Kanarka sa Kanarskih ostrva je predstavila svoj trofejni spisak na betonu Sao Paula
Kaitlin Quevedo postala je dvadeseta španska teniserka od Conchite Martínez, 1988. godine, koja je uspela da ostvari titulu na WTA turniru u konkurenciji žena. Kanarka sa Kanarskih ostrva, sa svega 20 godina, razgovara za MARCA pre nego što se ukrca na prvi od dva leta ka Šenžen, gde ju čeka Španija predvođena Carlom Suárez u Billie Jean King Cup.
Pitanje. Da li je dan danas najradosniji dan u njenoj sportskom životu?
Odgovor. Da. Osećam da sam ove godine imala mnogo srećnih dana na kojima mogu da budem ponosna. Cela nedelja u Sao Paulu je bila neverovatna i sav trud se isplatio. Presrećna sam zbog celog tima, moje porodice, jer su uvek bili uz mene u dobrim i lošim trenucima, i postoje mnoge stvari koje se ne vide na mečevima. Iza svega postoji mnogo toga i oni znaju sav napor i odricanja koja smo morali da učinimo.
P. Kome posvećujete svoj prvi naslov?
O. Mojom dedi, koji je igrao tenis i po njemu sam počela da igram. Preminuo je u februaru ove godine. (Uzbuđeno reaguje).
P. Šta vam je prvo prošlo kroz glavu posle osvajanja poslednjeg poena?
O. Bilo je kao wow, nisam mogla da poverujem jer se tokom meča nisam osećala dobro i nije išlo na moju stranu. Mogla sam da preokrenem. Ništa konkretno nije palo na pamet. Izdržala sam i bila prisutna ceo vreme. Imala sam priliku i iskoristila sam je.
P. Ova sezona ruši barijere. Prvo ulazak u ‘top100’ i sada otvara trofejni spisak.
O. Cilj je bio završiti ovu godinu u top100 i to je ostvareno, uz moj najbolji rang. Presrećna sam. U preostalom delu godine potrudiću se da uživam maksimalno. Bilo je to moje prvo četvrtfinale, prvo polufinale, moje prvo finale, i uz to sam osvojila turnir. Nije moglo bolje ispasti
Cilj godine bio je završiti u top100 i to je već ostvareno, sada želim da uživam
P. Da li i dalje nosite svoju narukvicu solidarnosti za retke bolesti?
O. Da, uvek je imam i nikada je ne skinem. To je još jedna inspiracija i pomoć da verujem i da podržim tu svrhu.
P. U Parizu mi je rekla da je prvi put tražila potpis od Carle Suárez, Kanarka kao i vi, tokom svog učešća na Miami Open. I danas je kapitenka tima u BJK Cup-u.
O. To je nešto veoma posebno. Već je bilo posebno što smo mogli da živimo sa njom i timom moju prvu eliminaciju u Sloveniji. Carla je uvek bila uzor ne samo meni nego i mojoj sestri i porodici. Ona je odlična igračica i divna osoba. Koliko god mogu biti sa njom i učiti, to je neverovatno. Biti u timu je privilegija. Želim puno da budem sa timom u Šenženu. Danima to ponavljam svom treneru, a on mi odgovara: ‘usredsredi se na turnir i videćemo šta se desi’. Želim da ponovo igram za Španiju.
I dalje nosim svoju narukvicu solidarnosti jer je to još jedna inspiracija i pomaže mi da verujem
P. Da li može da se objasni kakav je let za Šenžen?
O. U dva ujutru imam let dug 14 i po sati ka Dohei; zatim još osam sati do Hongkonga, a odatle vožnja do Šenžena, oko sat vremena. Eliminacija protiv Kazahstana počinje u pet časova i ja ću bodriti sa tribina. Jako jedva čekam da budem tamo i obučem boje Španije.
P. Sa odsustvom Elene Rybakine u Kazahstanu, ima li više šansi da budemo u polufinalu BJK Cup?
O. Takođe je šteta što Rybakina nije tu jer je broj 1, šampion US Opena, i bilo bi sjajno moći da igramo protiv nje. Ne znamo koga će postaviti. Ko god da budu, biće teško jer je drugačije igrati za svoju državu. Verujem da ćemo izvući eliminaciju.
P. Da li će već biti spremna da igra polufinale ako Španija prođe?
O. Da, biću na maksimumu i neće mi smetati ni jet lag. Ako treba da budem da bodrim, biću tu, a ako treba da igram, igraću, šta god bude.
P. Da li ste u ovim danima imali kontakt sa ostalim devojkama iz selekcije?
O. Nisam previše pričala sa njima jer kada sam na turniru, fokusirana sam na to. Znam da su sve negde, a Cristina došla je malo kasnije.
Šteta što Rybakina nije tu jer je broj 1 i šampion US Open
P. Da li se može reći da je Španija crni konj takmičenja?
O. Da. Španija, jednom kada dođe do finala, možemo igrati veoma dobro jer smo sjajan tim i vlada dobra atmosfera, i to je važno.
P. U Roland Garrosu mi je rekla da joj je san da bude broj 1 i da osvoji Grand Slam. Da li se taj san čini bližim kada osvojiš prvi naslov?
O. Ne znam. Iskreno, nisam razmišljala o tome. Trudim se da budem u trenutku i da ne razmišljam o budućnosti jer nikad ne znaš šta će se desiti. Osvojiti turnir ništa ti ne garantuje. Volim da idem korak po korak, postepeno i nastavljam da radim. Ne zaboravljam osnove. I ostajem na zemlji. To je ključ. Ali ako veruješ da nešto može desiti, sve je moguće.
Protiv Kazahstana bodriću sa tribina, ali ako budemo u polufinalu, biću maksimalno posvećena, jet lag me ne zanima
P. Koje ste poboljšanje ove godine najviše ponosni?
O. Mnogo sam sazrela kao osoba, posebno u mentalnom aspektu zahvaljujući radu sa mojom psihologinjom. Provela sam mnogo sati na treningu i u teretani, igram malo agresivnije, idem na poene, tražim prilike za akcije, generalno sam bolja kao igrač. Kvalitet lopte… Iza svega ima puno posla. Trudim se da više uživam, da budem u trenutku…
P. Sa uzletom iz Sao Paula, da li imate osećaj da u Billie Jean King Cup možete pobediti svakoga?
O. Sao Paulo ću zauvek pamtiti, ali BJK Cup je druga priča. Menjam mentalitet, menjam pristup, i kada se vratim u Barselonu, uživaću u svemu malo više. Osećam se privilegovano što mogu da igram finala za Španiju.
