Tridesetsedmogodišnji Francuz i 39-godišnji Švajcarac zauzeli su paralelne staze u profesionalnom tenisu, ali putevi kojima su putovali uoči njihovog okršaja na Vimbldonu bili su u velikoj meri drugačiji.
LONDON – Kao meč drugog kola u sredu uveče između Gaela Monfilsa i Stena Vavrinke sprintao se do svog zaključka u četvrtak popodne, pošto su se ova dva veterana upustila u jedan višeslojni miting na sve terenu za drugim na Vimbldonu, jedna reč mi je padala na pamet: inspiracija. Inspiracija za excel. Inspiracija za nastup. Inspiracija za igru.
Meč Wawrinka-Monfils je sinoć suspendovan nešto posle 21.20, a Monfils je vodio dva seta do voleja i Vavrinka je bio spreman da servira na 5-sve u trećem. Njih dvojica su nastavljeni u skoro 3 sata popodne. Posle vavrinke, Monfils je uzeo 11 od poslednjih 14 poena, zatvorio je pobedu 7-6 (5), 6-4, 7-6 (3) pernatim forhend drop šotrom. Sve je ispričano, meč je trajao tri minuta posle dvočasovne ocene.
Pročitajte još: Da li je fudbaler Alehandro Tabilo najpotcenjeniji svestrani igrač?
Wawrinka ima 39 godina; Monfils ima 37 godina. Pa љta ako je svako preљao svoju glavnu? Ono što je bilo važno tokom ovog dvodnevnog meča bila je prilika da vidimo dvojicu temeljno iskusnih sportista, uživamo u prilici da se otkrijemo i angažujemo jedni sa drugima u jednostavnom, ali moćnom medijumu takmičenja.
U ovoj fazi njihovih karijera, krug vremena se završava. Bio jednom jedan dečak koji je živeo za šansu da udara teniske loptice i baca se u bitku. Onda je došla iz godine u godinu u potrazi za rezultatima i fizičkim i mentalnim izazovima visoko konkurentnih, globalnih solo napora. Sada, kako se bliži kraj, tenis se ponovo manje tiče porođaja, a više radosti koju oseća to dete.
Posle toga, kada sam pitao Monfilsa u čemu i dalje uživa igrajući na mestima kao što je Vimbldon, rekao mi je: „Volim takmičenje. Volim taj sport. Volim igru… to je osećaj koji ne možeš da imaš nigde drugde.“
Pre ovog susreta, ovo dvoje su kolektivno odigrali 1.815 mečeva. Za divno čudo, samo šestoro je došlo jedan protiv drugog, njihovo rivalstvo je bilo na mrtvoj tački sa po tri pobede. A opet, možda ova relativna paušalost ima smisla, jer dok su u poslednje dve decenije Wawrinka i Monfils zauzimali paralelne staze, putevi kojima su putovali su bili mnogo drugačiji.
Svaki je bio ostvareni junior. Vavrinka je 2003. Međutim, godinu dana kasnije, Monfils je dao još veću izjavu, zaradivši juniorske trijumfe na Australijan openu, Rolan Garosu i Vimbldonu. Kombinacija tih rezultata i Monfilsovih kapaciteta za zaslepljujuće pravljenje šuta povećala je očekivanja da će novi šampion vremenom procvetati.
Ubrzo, dok se Monfils probijao u profi redove, bio je grupisan sa sunarodnicima Ričardom Gaskeom, Žo-Vilfridom Congom, i Žilom Simonom kao novom inkarnacijom francuske ikone „Četiri musketara“ – kvartetom francuskih velikana koji su dominirali majorima krajem ’20 i početkom ’30-ih. Ali u srcu, savremena inkarnacija koju je Monfils teoretski okupirao bila je više nešto zakuovano u konferencijskoj sali nego održiva kohorta koja je marširala sinhronizovano sa ponovljenim trijumfima. Otvoreno rečeno, njih četvoro su krenuli na svoja veoma različita putovanja.
Smatrajte Monfilsovu stazu beskrajno angažovanom karnevalskom vožnjom, ispunjenom velikim obrtima i preokretima. „Mala iznenađenja iza svakog ćoška“, jednom je rekao slatkiš Vili Vonka, „ali ništa opasno.“ Među najznačajnijim rezultatima bili su par Slem semisa (’08 Rolan Garos, ’16 US Open), 12 turnirskih titula, karijera visoka broj 6 na svetu i trenutno mesto na broju 33. Takođe je bilo čestih povreda, pa povratka.
