Iznenađujuće u porazu od Engleske (0-1), Srbija se nada da će povratiti zdravlje ovog četvrtka protiv Slovenije, na travnjaku Bajern Minhena na Alijanc areni, u okviru 2. dana Grupe C na ovom Euro 2024. Protiv Danske, Slovenci su impresionirali svoj svet remiom (1-1). Ako meč već miriše na prah između dve ekipe rešene da dobiju pun poen u nadi da će nastaviti svoju avanturu u Nemačkoj na ovom Evropskom prvenstvu, ovaj derbi bivše Jugoslavije ima veoma posebnu političku dimenziju ali i kapitalnu simboliku. Zaista, Srbija i Slovenija dele zajedničku istoriju, ali su se nekoliko godina opredeljale za prilično drugačiju međunarodnu politiku koja pokazuje složenost evolucije zemalja članica jugoslovenskog bloka, pre njenih uzastopnih raskida 1992. Kako smo objasnili u velikom dosijeu posvećenom ovoj temi, Euro fudbalski turnir je vrlo često dobar izgovor da se organizuje višestruko diplomatsko natezanje koje trenutno besni na međunarodnoj sceni. Još više kada govorimo o regionu Evrope tako složenom kao što je region bivše Jugoslavije, čiji je pad doveo do šest nezavisnih država: Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije (kojima mora da se doda Kosovo, a ne da ga Srbi priznaju).
„Srbiji predstoje teški dani. U ovom trenutku, nije lako reći kakve smo vesti primili u poslednjih 48 sati… Oni direktno ugrožavaju naše nacionalne interese, kako onih u Srbiji, tako i u Srpskoj. Narednih dana predstaviću srpskom narodu sve izazove koji predstoje. Biće teško, najteže do sada. Borićemo se. Srbija će pobediti“, rekao je nedavno predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u zagonetnom postu objavljenom na njegovom Instagram nalogu, u kojem se pominje Srbija ali i srpske teritorije prisutne u drugim susednim zemljama kao što je Srpska Republika Bosna. Balkanski region je nekoliko meseci strahovao od eskalacije zbog političkih sporova, diplomatskih odluka i čudnih izjava 54-godišnjeg srpskog šefa države. Ovaj drugi je morao da se izvini nakon što je pozvao Slovenci ‘Odvratno’. Iako Srbija nema bellicose odnose sa Slovenijom, u poređenju sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom ili Hrvatskom, zemlja Dušan Vlahović, Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković-Savić još uvek ima neregularne veze sa bendžaminom Šečkom, Janom Oblakom i Josipom Iličićem, uprkos blisko povezanim istorijskim epizodama.
Zajednička istorija, ali…
Suprotno narodnom verovanju, Srbija i Slovenija nisu uvek bile povezane. I zaista, pre nego što je postala punopravni član Jugoslavije i pokretač Balkana, zemlja Triglav je bila deo mnogih različitih država kao što su Rimsko carstvo, Vizantijsko carstvo, Karolinjsko carstvo, Sveto rimsko carstvo, Kraljevina Mađarska, Republika Venecija, Ilirske provincije Prvog francuskog carstva, Austrijskog carstva i Austrije i Mađarske: „Te dve zemlje su povezane zato što su bile deo Jugoslavije između 1918. Srbija je bila nezavisna država u regionu koja se 500 godina protivila Otomanima prisutnim na Balkanu. Prvobitno su to bila dva slovenska naroda ali nisu imali nikakve veze u smislu suživota unutar iste države. To je zapravo prilično skorašnji fenomen u smislu istorije, samo jedan vek.“, podseća Nas Loran Hasid, doktor geografije i geopolitički specijalista Balkana na Univerzitetu Sorbona Paris Nord. Poređenja radi, prve oznake Srbije, pod ovim imenom, mogu datira iz trinaestog veka u vreme Kraljevine Srbije, a potom i Srpskog carstva.
Drugi svetski rat bio je kočnica izgradnji socijalističke savezne republike u Jugoslaviji. Slovenija je potom raskomadana i aneksifikovana od strane Nemačke, Italije i Mađarske. Ovaj period obeležilo je i nekoliko masakara Slovena i Srba od strane proindependističkog i fašističkog hrvatskog režima ustaša na čelu sa Antom Pavelić: „Njihovi odnosi su bili prilično asimetrični jer je već 1918. godine Srbija postala prva sila ove nove slovenske države koja je nastala posle Prvog svetskog rata i koja je postala kraljevina Srba, Hrvata i Slovena koja je dobila ime Jugoslavija što bukvalno znači ‘Južni Slovenci’. Upravo su titovim komunističkim snagama iz Bosne obnovili komunističku silu zvanu ‘Partizani’, otuda i ime Partizan Beograd. Posle Drugog svetskog rata Tito je osnovao saveznu državu sa šest republika: Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Na papiru su imali prilično veliki stepen slobode jer su imali parlament i prestonicu, ali su u praksi komunisti bili ti koji su vodili sve iz Beograda i koji su se brzo razveli od Staljina 1948.“nastavlja Loran Hasid, koji je objavio Geopolitika Slovenije objavio Éditions de La Route de la Soie 2021.
