2 jula 1994, postala je prva Špankinja koja je vladala u All England teniskom klubu
Rodabrana blistavošću koju je generisala Arantxa Sánchez Vicario, nekoliko nedelja ranije pobednica u Parizu na Rolan Garosu, drugi Grend slem od četiri koje je osvojila u celoj karijeri, Končita Martinez prisvojio svoje mesto, svoj prostor, istorijskim trijumfom u All England Club, gde je postala prva Španka koja je podigla trofej Vimbldona.
To je bilo 2 Jul 1994 u Londonu. U nezaboravnom finalu. Španski tenis je doživljavao sjajne trenutke. Nije dostigao kontinuitet, upornost koja mu je obezbedila kasnije Rafael Nadal ali je povremeno uživao u uspesima ali sa određenom stabilnošću u vremenu koje su nastupi Sergi Bruguera, Carlos Moyá, Alex Corretja, Alberto Berasategui, Albert Costa i Juan Carlos Ferrero u muškoj i Arantxa Sánchez Vicario i Conchita Martínez u ženskim događajima.
Savremenici, drugari istog legla, otelotvorili su dobro zdravlje ženskog tenisa širom sveta koji se bez kompleksa suočio sa posledicama dominacije koju su ugradili Chris Evert i, pre svega, Martina Navratilova, još uvek prisutan, i oni koji su došli posle. Igrači koji su obeležili eru, koji su nametnuli svoj apsolutizam kao Nemac Štefi Graf a takođe i Švajcarci Martina Hingis. Među njima i drugi kao što je Srbija Monika Seleš ili Francuskinja Meri Pirs.
Među njima, u nadmetama, bez trauma, na bazi jedan na jedan, Arantxa i Conchita, garancija borbe za pobedu i uspeh. Arantxa je stigla do vrha, na prvom mestu, sa četiri Grend slem titule i još osam izgubljenih finala. Končita je stigla do broja dva na ženskoj rang listi. Grend slem titula i dve koje su mu izmiиele u finalu. Australijan open 1998.
Dva finala za Arantxu
Kad Aragonese of Monsun suočena sa ova poslednja dva sastanka, u Melburn i Pariz, već je osvojio London, već je trijumfovao u All England Klubu. Već je postigao Vimbldon, nešto što Arantxa, sa više posledica, nikada nije uspeo. Igrala je dva finala u Kataloniji, 1995. Izgubio je oba protiv Štefi Graf.
Godina 1994. Arantxa osvojila Rolan Garos Petog juna meri Pirs. Mesecima ranije, u Australiji, bila je drugoplasirana, pretučena od strane Graf koju je osvojio nekoliko meseci kasnije, na kraju sezone, u Njujorku, na US Openu. Končita je već prolomio barijere na Vimbldonu. Sva finala četiri Grend slema imala su istaknuta Španca. Pored toga, njih dvojica su proglašeni šampionima Kupa Federacije, sadašnjim Billie Jean King Cup, ženski Dejvis kup. To je bio treći od pet uspeha koje je postigao španski tim koji su obojica vodili.
U dodatku Serhi Bruguera osvojio Rolan Garos, drugi u nizu u karijeri, pošto je u finalu pobedio svog sunarodnika Alberta Berasateguija. Bila je to godina za pamćenje. Španski tenis je bio u modi.
Nezaboravan jul 2
Pre trideset godina, taj 2. jul je bio poseban, nezaboravan za Končitu Martínez, kraljicu na mestu koje je nepristupačno Špancima. Sam Manolo Santana je 1966. Lili Alvarez, tri izdanja zaredom, 1926, 1927. i 1928. godine, bila je blizu slave na travi Londona. Ali u svima njima finale je palo.
Niko do dolaska Končite nije uspeo da trijumfuje na najstarijem i najprestižnijem turniru. U katedrali. Posle pobede nad legendom. Da Martina Navratilova koji je imao u ruci, u 37. godini, mogućnost ostvarenja svog desetog trofeja u All England Club, nešto bez presedana. Levonoga, mitska, legendarna. Plaљio sam se, omiljeni. Osamnaest majora u karijeri koja je trajala do njegove 50. Devet Vimbldona, tri Australijan Opena, dva Rolan Garosa, četiri Australijan opena.
