Sa osam meseci do početka Svetskog prvenstva 2026. godine, čiji će domaćini biti Sjedinjene Države, Meksiko i Kanada, uzbuđenje se gradi oko proširenog izdanja, sada sa 48 učesnika. 42 zemlje su se već kvalifikovale, dok će poslednje karte biti odlučene sledećeg marta tokom evropskog i interkontinentalnog plej-ofa. Iza kulisa, FIFA umnožava strateške sastanke, a njen predsednik Gianni Infantino nedeljama ide napred i nazad u Vašington kako bi radio na logističkom, medijskom i političkom uređenju turnira. Nekoliko izvora takođe pominje redovne sastanke sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, koji je veoma uključen u organizaciju ovog severnoameričkog Svetskog prvenstva. Nedavno je stanovnik Bele kuće pozdravio Kristijana Ronalda i Đanija Infantina, tokom diplomatskog sastanka sa delegacijom iz Saudijske Arabije.
U međuvremenu, Rusija ostaje čvrsto marginalizovana sa međunarodnih takmičenja nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. Klubovi i reprezentacije se razvijaju u perifernom fudbalskom balonu, igraju prijateljske utakmice van radara i lišeni globalne vidljivosti, zvaničnih takmičenja i povezanih prihoda. Ova sportska marginalizacija je povezana sa političkom izolacijom, jer FIFA i UEFA održavaju veto bez ikakvih jasnih znakova popuštanja. Lišena kvalifikacija za 2026. i neizvesna u vezi sa povratkom na međunarodnu scenu do 2030. godine, Sbornaja traži alternativne načine da ostane aktivna i vidljiva, čak i ako to znači uzdrmati diplomatske linije svetskog fudbala.
Svetsko prvenstvo za „neuspehe“?
U tom kontekstu, nekoliko evropskih i južnoameričkih medija već nekoliko nedelja otkriva zapanjujući projekat: Rusija će razmotriti organizovanje sopstvenog paralelnog Svetskog prvenstva 2026. godine, namenjenog nekvalifikovanim timovima. Prema poljskim novinama Przeglad Sportowy, Moskva već nekoliko meseci radi na stvaranju međunarodnog turnira koji će se održati… u isto vreme kada i zvanično Svetsko prvenstvo. Nezvanični cilj bi bio da postoji u medijima u vreme kada će fudbalski svet imati oči okrenute ka Severnoj Americi, i da ojača politički pritisak na FIFA da dobije povratak u takmičenje. Projekat, još uvek neformalan, već bi okupio osam pozvanih timova: Srbiju, Grčku, Čile, Peru, Venecuelu, Nigeriju, Kamerun i Kinu. Nacije koje takođe nisu uspele da obezbede svoju kartu za 2026. godinu. Na južnoameričkoj strani, čileanski radio Deportuje DNK potvrđuje da je Ruska Federacija zaista manevrira da uspostavi „Svetsko prvenstvo neuspelih kandidata». Prema njihovim informacijama, Vašington bi se čak smatrao potencijalnim gradom domaćinom, simbolički jak izbor u vreme kada će se zvanično Svetsko prvenstvo igrati i na američkom tlu. Ovaj put izgleda diplomatski teško, s obzirom na zabranu američke teritorije za neke od ovih zemalja.
Ali sa Rusijom na čelu, pronalaženje mesta za organizovanje ne bi bilo komplikovano, rekli su čileanski mediji. Čile, koji se bavi turnejom prijateljskih utakmica u Rusiji kako bi započeo novi sportski ciklus, navodno je pozvan da učestvuje u projektu. Ali glavna prepreka ostaje, sve dok se ne ukine veto nametnut od strane FIFA i UEFA, Rusija ne može da organizuje međunarodni turnir koji uključuje federacije članice, čak ni u prijateljskom obliku. Međutim, nekoliko izvora je oprezno optimistično na ruskoj strani, uvereno da bi se geopolitička situacija mogla promeniti u narednim mesecima. Pored sportskog aspekta, ova inicijativa još jednom ilustruje rastuću ulogu diplomatije u svetskom fudbalu. Tajming ruskog projekta nije beznačajan, jer dolazi u vreme kada kruže informacije o mirovnom planu od 28 tačaka koji je Donald Tramp predložio Vladimiru Putinu i Volodimiru Zelenskom u pokušaju da zacrta izlaz iz krize u Ukrajini. U nastojanju da stvori paralelni međunarodni događaj, Moskva testira reakciju FIFA-e i ponavlja da namerava da ponovo postane glavni igrač na globalnoj sportskoj sceni. Fudbal, a još više Svetsko prvenstvo, ostaje instrument meke moći izuzetne moći. U ovoj borbi za uticaj, Rusija namerava da vrati pažnju na sebe, čak i ako to znači prkositi uspostavljenom poretku i još jednom dokazati da se, iza lopte, često igraju mnogo šira pitanja od onih na terenu.