Tek do kraja svetskog rata srpski maršal Josip Broz Tito preuzeo je projekat velikog jugoslovenskog komunističkog režima: „Jugoslavija je bila komunistička, ali je imala prilično čudan put. Tito je sve ogorčenosti gurao pod tepih da bi se zalagao za jugoslovensko jedinstvo sve do svoje smrti 1980. godine kada je sve izašlo na ko zna koji put. Srbija je želela da ima kontrolu nad celom jugoslovenskom federacijom s obzirom da su Srbi bili najbrojniji sa 8 miliona od 22 miliona sugrađana. A Slovenci su bili na demokratskiji put, manji su takođe sa samo 2 miliona ali otvoreniji za Evropu. To je jedina republika sa granicama sa Italijom i Austrijom i od kraja 80-ih, civilno društvo se jako trudilo da ima kolektivna i individualna prava. To je sa jedne strane dovelo do nezavisnosti Slovenije i do izuzetno nacionalističke politike u Srbiji koja je imala za cilj da pregrupišu unutar velike Srbije teritorije na kojima su Srbi živeli širom bivše Jugoslavije“– kaže Loran Hasid. I zaista, srpska zajednica je i dalje veoma prisutna u određenim oblastima balkanskih zemalja kao što su Srpska Republika Krajina u Hrvatskoj i Srpska Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, ali i u Autonomnom regionu Srbije Slavonija, uključujući Baranje. Padom šire Jugoslavije i posle uzastopnih balkanskih ratova, nekoliko zemalja se proglasilo nezavisnim i tako išlo diversifikovanim putevima.
Drugačiji stav prema Briselu
Članica Evropske unije, zone evra i šengenske zone, Slovenija je potpuno napravila evropski zaokret između 2004. Srbija, koja je kandidat za članstvo u EU od 2003. Dok se Slovenija zalaže za integraciju svog srpskog suseda, trenutno nisu prisutni uslovi: „Postoji beznadežna razlika u životnom standardu između Beograda i Ljubljane. To je samo љest sati vožnje, ali to je svet koji ih sada razdvaja. Problem Kosova je akutan, ali u Srbiji niko neće priznati drugačije to bi bila njegova politička smrtna smrt ili čak njegova smrtna smrt. Ali verujem da političke elite nemaju mnogo iluzija o budućnosti Kosova za Srbe. Najbolje što mogu da se nadaju je aneksija dela Kosova Srbiji, ali ovaj deo je veoma siromašan, izolovan, izolovan od svega. Vlada Srbije im ne pomaže naročito. Postoje velike političke tirade instrumentalizacije teritorije, ali oni koji žive u srpskim enklavama Na Kosovu, bilo u Gračanici ili severnom delu Mitrovice, odvojeni srpskim i albanskim delovima, nema naročite pomoći.“– kaže Loran Hasid. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na vlasti od 2012. godine, reizabran je u aprilu zbog sumnji u izbornu prevaru, optužbe o povezanosti sa kriminalnim krugovima i rasprostranjenih protesta koji su Srbiju pretvorili u navodno nezvanični autoritarni režim.
Pored svih ovih ranije pomenutih elemenata, Srbija je i jedna od retkih zemalja koja nikada nije uvela sankcije Rusiji Vladimira Putina, niti je osudila invaziju na Ukrajinu. Naprotiv, šef srpske države i dalje javno razmatra Putinae kao prijatelj i nekoliko nezvaničnih prijateljskih susreta održano je između stanara Kremlja i Vučića: „Problem Srbije je rastrzan između dve spoljne sile koje su, čini se, kontradiktorne. Postoji veoma bliska politička, kulturna, istorijska i jezička blizina između Srbije i Rusije. Na primer, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pa je komplikovano podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji kako stvari stoje. Postoje direktni letovi između Beograda i Moskve, mnogi Rusi su se naselili u Beogradu od početka rata u Ukrajini, što je posledica povećanja cene nekretnina i ima teške posledice na porast stambenog prostora u Beogradu. A sa druge strane, Srbi vide da je i njihova budućnost da idu kroz EU jer postoji velika pomoć koju daje EU, ali dokle god je Vučić na vlasti, neće biti mogućeg odgovora na tu dilemu. To je bilans u balkanskim zemljama. Srbija nema moć da odlučuje, ali ima moć da nanese štetu Bosni ili Na Kosovu. Postoji i proevropski liberalni tabor koji guši ova vlada koja ne poštuje demokratske standarde.“dodao je Loran Hasid. Članica Saveta Evrope od 2003.
