Novak Đoković je sada-ili-nikad predlog da udari olimpijsko zlato

Novak Đoković je na klizajućoj stazi u Međunarodnoj teniskoj kući slavnih. Sa svih vremena grend slem singl titulu bezbedno ušuškan, on nema šta da dokaže nikome. Ili ne?

Jedina čast koja je izmakla srpskoj zvezdi je zlatna medalja na Olimpijskim igrama. Horde ljubitelja tenisa ne obraćaju pažnju na to, jer se igra vrti oko grend slem događaja, zar ne? Ali znatno veća kohorta ljubitelja sporta veruje da je zlatni standard u bilo kom sportu olimpijski uspeh. I to uverenje odjekuje među Đokovićevim žestoko patriotskim sunarodnicima.

Đoković će ostati nacionalno blago u Srbiji bez obzira šta se desi u Parizu. Ali kada ih veže na stadionu Rolan Garosa (gde će se igrati tenis) u dobi od 37 godina, sigurno će se suočiti sa svojom poslednjom šansom da označi tu poslednju preostalu kutiju u svojoj biografiji. To je veliko pitanje, s obzirom na teren mladi rivali na čelu sa Karlosom Alkarazom i Jannikom Sinnerom su stekli na njega u proteklih godinu dana.

„Da bih zaista imao šansu da pobedim ove momke na grend slem ili kasnijim fazama ili na Olimpijskim igrama, moraću da igram mnogo bolje nego danas i osećam se mnogo bolje nego danas“, rekao je Đoković na Vimbldonu, nakon poraza u poslednjem kolu od Karlosa Alkaraza. On je dodao toj trezvenoj proceni, „(Olimpijada su) na potpuno drugačijoj (šljaka) podlozi očigledno (i ja sam) se vraćam na mesto (Stade Rolan Garos) gde sam se povredio pre nekoliko nedelja. . . Da vidimo.“

Ako Đoković zvuči kao da je hedžing svoju opkladu, on ima dobar razlog izvan pretnje koju predstavljaju zvezde u usponu. Njegova istorija na Olimpijskom turniru je zbunjujuća priča o jadu, rođena iz propuštenih prilika, iznenađujućih propusta, i očiglednih pogrešnih procena koje Đoković je retko iskusio u značajnoj meri bilo gde drugde na turneji. A sada je pritisak na, i to će sipati iz mnoštva pravaca počevši od njegovog sopstvenog razumevanja da se suočava sa predlogom sada-ili-nikad.

Na Vimbldonu, branilac zlatne medalje Aleksandar Zverev rekao je da je tokom treninga Otvorenog prvenstva Francuske Italijan Mateo Beretini izrazio mišljenje da je „najteži trofej“ za osvajanje bio trofej na Olimpijskim igrama.

„Na grend slemovima ili drugim događajima, svake godine imamo više šansi za pobedu“, rekao je Zverev. „Ali ako ne obavljate tu (olimpijsku) nedelju, morate da sačekate četiri godine za drugu šansu. . . Što se tiče očekivanja i pritiska, to je (takođe) za mene jedan od najvećih trofeja i jedna od najvećih stvari u sportu. „

Najočigledniji izvor spoljnog pritiska je patriotizam koji pokreće i olimpijske takmičare i javnost. Đoković je ponosan, glasan patriota, kao i međunarodna slavna ličnost. Oči će biti uprte u njega da donese još jednu medalju kući naciji koja je osvojila ukupno 24 medalje (šest zlatnih) na letnjim igrama – isti broj kao Maroko, i stotine manje od obližnje Poljske ili Rumunije.

„Osećam da je to mnogo važnije za njega (Đokovića) nego bilo koji drugi turnir osim Vimbldona i Otvorenog prvenstva,“ Bred Gilbert, trener Koko Gauf – i osvajač bronzane olimpijske medalje u singlu – rekao mi je. „Da. Mislim da je neverovatno patriotski. On igra Dejvis kup. On igra Kup nacije. Olimpijske igre mu mnogo znače. A Olimpijada mnogo znači njihovoj zemlji u svakom sportu. Zato što su mala populacija, to je mnogo važno. „

Da bih zaista imao šansu da pobedim ove momke na grend slem ili kasnijim fazama ili na Olimpijskim igrama, moraću da igram mnogo bolje nego danas i osećam se mnogo bolje nego danas. —Novak Đoković nakon što je na Vimbldonu završio kao drugoplasirani Karlos Alkaraz

Đokovićeve borbe na Igrama nije lako objasniti, ali na neki način su tipične. Na kraju krajeva, Rodžer Federer nikada nije tvrdio zlato u singlu, ili (ali je osvojio zlato u dublu, i srebro u singlu). Štaviše, spisak muških olimpijskih šampiona je sklon da ostavi čak i ozbiljan ljubitelj tenisa češanje po glavi. Od 1992. godine, među osvajačima zlatnih medalja su Mark Rosset, Nikolas Masu i Zverev – od kojih nijedan nije osvojio grend slem turnir.

