Zašto Betis je idealan klub da se vrati na pravi put

Ove zime, kada je Antonije (25) stigao na jug Španije, mnogi posmatrači u Engleskoj bili su prilično sumnjičavi i oprezni. Pošto nikada nije uspeo da pronađe svoje noge u Engleskoj, Brazilac je izabrao da se ponovo pokrene daleko od Velike Britanije, a ne da ostane u Premijer ligi. Izbor koji nije baš shvaćen preko Lamanša, ali u Španiji su mnogi bili ubeđeni u budući uspeh bivšeg igrača Ajaksa. I posle nekoliko meseci, jasno je da se Antonijevo kockanje više nego isplatilo, jer blista u zeleno-beloj košulji Betisa. Krilo se veoma brzo prilagodio i, od svojih prvih koraka na španskim, pa čak i evropskim terenima, uspeo je da napravi razliku, nudeći nam neke velike golove u procesu. Golazos kao prošlog vikenda protiv Espanjola. Očigledno, on uživa, dobro u pratnji drugih igrača koji su kao riba u vodi u ovom Betisu, kao što su Isco, Gio Lo Celso ili Pablo Fornals, igrači koji su se takođe vratili na veoma dobrom nivou nakon teških sezona.

Kako možemo objasniti da toliko igrača – sa generalno napadačkim profilima i dobrim rukovaocima loptom – uspeva da uspe u ovom Betisu? Prvo objašnjenje je nužno na klupi, gde nalazimo amblematičnog Manuela Pellegrinija. Vrlo je malo trenera koji uspevaju da iskoriste tehničke kvalitete i magiju ovog tipa igrača, kao i čileanskog veterana. Lakoća u sjaju koja se može objasniti Pellegrinijevim obično veoma napadačkim planom igre, koji nudi mnogo zanimljivih situacija njegovim napadačkim elementima, koji su takođe deo dobro podmazanog i dobro podmazanog kolektiva. Iznad svega, bivši igrač Real Madrida i Malage uspeva da svoje igrače smiri sa veoma paternalističkim stavom, i nije slučajno što je Antoni otišao direktno da proslavi sa njim ovog vikenda, sa lepim zagrljajem. Njih dvojica su uspeli da stvore prelepo saučesništvo od dolaska Brazilca, koji je pronašao rame na koje se može osloniti da nije imao u Engleskoj.

Najbolji kontekst za sjaj

Kontekst oko kluba je takođe prilično povoljan za razvoj igrača. Betis je klub u kome je medijski pritisak logično mnogo manje prisutan nego u velikim klubovima španske lige ili drugih zemalja Starog kontinenta, a igrači znaju da su manje pod lupom, kao što znaju da neće biti masakrirani u medijima na prvi loš nastup. Ako okruženje može biti neprozračno ponekad u Madridu ili Barseloni, to nije slučaj za Betis. Ali u isto vreme, Betis ostaje klub u kome postoji određeni stepen pritiska naroda, sa Benito Villamarin uvek pun da ohrabri navijače, ali i da ih preoblikuje i da shvate kada nisu na nivou. Čak i ako Sevilja nije gigantska metropola, to je fudbalski grad, a postoji nekoliko medija koji prate vesti o klubu (i susednoj Sevilji), a to pomaže da se igrači oba tima zadrže pod minimalnim pritiskom. Ravnoteža između pritiska i popustljivosti idealna za oživljavanje igrača koji su se borili u komplikovanijim kontekstima …

Unutrašnje funkcionisanje kluba je takođe jedna od tačaka koje treba uzeti u obzir. „Betis je jedan od retkih klubova koji tretiraju fudbalere kao ljude, čineći da se osećate kao porodica, to je više od projekta fudbalskog kluba. To čini da se osećamo prijatno i čini da želimo da ovaj klub još veći. „, poverio se Hector Bellerin u leto 2023. godine. I u ovom poslednjem sprintu sezone, Betis, nosi Antoni-Isco duo, može da misli veliko, jer je samo jedan bod od pozicija Lige šampiona na tabeli La Lige, i dobro pozicioniran da se kvalifikuje za finale Lige konferencije. I nema sumnje da će ovog leta, zahvaljujući Antonijevom junaštvu, drugi igrači pokušati Betis opkladu da ožive svoje karijere…