Srbija je više puta žižila Sji Đinpinga i Kinu, dok je supruga predsednika Srbije Tamara Vučić posetila Iran u januaru 2023. godine, približavaći se Teheranu. Mnoge diplomatske odluke se stoga veoma loše doživljavaju u kancelarijama u Briselu. U ovoj delikatnoj situaciji, slovenački premijer Robert Golob nije prekinuo veze sa Beogradom. Naprotiv, Slovenija čini sve da Srbija ostane u evropskom dijalogu: „Zavisi od toga ko je na vlasti u Sloveniji jer postoje i veoma različite političke sile. U ovom trenutku, postoji vlada levog centra koja je pobedila na izborima sa velikom razlikom pre dve godine, više u odbijanju bivšeg premijera Janeza Janše, koga smatraju veoma konzervativnim, nego pravim pridržavanjem ideja Goloba, novog premijera. Kada je Janša bio premijer, Slovenija je bila sposobnija da se približi srpskoj sili. Ovo je pomalo paradoksalno jer je učinio mnogo da pokuša da napadne slovenačka imena u Sloveniji, posebno Srbe, ali kada je reč o odnosima države i države, video je da bi Vučićeva karta mogla da bude element poboljšanja njegovog uticaja na Balkanu. Janša je, na primer, bio taj koji je predložio da se preoblikuju granice posle prosrpske pozicije. Odnosi između Slovenije i Srbije su dugoročno prilično dobri, postoje trgovinski odnosi.“objašnjava Loran Hasid, koji podseća da je gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković srpskog porekla, što ne sprečava političke karijere u obe zemlje. Srbi su najveća nacionalna manjina u Sloveniji.
Fudbal, odraz specijalnog odnosa
Ovaj večiti disbalans u regionu Balkana u potpunosti je ilustrovan na fudbalskoj sceni. Da pričamo o počecima ovog jugoslovenskog političko-sportskog braka, najsloženija utakmica je nesumnjivo ona između Dinama iz Zagreba i Beograda Crvene zvezde, tokom utakmice jugoslovenskog prvenstva, koja je održana 13. maja 1990. godine na stadionu Maksimir u Zagrebu. Tokom utakmice održani su ozbiljni neredi između Bad Blu Bojsa (pristalice Dinama iz Zagreba) i Delije (pristalice Beograda Crvene zvezde). Incident se dogodio samo nekoliko nedelja posle prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj u poslednjih skoro pedeset godina, na kojima su proruske stranke za nezavisnost osvojile većinu glasova. U neredima je povređeno više od šezdeset ljudi, od kojih su neki izbodeni, upucani ili otrovani suzavcem. Ovaj meč obeležio je čuveni kiks Zvonimira Bobana, kapitena Dinama, na bosanskog policajca koji je napadao pristalicu Zagreba. Ova epizoda nije jedina koja simbolizuje krhku istoriju Balkana.
Euro 2000, održan u Belgiji i Holandiji, zaživot je odigrao jednu od najispitanijih utakmica takmičenja. Prvi put u svojoj istoriji Slovenija učestvuje na zvaničnom takmičenju od svoje nezavisnosti. Dana 13. juna 2000. godine, prvog dana Grupe C, Slovenci, predvođeni Zlatkom Zahovičem i nekoliko ostali igrači koji igraju u Srbiji i Hrvatskoj ukrstili su mačeve sa Jugoslavijom (koju su sačinjali Srbija, Crna Gora i Kosovo), na terenu Stade du Pays de Charleroi, za pravi regionalni derbi. Ako bi se meč odigrao u olimpijakosu mirno na tribinama, igrači su se borili da prisluškuju mnogo više od tri boda. To su dve ideologije koje su se sukobile na belgijskoj livadi. S jedne strane, nezavisna, demokratska i moderna Slovenija. S druge strane, nacionalistička, srpska i savezna Jugoslavija. Na sat vremena Slovenija je vodila tri gola do nule, pisalo se o pravom podvigu. Međutim, uprkos svim šansama, Jugosloveni su uspeli da smanje rezultat i izjednačuju za 30 minuta. Skor pariteta (3-3) i istorijski meč koji je prevazišao okvire fudbala. Na Alijanc areni u Minhenu u četvrtak, ove dve zemlje, najbolji neprijatelji i najgori prijatelji prema raznim mišljenjima, ipak će napisati istoriju, ali samo sportsku.
