Kutak za trenere: Huan Karlos Ferero pokazao da je od suštinskog značaja za uspeh Karlosa Alkaraza na Rolan Garosu

Tokom polufinala sa Janikom Grešnikom na Rolan Garosu prošle nedelje, Karlos Alkaraz je stao na osnovnu liniju i servirao za važan poen. Istovremeno, njegov trener Huan Karlos Ferero sedeo je napred na svom mestu na drugoj strani terena, spojio ruke i udario ih po levoj strani grudi.

Jedan od komentatora, koji je možda još uvek živeo u danima kada su taktički signali bili verboten u tenisu, nagađao je da Ferero poziva Alkaraza da igra iz srca. Ali svako ko je pratio interakcije, i čuo non-stop brbljanje, između ovog trenera i igrača tokom godina je možda imao drugačiju interpretaciju: izgledalo je kao da Ferero poziva na serviranje tela, na protivničku bekhend stranu. Nekoliko sekundi kasnije, upravo tu je Alkaraz stavio loptu, naviše od 120 m.p.h., i osvojio bod.

Pre leta 2022. Tokom većeg deo istorije tenisa, mali broj igrača putovao je bez trenera sa punim radnim vremenom, što je pomoglo tom sportu da razvije ego samodovoljnost. Kada su treneri počeli da se pojavljuju sedamdesetih godina prošlog veka, bilo im je zabranjeno da daju savete tokom mečeva. „Moraš sve sam da uradiš“, postao je teret, i ponos ljudi koji su se bavili tim sportom.

To je to je totos koji жe teљko umreti za mnoge od nas.

U velikoj većini slučajeva, primenjujem ono što mi Huan Karlos savetuje. Trener je tu da vas podrži i da vam da najbolje instrukcije. Dakle, prijavljujem se. Ima dosta momenata kada ne znam љta da radim na terenu. Drugi gde sam frustriran jer ne mogu da nađem pravi način da igram. Carlos Alcaraz u intervjuu za L’Équipe

Za skoro dve godine otkako je trenerski posao legalizovan, mislio sam da sam se pomirio sa tim. Najveća korist je, po meni, to što ne moram da se pitam da li trener i igrač varaju kad god komuniciraju. Sada možemo da čujemo njihovo brbljanje i da nastavimo sa mečom. Takođe, koliko god da su njihovi treneri uključeni u donošenje odluka između bodova, igrači su sami tokom njih. Oni su ti koji moraju da veruju svojim instinktima pod pritiskom, i da se prilagode u letu.

Ipak, gledajući Alkaraza kako sledi Fererov savet, u ključnim fazama Grend slem meča koji bi na kraju dobio, bilo je… Иudno. Znam da je trenerski posao deo bukvalno svakog drugog sporta, ali još uvek nisam navikao da ga gledam tako jasno i javno praktikovano u našoj, na tako velikoj sceni, na način koji je možda uticao na ishod velikog.

Decenijama je „slanje signala“ imalo nedovoljno kontrolisan i preterano kontrolisanje – prsten u tenisu. Optuživanje igrača da dobija savete u meču bilo je slično optuživanje njega ili nje da ne rešava probleme u odgovarajućoj teniskoj tradiciji. Sećate se skandala koji je izbio kada je Marija Šarapova jela bananu po želudku svog tima tokom finala US Opena 2006?

To je oиigledno bilo tada, a ovo je sada. Iga Sviatek ima razgovore sa svojim sportskim psihologom tokom mečeva. Koko Gauf dobija uši od Breda Gilberta kad god igra. Svaki igrač može i treba da iskoristi nova pravila, ako pomaže. U ovom trenutku, pitam se koliko će vremena proći pre nego što zvaničnici dozvole trenerima na terenu sa svojim igračima. Da li bi bilo drugačije od onoga što sada imamo?

Izdvajam Alkaraza da ga ne kritikuje ili dovodi u pitanje njegovu veličinu, već zato što je (a) lice budućnosti tenisa; i (b) on i Ferero brbljaju napred-nazad isto toliko ili više od bilo kog drugog tima na turneji.

„Ponekad radim šta god su mi rekli, a ponekad (ja) zavisim od svojih osećanja u tom trenutku“, rekao je Alkaraz o svojim trenerima na Rolan Garosu.

„U velikoj većini slučajeva primenjujem ono što mi Huan Karlos savetuje“, obrazložio je on francuskom sportskom žurnalu Tim. „Trener je tu da vas podrži i da vam da najbolje instrukcije za vas. Dakle, prijavljujem se. Ima dosta momenata kada ne znam љta da radim na terenu. Drugi gde dobijam frustrasiran jer ne mogu da nađem pravi način da igram.“

Alkaraz očigledno ne oseća nikakvu sramotu da prizna da mu je potrebna pomoć, i da nema potrebe za njim. Ljubitelji stare škole će se na kraju navići na to, a drugi igrači će možda želeti da ga imitiraju. Trenutno Ferero razgovara sa svojim igračem više od bilo kog drugog trenera; Možda će, videvši Alkarazov uspeh, profesionalci želeti više taktičkog udela od njih u budućnosti.

Što me tera da se zapitam: Da li će novi odnos prema trenerskom poslu od sada promeniti način na koji procenjujemo igrače? Posle njegove pobede na rolerkosteru nad Aleksandrom Zverevim na Rolan Garosu, pisao sam o tome koliko je Alkaraz bio dobar u sleganju lošeg seta i nastavljanju dalje od njega. Doduše, kada se osvrće na finale, njegov stav je počeo da se popravlja krajem trećeg seta, kada je bio na Fererou na strani terena, a mogao je da čuje i vidi njegovu podršku. Na Australijan openu ove godine, kada Ferero nije stigao na put Down Under, Alkaraz je izgubio od Zvereva u četiri seta u četvrtfinalu.

Videćemo da li je Alkaraz trend-seter, a tenis postaje više duet nego solo čin. Ako se to desi, a sposobnost rešavanja problema sama od sebe nije tako bitna, nešto će biti izgubljeno. Kao što sam gore napisao, razmena je da niko neće dobiti prednost ilegalno, i ja ću to prihvatiti.

U svakom slučaju, Fererov trener ne čini Alkaraz manje vrednim divljenja ili zabave za gledanje. Možda bi trebalo da bude ocenjen manje kao teniski velikani iz prošlosti, a više kao superzvezde timskog sporta poput Lionela Mesija ili Stefa Karija. Znamo da imaju trenere koji doziva predstave za njih, ali to ne umanjuje naše zaprepašćenje kako briljantno, i često, teraju da rade.