U Vimbldon vlada tišinom, spokojem. Tradicija, jagode. Suština sporta kao i uvek. Sve je drugačije. To je mesto za kojim svaki igrač uzdiše.
Sa dvadeset i dve godine, Končita Martínez je postala prvi Španac koji je podigao pobednički kup u All England klubu. U to vreme Aragonese Već je bila konsolidovani igrač. Rangirani broj 3 na svetu, sa osamnaest titula u svom rekordu, olimpijskom medaljom. Ali tog dana, tog finala, nije se računala kao favorit protiv legende kao što je Navratilova. Morao je da prođe kroz svoje putovanje sa poređenjem, licem u lice sa Arantxom, nagrađenijim, nagrađenijim.
Talenat igrača iz Moncóna nije našao nagradu koju je to učinio njen saigrač. Drugačije, suprotno. Konиita je imala dar, иas, vrlinu. Nedostajala joj je samo, povremeno, završnica i mentalna čvrstina koju je Katalonac uvek imao, nešto manje čestit, jači sa zaglavljem. Više vere.
Vimbldon Nagradio je Španca onako kako je ona zaslužila. U dugom meču, u tri seta (6-4, 3-6 i 6-3), izbalansiran, sa Princ i princeza od Velsa, Čarls i Dajana, kao izuzetni gledaoci, kao luksuzni svedoci. I sa svojim idolom iz detinjstva, sa svojom preporukom, kao rivalom u finalu. Končita Martínez, koja je godinu dana ranije bila na pragu finala, poražena od svetskog broja jedan, Štefi Graf, nije doživela neuspeh u narednom, uprkos svom malom iskustvu na travi.
To mu je bilo tek treće prisustvo u Vimbldon. Uz solventnost i visok nivo tenisa, Španac je razmontirao Martinu i postigao prvi set, iako je tada nivo opao. Ukočio se Konиita koji nisu videli način da ublaže pokušaj rivala da reaguje. Sa drugom postavom uzbrdo, Aragonese je zatražila medicinsku pomoć, pomoć sudskog fizioterapeuta da ublaži neke nelagodnosti u leđima koje su aktivirale alarme.
Poboljšanje nije sprečilo gubitak drugog seta uprkos uskrsnuću Martineza, koji je gubio sa 4:0 i ispravio se. Međutim, odustao je i duel je rešen u poslednjem setu. U odlučujućem setu Španac je počeo sa 2:0; potom sa 4:2 i već sačuvali svoju prednost. Trijumf, uspeh njegovog života, nije mu pobegao. Imao je u ruci najlegantniji trijumf, najpoželjniji, onaj koji ne menja ni za šta.
„To je neizmerna radost. Dišeš samo posle poslednjeg poena. Mnogo sreжe. Uspeh koji ne bih menjao ni zbog čega.“
Život je išao dalje Conchita Martínez. Sa svojim imenom upisanim među velikane tenisa, nadmetala se za još dva Grend slema. Nije ih osvojio. Nije dostigao broj uspeha Arantxa, na razmatranje koje su mnogi dali njegovom partneru, njegovom rivalu. Trideset tri titule WTA, dva srebra i jednu olimpijsku bronzu, sve u dublu, pet kup titula Billie Jean King. Nema šta da se zameri. On je vodio.
Trideset godina kasnije, Končita se osvrće. The All England Club. Dva trofeja za Rafaela Nadala, jedan za Karlosa Alkaraza, takođe Garbinje Muguruza, koga je kasnije trenirao, sledeći koji je uspeo da trijumfuje, posle nje, na travi Londona, dvadeset i tri godine posle Končite. Priиa je traћio Konиitu. Pre 30 godina, sada. A tenis to nije zaboravio.
