Sedmostruki šampion morao je da prebrodi predvidivu i blago strašnu oluju u drugom setu od Lorenca Musetija, pre nego što se uhvatio za meč i pobedio, 6-4, 7-6 (2), 6-4.
VIMBLDON —Pre devet godina u All England klubu, Novak Đoković je upoznao Rodžera Federera u finalu Vimbldona u muškom singlu. To je bio drugi put za redom, njih dvoje su se tom prilikom sreli. Još 2015. godine, Đoković je bio mlađi igrač i branilac titule, željan da još jednom sruši čoveka koji je do te faze sedam puta osvajao Vimbldon.
Ove godine, prvi put od tada, Vimbldon će imati ponovljeno finale muškog singla. Đoković je sada taj koji ima sedam titula, željan je da povrati svoje mesto na vimbldonskom tronu pobedivši Karlosa Alkaraza, mlađeg igrača koji mu je pre 12 meseci oduzeo titulu.
Pročitajte još: Karlos Alkaraz se bori pored Danila Medvedeva da stigne do drugog uzastopnog finala Vimbldona
„Očigledno sam svestan da Rodžer drži osam Vimbldona“, rekao je Đoković. „Imam sedam. Istorija je u liniji. Takođe, 25. potencijalni Grend slem. Naravno, to služi kao velika motivacija, ali istovremeno je i veliki pritisak i očekivanja.
„Svaki put kada sada izađem na teren, iako imam 37 godina i takmičim se sa 21-godišnjacima, i dalje očekujem da dobijem većinu mečeva, a ljudi očekuju da pobedim, šta god, 99 posto mečeva koje igram.
„Uvek moram da izađem na teren i dam sve od sebe da bih i dalje bio na nivou sa Karlosom ili Janikom ili Sašom ili (Danilom ili) bilo kojim od tih momaka.“
Da bi stigao do svog 37. Grend slem finala u singlu, Đoković je u današnjem polufinalu morao da prebrodi predvidivu i blago rečeno strašnu oluju u drugom setu od Lorenca Musetija pre nego što se uhvati za meč i, za dva sata i 48 minuta, pobedivši ga, 6-4, 7-6 (2), 6-4.
„Ne razmišljam o kolenu. Zapravo igram slobodno, a igram koliko mogu“, rekao je Đoković.
Imajte na umu da je Đoković pre samo pet nedelja imao operaciju kolena.
„Prvih nekoliko rundi možda se i ja nisam kretao“, rekao je Đoković, „a ja sam još uvek nalazio tu slobodu da se krećem, da tako kažem. Onda treće, četvrto kolo naročito pa nadalje osećao sam se kao, ok, ne razmišljam o kolenu. Ja zapravo igram slobodno, i igram što bolje mogu“.
Jedna zapažena statistika iz današnjeg meča koja bi mogla da ima implikacije za nedeljno finale: Đoković je osvojio 43 od 56 poena na mreži, uključujući izvanrednih 16 od 17 kada je servirao i volej. „Pokazao je da je zaista u sjajnoj formi“, rekao je Musetti, „Mislim ne samo u tenisu, već i fizički“.
U svakom teniskom klubu, parku, hotelu i privatnom terenu, ima i onih koji dele afinitet sa Musetijem. To su igrači koji žive za šansu da uzdrmaju pobednike vredne šoua. Često igraju na emocije, nadajući se da zamajac koji generiše jedan plasman može da ih podstakne na pobedu. Ali kao što mi je onaj istančani strateg Bred Gilbert jednom rekao: „U tenisu nema linije za tri poena“. Trezvenije, Musetti pogađa mnogo sjajnih šuteva, ali nedovoljno dobrih šuteva; to je, a ne ona koja može da namuči Đokovića na održiv, žičan način.
Smeљno. Apsurdno.
Lorenco Musetti je možda napravio snimak Šampionata 🤯#Wimbledon pic.twitter.com/jHFjMJkhaE— Vimbldon (@Wimbledon) 12. jula 2024.
