Magična vožnja zelenim tepihom Jasmine Paolini do finala Vimbldona

Počelo je pre nekoliko nedelja u sunčanom Parizu, inspirativnoj, ako ne i neuobičajenoj Grend slem priči u kojoj se nesmanjeni pretendent pojavljuje kao finalista iznenađenja i zvezda preko noći. Međutim, ova verzija je ponela snažan, kredibilitet zagrobnog života u nedeljama koje su usledile – onoj koja sada ima 28-godišnju Jasmin Paolini u svom drugom uzastopnom Grend slem finalu, u poziciji da osvoji Vimbldon u subotu popodne.

„Poslednjih mesec dana je bilo ludo za mene, čini mi se“, priznala je Paolini u intervjuu na terenu posle dvočasovne i 51-minutne pobede nad veteranki Donom Vekić u najdužem ženskom polufinalu u istoriji Vimbldona.

„Sada ću da uradim ledenu kupku jer su mi noge malo umorne.“

Nije ni иudo. Paolini je prva žena koja se borila za put do finala na Rolan Garosu i Vimbldonu u istoj godini od Serene Vilijams 2016. godine. S obzirom na to da je Paolini italijanski dinamo koji mora da protegne traku da bi pogodio 1700″,i da nikada do pre otprilike mesec dana nije bio u finalu Grend slema, taj uspeh će izgleda biti otprilike sve ono što Vilijams i Paolini imaju zajedničko.

Ali zadrži tu misao na trenutak.

Iako Paolini ni u kom smislu nije zastrašujuće prisustvo, niti isporučuje jedan od najvećih servisa igre – oba obeležja Vilijamsove igre – ona ima Serenin agresivni gen, energiju supernove i sjajnu brzinu i tajming. Možda se graniči sa diminutivnim, ali stvarno nekažnjeno juri loptu i pudere. Ona je takođe hrabra. Љto pomaћe. Mnogo.

„Danas je bilo zaista, zaista teško“, rekla je ona nakon što je prevladala u riveting polufinalu natovarenom zapletima i patosima. „Na početku sam se zaista mučio. (Vekić) je zaista dobro servirao. Naterala me je da trčim (za) svaku loptu. Nisam dobro sluћio. Samo sam pokušavao da ponovim sebi da nastavim, da pokušam da ostanem blizu nje, samo da verujem da meč može da se preokrene kad god. Uspelo je, moram da kažem.“

Uspelo je jer je Vekić, koja je igrala svoj peti meč u tri seta na svom turniru, trčala na isparenja u kasnim odlascima, herojski se uzdižući do izazova – baš kao što je Paolini istupila kada je trebalo, u drugom setu.

„Mislio sam da ću umreti u trećem setu“, rekao je Vekić posle pobede Paolinija u taj-brejku meča 2-6, 6-4, 7-6 (8). U jednom trenutku, Vekić je sedela u svojoj stolici nesposobna da suzbije suze dok je pritiskala ledeno pakovanje na desnu podlakticu. „Imala sam toliko bolova u ruci, u nozi. Nije bilo lako napolju, ali oporaviću se.“

Statistika pokazuje da je ovo bila prljava bitka, u kojoj je Vekić servirao izvanredan servis i prvi udarac protiv Paolininih raznovrsnih, brzih i iznenađujućih skladišta moći. Najočiglednija statistička razlika bila je Vekićev veći broj nepredviđenih grešaka (ukupno 57, 25 više od Paolinija). Paolini će se u subotu u intrigantnom finalu sastati sa Barborom Krejčikovom, još jednim neočekivanim gostom.

Teško je svariti koliko je Paolini putovao u poslednjih mesec dana, posebno u svetlu prilike koja nas čeka. U Parizu, otprilike na polovini turnira, Paolini je prepričala koliko su njene teniske ambicije oduvek bile skromne. Ona je rekla da je uživala u igri, tražeći samo profesionalnu karijeru kada je njen talenat počeo da se isplaćuje.

„Nisam ni sanjao da ću biti, znate, no. 1, ili Grend slem šampion. Nikada nisam sanjala tako velike“, kaže ona. Čak i dok je Paolini gledala sunarodnike kako nastupaju na visokom nivou na majorima, nije mogla da vidi sebe na njihovom mestu.

