Ferland Mendi, Jules Kounde, Thomas Lemar, Aurelien Tchouameni, Eduardo Camavinga, ili čak Kevin Gameiro, Vissam Ben Yedder, Adil Rami, Steven N’Zonzi, Grzegorz Krychowiak, Karim Benzema ili Aymen Abdennour pre njih; 2010-ih i ranih 2020-ih, mnogi od njih su napustili francusku ligu da bi se pridružili Španiji. I samo neki od najočiglednijih i najskupljih primera su navedeni gore. Sportski direktori španskih klubova u velikoj meri cenili profil igrača obučenih u Francuskoj, koji su uglavnom imali kvalitete koje nisu nužno pronađene u Španiji ili na uobičajenim tržištima na meti iberijskih klubova, kao što su Južna Amerika ili Portugal. Zatim, igrači Lige 1 su obično bili jeftini, što je još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir. Neki klubovi, kao što je Sevilla FC, stoga nisu oklevali da kupuju u Francuskoj.
„Taktički i fizički, igrač Lige 1 je jedan od najkompletnijih na tržištu. Savršeno se uklapa u ono što tražim za naš tim. Na primer, Grzegorz Krychowiak je stvarno igrao samo u Reimsu, ali mu nije trebalo vremena da se prilagodi La Ligi. I finansijski, letvica je niža: naknade za transfer su na dohvat ruke, kao i plate. Iskreno, nisam bio razočaran jednom u deset godina. „, poverio je sportski direktor Sevilje Monchi 2015. godine u intervjuu za JDD. Mora se reći da je sa andaluzijskim timom regrutovao više od dvadeset igrača Lige 1 tokom svoje druge avanture kao sportski direktor Sevilje, a to se isplatilo jer je južni španski tim osvojio 5 titula Lige Evrope između 2013. i 2023. godine, sa mnogim igračima iz francuske lige u svojim redovima.
Drugačija finansijska realnost
Ali u poslednje vreme, trend se očigledno smanjio. Prošlog leta, sa izuzetkom Kilian Mbappe naravno, transferi igrača iz Francuske u Španiju su bili veoma retki, sa Pape Gueye napušta OM za Villarreal kao jedan od retkih primera. U svom trenutnom sastavu, Sevilja, obično frankofil, ima samo jednog igrača koji je stigao iz Lige 1, a to je Akor Adams, koji je stigao tokom zimskog prelaznog roka. Ako uzmemo u obzir nacionalnosti, u La Ligi trenutno ima samo 18 francuskih igrača, a mnogi već neko vreme igraju u Španiji ili su regrutovani u drugim ligama. Prvo objašnjenje je očigledno finansijsko. U poslednjih nekoliko godina, La Liga je nametnula ovaj čuveni finansijski fer-plej koji predstavlja toliko problema za neke klubove, uključujući Barsu. Cilj: da se očiste finansije klubova, i za sada opklada je bila uspešna. Ali neizbežno, klubovi troše manje i više ne moraju nužno da žive iznad svojih mogućnosti kao u tako dalekoj eri. Manje moćni klubovi više vole da se klade na trening i pokušavaju da naprave poteze putem pozajmica, igrača na kraju ugovora ili da odu i dobiju jeftinije igrače na manje poznatim tržištima nego da stave 15 ili 20 miliona evra na igrača Lige 1.
Finansijski, španski klubovi izvan top 3 ne mogu da se takmiče sa svojim engleskim, nemačkim ili čak italijanskim kolegama, a da ne pominjemo pojavu novih igrača kao što su Saudijska Arabija, koja ne cilja samo na zvezde, već i na one koji se zovu „dobri igrači lige“. Upravo ovi klubovi dobijaju najbolje igrače u Ligi 1, dok u ne tako dalekoj eri, ne bi bilo iznenađujuće videti igrače kao što su Martin Terrier, Castello Lukeba ili Serhou Guirassi u La Ligi. Istovremeno, cena igrača Lige 1 je takođe porasla. Na primer, danas bi izgledalo nezamislivo videti Vissam Ben Jeder tog vremena odlazak za 9 miliona evra, kao što je to bio slučaj tokom njegovog transfera iz Tuluza u Sevilju 2016. godine. Dolazak stranog kapitala u nekoliko timova Lige 1 takođe znači da je nekoliko klubova koji su morali da prodaju da bi preživeli ranije sada manje primorani da se rastanu sa svojim najboljim igračima.
La Liga traži druge profile
Zatim, tu je i realnost povezana sa terenom. Posle nekoliko godina kada su se španski klubovi u velikoj meri oslanjali na igru zasnovanu na ravnoteži, intenzitetu i prilično fizičkoj igri, gde pokušavaju da povrede protivnika brzim prelazima, moda se menja i unutar klubova žele ponovo da se klade na igru koja se više zasniva na kontroli lopte i tehničkom kvalitetu igrača. Tako da više ne tražimo nužno igrače troškovaauds ili brzo, ali profili a la Pedri, do karikature. Liga 1 se bori da proizvede igrače koji mogu da se prilagode ovom profilu, i nastavlja da proizvodi igrače koji sijaju u kontekstima u kojima se od njih traži da imaju veliki obim igre, da budu grubi i brzi. Neke pozicije na kojima klubovi Lige 1 i dalje uspevaju da proizvedu zanimljive profile, kao što je čisto oporavlja defanzivnog veznog igrača ili da punog beka sposobnog da umnožava trčanja tokom meča, takođe su sve manje i manje traženi zbog taktičke evolucije klubova La Lige.
To ne znači da Liga 1 ne može da proizvede tehničke i inteligentne igrače sposobne da igraju u La Ligi, naprotiv. Ali kada se to desi, oni su obično preskupi za španske klubove izvan velikih momaka danas. Da bi pronašli ovu vrstu igrača po nižoj ceni, sportski direktori španskih klubova će radije nastaviti da traže u Južnoj Americi ili u malim evropskim ligama, kao što je Belgija koja je popularna među regrutima La Lige. U Gasovoda koja je povezivala Francusku i Španiju je stoga očigledno presušila poslednjih godina iz gore navedenih razloga, i sve ukazuje na to da bi trend trebalo da se nastavi. Dok bi neki od najboljih igrača u Ligi 1 trebalo da nastave da stižu na ogre španske lige, ostali klubovi su već otpisali igrače iz Francuske i okrenuli se drugim profilima…