Musetije je dva puta produžio Đokovića na pet setova na Rolan Garosu. U oba slučaja, potpuno ga je potrošio odlučujući. Na travi, gde Musetti ima manje vremena da izvede svoje poteze, zadatak je još viši. Predajte ga Musetiju za nadahnuto trčanje do polufinala i zakrpa briljantnosti protiv Đokovića.
Musetijev fluri je došao rano u drugom setu, kada je, pogodio veličanstveni kroše bekhend dodavanja, poveo sa 3:1. „Mislim da je to odlična utakmica između dve strane“, rekao je Musetti. Bekhend-bekhend razmene su ono što mečeve Musetija-Đokovića čini povremeno ubedljivim. Đokovićev pogodak za hleb i puter je njegov dvostruki krosover bekhend. U velikoj većini tih prilika, protivnik je dvostruki, graciozan sa odličnim sopstvenim pogonom. Naravno, nije baš tako dobar kao Đokovićev. Ubrzo, na skoro svakom mitingu, testera naginje u Đokovićevu korist.
Ali Musetti-jeva jednosed je sposobna za razne varijacije, bilo da je to isečak isklesanog krosovera ili sklupčana niz liniju, do gromoglasnih pogona koji mogu ili da se skinu sa terenat ili kroz njega, kao i povremeni drop šoto.
„On je nezgodan igrač protiv koga može da igra jer ima taj isečak, isečak odbrane“, rekao je Đoković. „Tako je talentovan. Ne znate šta da očekujete na neki način. Svaki pogodak bi mogao da bude drugačiji.“
„Pogotovo kako se vraća, to je nešto kao neka vrsta šale“, rekao je Museti posle toga. „Moram da kažem da je danas zaista bila šala na kraju kako se vraćao.“
Doduše, servirao je na 3:2, Musetti je ispustio svoj servis na volej. Dok se borio sa set poenom na 5-6, 30-40, jednom u taj-brejku, Đokovićevu vazdušno tesnu izvrsnost u tim situacijama pokazala se ubedljivom. Brzo je vodio sa 3:0 i brzo ga zatvorio, 7:2. Jednom kada je Đoković slomio Musetija za početak trećeg, postalo je izuzetno teško zamisliti da se ovaj meč ne završava u dva seta. „Mislim da se njegov tenis zaista veoma dobro uklopio na ovoj podlozi“, rekao je Museti. „Pogotovo kako se vraća, to je nešto kao neka šala. Moram da kažem da je danas stvarno bila šala na kraju kako se vraćao.“
Na Musettijevu zaslugu, oporavio se od 3-5, volej-40, održao servis, i, u narednom gemu, zaradio brejk poen za 5-sve. Evo, Đoković je pokazao šta ga čini šampionom: dva odlična voleja, preuzimanje Musetti loba, i dovoljno dubine sa osnovne linije da izvuče mrežasti forhend. Dva poena kasnije, Musetti je dugo vozio bekhend.
„Moram da kažem da idem kući sa puno pozitivnih stvari koje treba doneti i pozitivnih osećanja“, rekao je Musetti. „Bile su to dve neverovatne nedelje za mene. Znaš, bilo je stvarno iznenađujuće kako sam mogla da ostanem na njegovom nivou danas. Ponosan sam na ono što sam postigao na ovom turniru“.
Što se tiče Đokovića, u nedelju će igrati u svom desetom finalu ovde. Samo dva puta je izgubio, prošle godine od Alkaraza, a ’13 protiv nadahnulog Endija Mareja.
„Vimbldon samo izvlači najbolje iz mene“, rekao je Đoković, „i motiviše me da se zaista uvek pojavim i izvedem najbolje što mogu“.
To što je odigrao ovako dobro tako brzo posle operacije je verovatno čudo. A opet, što bi Đoković mogao da kaže tokom jednog od svojih filozofskih trenutaka, možda je celo njegovo životno putovanje takođe čudo.