„Neki ljudi će reći za mene: ‘Da je ozbiljniji igrao bi mnogo bolji tenis’. Ali bio bih drugačiji“, rekao je jednom Monfils.
Ako je bilo loše uložiti sebe u Monfilsov napredak na način na koji biste vi sa doslednim izvođačem kao što je Dejvid Ferer, štedljiva milost je bila da Monfils nikada nije bio dosadan, neprestano milostiv i svestan puta koji je izabrao. Kao što je Monfils jednom rekao, „Neki ljudi će reći za mene, ‘Da je ozbiljniji igrao bi mnogo bolji tenis’. Ali bio bih drugačiji. Moћda ne bih imao svoje instinkte kako treba. A ako sam previše luda, nije ni to dobro. Tako da ravnotežu nikada nije lako pronaći. Ja sam onakao što jesam.“
Iako je Monfilsu bilo lako da istovremeno donuje i odbaci nacionalna očekivanja, Wawrinka se suočila sa mnogo drugačijom domovinomLlenge.
Biti švajcarski igrač početkom 21. Mesec dana nakon što je Vavrinka podigao taj trofej u Parizu, Rodžer Federer je osvojio prvu od svojih osam titula na Vimbldonu. Manje od četiri godine posle osvajanja juniora Rolan Garosa, Vavrinka je ispucao Top 30. Ipak, usred transcendentnog Federera, kako je švajcarski pretendent mogao da otkrije ne samo kompetentnost, već i svoju briljantnost?
Iako je to trajalo neko vreme, vremenom je Wawrinka uradila upravo to. Tek 2013. godine, u godini kada je napunio 28 godina, Vavrinka je stigao do polufinala Grend slem singla. U četvrtinama ovogodišnjeg US Opena, Vavrinka je u dva seta savladao aktuelnog šampiona Vimbldona Endija Mareja. Usledila su tri zaslepljujuća napora, počevši od trčanja za titulu na Australijan openu ’14, trijumfa na Rolan Garosu ’15 i trećeg majora na US Openu ’16. Nijedan nije bio lak. Vavrinka je pobedio Đokovića i osvojio sva tri ta Slema i takođe zaradio pobede nad Nadalom u finalu Australije i protiv Federera u četvrtinama Rolan Garosa. Ti uspesi bi na kraju trebalo da zasluže Wawrinki mesto u Međunarodnoj teniskoj kući slavnih.
Urezan u tetovažu na Wawrinkinom ruci je citat pisca Semjuela Beketa: „Ever tried, ever failed, matter, try again, fail again, fail better.“
„Uživam u patnji“, rekla je jednom Vavrinka o naporima koji su bili su bili teški da bi uspela kao profesionalac. „To je nešto sasvim prirodno za mene da izađem na teren i patim, i da odem u teretanu i da patim, a da znam da je jedini način da mi bude bolje je da vežbam – to je ono što volim.“
Još jedan reprezentativni citat – urezan u tetovažu na Wawrinkinoj ruci – došao je od pisca Semjuela Beketa: „Ever tried, ever failed, matter, try again, fail again, fail better.“
Primamljivo je porediti i kontrast Monfilsa i Wawrinke na prilično rudimentaran način, juxtaposing the dashing Monfils sa marljivom Wawrinkom. Ali ni to ne bi bilo fer prema. S obzirom na to koliko Dobro Monfils nastavlja da igra u 37. Što se tiče Wawrinke, uzmite u obzir izuzetan način na koji je njegova mešavina umetnosti i truda napravila jedan od najvećih bekhenda u istoriji tenisa. To takođe zahteva poseban nivo talenta i kreativnosti.
Pored nadahnutih načina, svako od njih se toliko dugo ponašao da su došla i druga teniska sredstva: sloboda i izbor. Šta više od tenisa bolje pokazuje, čistotu i moć individualizma?
Možda najviše od svega, ono što Monfils i Wawrinka dele je lična vizija koliko tenis može da bude ekspresivan. Proslavite tenis, slavno vozilo za nekonformiste.
