Adam Volton: Australijski autsajder koji ne bi bio uskraćen za njegov profi teniski san

Adam Volton nije imao konkretan plan.

Posle tribinske karijere za volontere iz Tenesija na koledžu, Australijanac nije bio siguran šta mu budućnost nosi. Sve što je Volton znao je da nije spreman da odustane od igre, i shvatio je da ima još malo sebe da da tenisu.

To je bilo da 2022. Voltonova priиa je postala jedna od perserveranosti, posveжenosti, refabitualu da prihvati ograniиenja koja ljudi stavljaju na druge. Volton je svoj put započeo sa nula rangiranih bodova, a za dve kratke godine probio se u Top 100.

Pridružio se Insajder podkastu kako bi razgovarao o svom malo verovatnom putu od nepoželjnog do neospornog, i zašto ostaje na nivou u svojoj potrazi za teniskom izvrsnošću.

Volton je igrao koledž tenis na Univerzitetu u Tenesiju, gde je karijeru počeo na četvrtom dublu u paru. Samo nekoliko godina kasnije bio je NCAA dubl nacionalni šampion, a Sveamerikan nekoliko puta više puta. Ipak, profi igra je bila daleki san o luli, pogotovo što je imao nula poena za rangiranje.

„Ćaskao sam sa Vudijem (glavnim teniskim trenerom Tenesija Krisom Vudrofom), da li zaista treba da idem da igram profi tenis. A on će: ‘Ako bar ne pokušaš, kajaćeš se do kraja života'“, priseća se Volton. „I tako sam bio kao u redu, daću mu leto da vidim kako će se odvijati.“

Bezuspešno je pokušavao da se prijavi na turnire, pre nego što je konačno dobio alternativno mesto u kvalifikacijama na takmičenju Budućnosti u Vaku, u Teksasu. To je bio deo dobre sreće koji je Voltonu bio potreban.

„Na kraju sam pobedio u tom žrebu, koji mi je onda, pošto sam ušao u finale, doneo posebno izuzeće u Kankunu u Meksiku. Te noći sam bio na letu za Meksiko, nikada u životu nisam bio u Meksiku, i tamo sam igrao još jednu budućnost i uspeo sam da pobedim u tome.“

On je u fazonu, „Ako bar ne pokušaš, zažalićeš do kraja života“ I tako sam bio u redu, daću mu leto da vidim kako će se odvijati. Volton o odluci da igra profi tenis

Potrebna je nemilosrdna posvećenost i više ličnih žrtvovanja nego što većina ljudi može da dokuči da uspe u profi tenisu, ali Volton je bio za taj zadatak, putujući širom planete u potrazi za pobedama i prilikama koje će poboljšati i poboljšati njegov položaj u tenisu. On se samo u poslednjih godinu dana takmičio u 90 mečeva, osvojivši ih 60. Oba zbira su najviše od strane bilo kog igrača na Čelendžer turneji, i dokaz njegove posvećenosti cilju.

Tenis je pun visokih i niskih nivoa, ali Volton je pokazao ogromnu zrelost u kotrljanju udarcima i neodržnjava se ni previsoko ni nisko na osnovu rezultata.

„Postoji izreka u tenisu koja ide, pobeda je zarazna ali i poraz. Nažalost kada imate nekoliko poraza zaredom, možda postanete malo osramoćeniji na terenu da pokušate ponovo da dobijete taj pobednički osećaj“, rekao je Australijanac. „Ali kada pobeđuje, sve teče. Ne morate ni da razmišljate, skoro je kognitivno kako se to dešava.“

Volton razume da će na svakom takmičenju biti krunisan samo jedan pobednik, pa je u stanju da obradi poraz i nastavi svoj razvoj kao igrač. „Prilično sam dobar sa svojim gubicima, i odmah se vraćam na posao da pokušam da se pripremim za sledeći.“

Volton je kucao na vrata nekoliko prekretnica u karijeri kada se sve okupilo u jednoj ogromnoj prilici ispunjenoj pritiskom ove godine. On se suočio sa veteranom Ilijom Marčenkom u finalu Čelendžera u Tajpeju sa šansom da se prvi put stigne do Top 100 ATP liste – istovremeno mu je potrebna pobeda kako bi obezbedio direktan ulazak u svoj prvi glavni žreb Vimbldona. Ulozi su bili veliki kao i uvek, ali Volton se uzdigao da ih upozna.

„Razgovarao sam sa teniskim psihologom u Tenis Australiji, i prošli smo kroz to kako da ostanemo mirni tokom meča i pokušamo da se fokusiramo na meč što je više moguće, a ne na ishod“. Volton je objasnio. Rano je prebrodio najbolje stvari protivnika, i došao do odlučujućeg taj-brejka trećeg seta sa svime što je na liniji. „Upravo sam odigrao zaista disciplinovan taj-brejk i promašio je nekoliko šuteva sa veoma bliske margine“.

Dok je Marčenkov poslednji pogodak plovio široko, Volton je pao na teren u punoj jubliaciji, pošto je odjavio nekoliko profesionalnih golova u istom euforičnom trenutku. „Kada je pogodio tu konačnu lopticu, to je verovatno najzadovoljavajući osećaj koji sam do sada imao na teniskom terenu“.

Volton je krenuo putem kojim se manje putovalo u profesionalnom tenisu. Odlučio je da ostvari san sa visokim stepenom poteškoća, i nikada nije prestao da radi dok nije stigao tamo.

U ovoj epizodi „Inside-In“ podkasta, Volton govori o tome kako se prilagodio životu na putu, zašto je rad sa sportskim psihologom pravi resurs, kao i zašto ne postavlja ciljeve koji su zasnovani na rezultatima. Nema odmora za umorne, a melje se nastavlja za Voltona svake nedelje kada se igra tenis. Plasman u Top 100 je ogroman uspeh, ali nije australijska destinacija.

Ostanite uz nas da vidite gde tenis vodi Adama Voltona, i nastavite da sumnjate u njega na sopstvenu opasnost.