i veće od impozantne statue koja odaje počast njegovoj figuri na ulazu u Rolan Garos.
Đokovićev neizmireni dug
Za Đokovića, ove Igre su gotovo sigurno njegova poslednja šansa da osvoji olimpijsko zlato. U zemlji sa jakim nacionalističkim akcentom kao što je Srbija, Noleov rekord koji brani svoju zastavu je iskreno oskudan.
Jedva Dejvis kup (2010) i olimpijska bronza (2008). Nadal, s druge strane, ima pet Dejvis Dejvis i dva zlata na Igrama. Njegov „dug“ prema Španiji, da tako kažem, više je nego izmiren. Uprkos tome, on želi da osvoji treće zlato sa Carlitosom. Naslov o kojem će se govoriti gotovo s poštovanjem tokom godina.
Novak to zna i shvatio je ovaj pariski događaj veoma ozbiljno, do tačke odustati dubl da se fokusira svoje napore na singlova u kojoj ima Zvereva i posebno Alkaraza kao velike rivale na horizontu. Očigledno danas, on ima dosta argumenata da se bori za titulu, ali Alkaraz ga je već ostavio pribran i bez devojke na Vimbldonu. Vidim.