Đokovićev najbolji olimpijski nastup bio je njegov prvi. U Pekingu 2008. godine pobedio je Džejmsa Blejka i osvojio bronzu. Iako je već bio rangiran broj 3 u to vreme, on tek treba da osvoji svoj drugi Majore. Izgledalo je da mu je suđeno da udari zlato do trenutka kada su stigle Igre 2012, pošto je osvojio četiri od pet poslednjih velikih turnira.

Đoković je bio nosilac zastave Srbije te godine, ali je izbačen iz singla od strane Endija Mareja, a zatim je izgubio od Huana Martina del Potra u meču za bronzanu medalju. Pokazalo se da je to bila prekretnica u Đokovićevom napretku ka zlatu – ali u silaznom pravcu. Na sledećem olimpijskom mitingu, 2016. u Rio de Žaneiru, Del Potro je ponovo pobedio Đokovića – ovog puta u prvom kolu.

Zbog epidemije Covid-a, sledeće Igre održane su 2021. godine u Tokiju i takmičile su se sa gledaocima kojima je zabranjen pristup mestima. To je verovatno najmistifikovaniji od Đokovićevih olimpijskih kampanja. On je došao kao šampion tri majora već u knjigama te godine, spreman da završi karijeru definisanje kalendarske godine Grand Slem.

Đoković je do tada pokazao da je sposoban da ostvari ogromne ambicije, ali je izgledalo da potcenjuje stepen težine u olimpijskom formatu – šablon koji teško oporezuje takmičare u više od jedne discipline. Istina, olimpijski mečevi su najbolji od tri seta, ali postoji pritisak na vrhunske igrače da beru medalje za domovinu. Tako da neuobičajeno ulaze u dubl, ili mešoviti dubl, iako je turnir komprimovan u samo devet dana.

Teniski događaj je već bio u toku po brutalnoj vrućini u Tokiju kada je Đoković, vođen bez sumnje patriotskim osećanjima, odlučio da uđe u mešoviti dubl sa malo poznatom Ninom Stojanović. Dubl i mešoviti dubl je obično šala za kvalitetne igrače, ali na Olimpijskim igrama konkurencija nije ništa manje žestoka nego u singlu. Aura zlata zamagljuje detalje o tome kako je dobijena.

Shodno tome, Đoković se našao u borbi kroz ukupno 16 setova tokom sedam mečeva u samo četiri dana. On je prskao i na kraju zastao, uzimajući tri gubitka u dva dana. Počelo je sa Zverevovim zapanjujućim uznemirenjem Đokovića u polufinalu singla koje je favorit izgleda zaključao.

Tada je obeshrabreni i umorni Đoković izgubio od Španca Pabla Carrena Buste sa bronzom na liniji. U svetlu tog gubitka, Đoković se povukao iz mešovitih dublova da preuzme poraz od walkover. On je novinarima rekao da pati od iscrpljenosti i „neverovatnog“ bola, i javno se izvinio Stojanoviću što je napustio njihovu potragu.

Dakle, evo nas opet, pitajući se šta bi moglo da pođe naopako – ili ispravno, konačno – ovog puta. Đoković je već pokazao da nema šta da dokaže nikome. Iako se igrao sa kućnim novcem, toliko je konkurentan da biste pomislili da je torta njegova životna ušteđevina. Đokovićeve ambicije još uvek mogu nadmašiti njegove godine i neuspeh da razbije olimpijski kod.

„Ja ću raditi na tome,“Rekao je Đoković o svom nezadovoljavajućem nivou igre na Vimbldonu. On zna da će ove igre biti njegova poslednja šansa da izvuče singl zlato iz lonca konkurencije. Dodao je da se u prošlosti više puta suočio sa sličnim preprekama. „Imao sam toliko različitih iskustava tokom svoje karijere. Suočen sa nedaćama, obično ustajem i učim i jačam. „

Đokovićeva frustrirana potraga za olimpijskim zlatom bila je edukativna, ali vreme da se sve svoje znanje dobro iskoristi ističe.