„Zamisliti da to mogu biti ja takođe je bilo teško. Sada je to neљto ludo za mene. Stvarno sam srećna. Takođe iznenađena. Da, to je taj osećaj.“

Ipak, evo nas, a Paolini nije morala da modifikuje svoju filozofiju ili ponašanje da bi ovde. Njena sunčana dispozicija je ostala takva, kao da je jedna od onih „samo srećnih što sam ovde“ hodočasnika. Ona izražava svoje emocije i odiše svojom radošću, čak i u trenucima od kritičnog značaja.

To su Paolinijini podrazumevani modovi, ali kada bolje pogledate videćete da je ovo sladak, ali tvrd kolačić. U teškim trenucima, ona namesti vilicu i vodi jeNjena brada. Kada čeka da uzvrati servis, Paolini ima brazdu slikara koji pokušava da izazove neki izazov na svom platnu.

I kao onaj vizionarski umetnik, Paolini radi i govori stvari koje nisu konvencionalne. Tu je i njeno nemilosrdno dobro raspoloženje, naravno, ali i njena otvorenost. Ema Navaro namiguje Paolini dosta problema u prošlim mečevima, ali pre nego što ju je upoznala u četvrtfinalu Vimbldona, Paolini je rekla: „Mentalno je bilo teško igrati protiv nje“. Dodala je u sledećem dahu: „Volim način na koji igra.“

Trener mi je govorio da mogu da igram dobro ovde. Govorio sam, ‘U redu, u redu, ali nisam verovao u to. Jasmin Paolini, na Vimbldonu

Paolini rezultati na Rolan Garosu, iako iznenađujući, bili su razumljivi s obzirom na fokus na utakmicu na šljaci u Italiji. Ali na vimbldonskoj travi? To je bila sasvim druga priиa. Paolini i dalje ima gubitnički rekord na površini za svoju karijeru (12-13, uključujući samo četiri pobede pre 2024. godine). Međutim, iznenadila se time koliko se osećala prijatno na travi na nedavno održanom vimbldonskom turniru u Istbornu, gde je stigla do polufinala.

„Možda ranije nisam shvatila (da mogu dobro da igram na travi)“, kaže ona. „Trener mi je govorio da mogu da igram dobro ovde. Govorio sam, „U redu, u redu, ali nisam verovao u to.“

Paolini je dokazala da greši, ali je negirala da je vežbanje igre na travi podrazumevalo „aha!“ momenat, odnosno značajnu promenu u načinu na koji igra.

„Ne znam, mislim da mogu da udarim lopticu stvarno, stvarno jako“, kaže ona. „Ali i za mene mogu da branim i za mene je kretanje važno. Nisam morao ništa da menjam, samo sam morao više da se adaptiram jer je trava klizava.“

Živeti vrstu Pepeljugine priče koju je Paolini sama autor može biti dezorijentisano iskustvo koje ostavlja igrača pod stresom i vožnju biciklom kroz beskrajno „šta ako“ dok se narativ ne sudari sa stvarnošću. To izgleda ne predstavlja opasnost za Paolinija, koji uživa u vožnji na magičnom zelenom tepihu Vimbldona.

„Pokušavam da živim sadašnjost“, rekla je ona na poslednjoj konferenciji za novinare. „(Pokušavam) da uživam u onome što radim i da ne zaboravim gde sam. Mislim da je to stvarno privilegovana pozicija, i moram to da držim u fokusu.

„Takođe, ponekad pokušavam da kažem sebi: ‘Dobro, šale se razdvojite, uživajte, ali ostanite i fokusirani i razmislite šta treba da uradite da biste stali na teren i dali 100 posto koliko imate’. To je ravnoteža, čini mi se, između uživanja i fokusiranja.“

Paolini je rekla da sumnja da je možda nervozna u subotu, ali da se za trenutak osećala opušteno. Podsetila je svoje sagovornike u pres sali da: „Ja sam ista osoba. I ja radim iste stvari. (Svrha) Da, malo sam iznenađen kako upravljam ovim.“

Možda bi bilo korisno da se Paolini seti da samo treba da nastavi da upravlja njime kao prethodnih mesec dana manje od 48 sati.