Da se nametne u Real Madridu sa samo 18 godina, sveže stigao sa južnoameričkog kontinenta, je na dohvat ruke vrlo malom broju igrača. Dokaz je u Rodrigu, Viniciusu Jr. ili Fede Valverdeu, koji su prvo morali da igraju sa Real Madrid Castilla ili na pozajmici negde drugde pre nego što su mogli da naprave mesto za sebe u prvom timu. Franko Mastantuono mu je dao utisak da igra za bele već godinama. Protiv Levantea u utorak uveče, argentinski internacionalac je još jednom dao dobru predstavu, obeležen svojim prvim ligaškim golom sa svojim novim timom. Stigavši u Madrid pre nešto više od mesec dana, osvojio je sve, a oni koji su bili pomalo zbunjeni i skeptični kada je Ksabi Alonso zakucao kući pre njegovog dolaska da će mu Mastantuono biti važan primorani su da napomenu da je baskijski trener bio u pravu.
Veliki obožavalac igrača, bivši vezni igrač Merengue tačno je znao koju ulogu da mu da na terenu i bio je ubeđen da će od sada biti bitan deo svog tima, bez potrebe za periodom adaptacije. Ako su veliki klubovi navikli da budu oprezni kada bacaju mlade igrače u duboki kraj, Alonso nije uzeo nikakav prstohvat sa Mastantuonom i već ga je počeo u 5 od 7 duela odigranih ove sezone, uključujući i ovaj meč Lige šampiona protiv OM. Znajući da je po povratku iz međunarodne pauze, on je dobrovoljno odmarao protiv Real Sociedad. U svakom slučaju, ako nije bilo potrebe za planom da se postepeno pokrene Franko Mastantuono, to je uglavnom zbog karaktera i mentalne snage igrača. Već naviknut na pritisak i velike južnoameričke događaje još od tinejdžerskih godina sa River Plateom, noge 18-godišnjeg ofanzivnog veznog igrača ne drhte kada zakorači na španske terene.
Praktično nečuveno u Madridu
Ono što je najverovatnije impresivno je njegova sposobnost da preuzme inicijativu i da se ne krije. Često, u tom kontekstu, mladi igrači imaju tendenciju da igraju na sigurno ili ne preuzimaju previše rizika, kako ne bi napravili greške ili izgubili loptu. Mastantuona nije briga i zna da ako je Real Madrid uložio 60 miliona evra u njega, to nije tako da on stalno igra u pozadini, već da bi mogao da napravi razliku sa loptom u nogama. Leva noga, koja se uglavnom koristi na desnoj strani, pokazuje svoju sposobnost da eliminiše protivnike, kombinuje, igra u malim prostorima, i iznad svega, donese pravu odluku u pravo vreme. On je posebno inteligentan igrač, veoma participativan i koji stvara mnogo zanimljivih situacija napred. Više nego samo teško udara krilo, on je pravi plejmejker prognan na boku, i to je ono što Alonso najviše voli. Nema sumnje da bi u slučaju promene sistema ili ako kontekst to zahteva, Mastantuono bio jednako dobar na levoj ili u sredini, bilo kao relej ili malo napredniji. On je takođe veoma konkurentan i agresivan igrač kada je u pitanju osvajanje lopte nazad, što je Madridu često nedostajalo poslednjih godina napred, a znamo da madridsko javno mnjenje voli igrače koji to imaju Gara i ovaj bes za pobedom.
Veoma jaka ličnost koja mu je omogućila da postane gotovo nezamjenjiv igrač na ovom desnom krilu i da prođe ispred Rodriga i Brahima Diaza na desnoj strani, i sigurno je da ako jednog dana Ksabi Alonso bude morao da odluči između Viniciusa Jr. i Mastantuona, njegov izbor će pasti na Argentinca… Interno, njegova ozbiljnost i profesionalizam su takođe šokirali – na dobar način – svlačionicu Merenguea, oduševljenu što je dočekala novu krv i mladog igrača sa takvim nivoom. Takođe treba napomenuti da je stigao u idealnim uslovima, sa početkom novog ciklusa, nivoom nekih bivših velikih igrača na pola koplja i, kako je objašnjeno, ogromnim samopouzdanjem njegovog trenera. I neizbežno, ovaj dvoboj na daljinu između Lamine Jamala i Franka Mastantuona već počinje da se oblikuje na drugoj strani Pirineja…
