Tužna evropska kampanja za Viljareal. Sa malim bodom uzetim u samo šest utakmica, Žuta podmornica je već rekla zbogom mogućim kvalifikacijama za plej-of, a samim tim i za nokaut faze ove Lige šampiona. Ogromno razočarenje, i iznad svega, rezultati koje je teško razumeti na evropskoj sceni, utoliko što je u La Ligi klub daleko od toga da je uronio u krizu. Upravo suprotno, pošto je banda Nicolasa Pepea podstaknuta u Španiji. Viljareal je treći na tabeli španske lige, pet bodova iza lidera FC Barcelona i samo dva boda iza drugoplasiranog Real Madrida. I dva iberijska giganta imaju igru u ruci, što bi, u slučaju pobede u ovoj utakmici manje, stavilo Viljareal na drugo mesto.
Odatle da zamislimo Marcelino Garcia Toral tim osvajanje La Lige, još uvek postoji svet, ali za sada, činjenično, klub sa mediteranske obale je u trci. Ono što je takođe sigurno je da je ovo putovanje na nacionalnoj sceni u potpunoj suprotnosti sa onim što vidimo u Evropi, i neizbežno, postavlja se pitanje: kako se tako strašan tim u La Ligi toliko bori u Evropi? „Ne znam šta se dešava, ali ne pokazujemo istu efikasnost kao u La Ligi. A u Evropi primamo previše golova, tako da je to nemoguće. Mi smo bolji tim od Kopenhagena, ali nismo ih pobedili. Isto protiv Pafosa“, objasnio je Marcelino posle meča, ukazujući na probleme u obe oblasti kao glavno opravdanje.
Malo uspeha
Mogu se naći i druga objašnjenja. Pre svega, ako ostavimo po strani ove utakmice protiv Kopenhagena i Pafosa, dva mala palca koja je Viljareal trebalo da pobedi, raspored nije bio baš ljubazan. Žuti su imali dva komplikovana putovanja, u Dortmund i Totenhem, i prijem Mančester Sitija i Juventusa. Četiri utakmice protiv rivala a priori superior, tokom kojih Marcelinove trupe uopšte nisu bile smešne ako ostavimo po strani meč protiv Dortmunda. Faktor loše sreće ili nedostatka uspeha jasno dolazi u igru kada se govori o Viljarealovoj evropskoj kampanji; pošto su bili mnogo superiorniji od Kopenhagena i Pafosa, pa čak i protiv Mančester Sitija ili protiv Juventusa, dominirali su, ali su nadigrani od protivnika koji su bili efikasniji i veštiji u poslednjem potezu.
Nedostatak strogosti, odbrambene čvrstoće i efikasnosti pred golom koje ne vidite u La Ligi. Još jedan element koji treba uzeti u obzir, a koji ne treba zanemariti: jaz između stila igre u La Ligi i onog koji se nalazi u Evropi. U Španiji, trenutno, tempo je generalno sporiji, sa timovima koji pokušavaju da igraju na napadima postavljenim sa loptom, i generalno niske odbrambene linije. Sasvim suprotno od onoga što je trenutno moderno drugde u Evropi: više fizička, intenzivna igra, a iznad svega napravljena od brzih tranzicija. Ako timovi poput Atletiko iz Madrida znaju kako da se divno prilagode ovom stilu, dobro potpomognuti njihovim načinom igre i profilom mnogih njihovih glavnih igrača, drugi imaju više poteškoća, a Viljareal nije jedini tim u ovom slučaju, jer Atletik klub i Barsa, u manjoj meri, takođe se bore. Žuta podmornica zaista ima mnogo „igrača lopte“, kao što su Alberto Moleiro ili Santi Comesana, ili čak napadač Gerard Moreno, tri tehnička lidera tima, i nekoliko odmetnutih igrača, sa grudima i koji su udobni u ovoj evropskoj konfiguraciji.
Flagrantan nedostatak iskustva
Konačno, čak i ako je ekipa veoma velika, i kvalitativno i kvantitativno, tim ostaje prilično neiskusan na ovom nivou. Među igračima koje Marcelino najviše koristi, vrlo malo njih ima neku pozadinu na ovom nivou. Čak i igrači sa najviše iskustva kao što su Nikolas Pepe, Tomas Partei, iskusni Dani Parejo koji više nije u startnoj postavi, defanzivni upornik Huan Fojt ili „veterani“ napadači Ajoze Perez i Džerard Moreno, su igrači koji nemaju veliku karijeru u takmičenju na svoj kredit. Za mnoge druge važne igrače, to je njihovo prvo učešće u takmičenju, kao što su Alberto Moleiro, Georges Mikautadze, golman Luiz Junior, dva beka Santjago Murino i Sergi Cardona, a drugi su igrali samo nekoliko delova utakmica kao što su Renato Veiga ili Pape Gueye.
To dakle nije problem čistog nivoa, već očigledno iskustva.Nema sumnje da mnogi igrači imaju noge koje se malo tresu kada muzika Lige šampiona odjekuje na stadionu, baš kao što (još) ne znaju kako da se nose sa određenim situacijama. Teorija da je ekipa premala i umor koji je uključen u igranje tokom vikenda i sredinom nedelje nije baš prihvatljiva jer je ekipa velika i rotacije su brojne. Isto važi i za objašnjenje koje cilja na odlazak igrača kao što su Baena ili Pino prošlog leta, jer su zamenjeni i u La Ligi, tim ne pati od njihovog odsustva. Mešavina nedostatka uspeha, drugačiji način igranja u Evropi i nedostatak iskustva na ovom nivou koji objašnjava ovu katastrofalnu seriju. Da bi se utešili, Viljareal će moći da se fokusira na La Ligu i, ko zna, nada se čudu…
