Real Madrid je, bez sumnje, istorijski najmoćniji klub na svetu. I poslednjih godina, s obzirom na rekord Lige šampiona Primorsko-Goranska, takođe možemo reći bez previše oklevanja da su Merengues bili veliki dominatori evropskog fudbala. Neki će govoriti o uspehu i sreći, ne bez trunke loše vere, dok će drugi čak ići toliko daleko da govore o suđenju, ali jedno je sigurno, ne možemo reći da je ekipa Real Madrida izgrađena na ludim čekovima. Suprotno uvriježenom mišljenju, Merengues troše vrlo malo novca na izgradnju svog tima, što može biti iznenađujuće na prvi pogled kada pogledate tim, sastavljen od svetskih referenci na njihovoj poziciji i sa 3 najbolja igrača na planeti na najnaprednijim pozicijama.
Ali kao studija novina ACE, od sezone 2016/2017, Real Madrid je jedan od najvećih klubova koji najmanje troši u Evropi. Barem u odnosu na ono što dolazi u kasu. Bilans troškova i prihoda u prelaznom roku je negativan za samo 151 milion evra, sa 896 miliona potrošenih na regrutovanje i 745 miliona evra prikupljenih na prodaju igrača. Ovo je mnogo bolji rekord od 34 drugih klubova širom sveta. Real Madrid je imao manje neto potrošnje od OM, Fulam, Cruz Azul, Ipsviцh Tovn ili Bournemouth u ovom periodu. PSG je, na primer, treći na ovoj rang listi, sa negativnim saldom od 927 miliona evra, dok je Barsa šesnaesta sa 344 miliona evra.
Nova strategija
Žestoko kritikovan zbog svoje ponekad ekstravagantne i neefikasne potrošnje u 2000-ih, čak i više u vreme kada je Barselona zakleti neprijatelj je imao koristi od zlatne generacije iz svoje akademije, Real Madrid je postepeno promenio svoju strategiju. Od oko 2015. godine, prelazni rok Real Madrida zasnovan je na 3 glavne smernice: kupovina mladih igrača sa potencijalom pre nego što slete u drugog evropskog giganta, potpisivanje potvrđenih igrača na kraju njihovih ugovora i veliki troškovi dozvoljeni na izuzetan način da regrutuju zvezde stavljene na tržište. U prvoj pomenutoj kategoriji nalazimo, na primer, Fede Valverde, regrutovanog iz Penarola 2016. godine za samo 5 miliona evra, a koji sada vredi 130 miliona evra prema specijalizovanom sajtu Transfermarket. Vinicius Jr, Arda Guler, Endrick ili Rodrigo su takođe deo ove strategije i igrači su koji već imaju tržišnu vrednost mnogo veću od njihove kupovne cene od strane Reala. Kategorija slobodnih igrača je takođe bogata primerima, sa Antonio Rudiger, David Alaba ili sam Kilian Mbappe, dok se Trent Aleksandar-Arnold takođe očekuje ovog leta. Treba napomenuti da su plate prilično visoke za igrače koji stignu na kraju svojih ugovora. Konačno, Jude Bellingham je dobar primer ovih velikih troškova potvrđenih s vremena na vreme, kao što je Tchouameni, sa manje uspeha od Engleza.
Iza svega ovoga očigledno stoji finansijska logika. U poslednjih nekoliko godina, Real Madrid je video druge igrače koji stižu na tržište na snazi, kao što su engleski klubovi, sve više podstaknuti svojim TV pravima i stranim investitorima za neke. Ako je Real Madrid u jednom trenutku praktično garantovano da će moći da priušti igrača koji je želeo kada je želeo, situacija se sada promenila, a neki klubovi nude mnogo veće plate, na primer. Otuda i potreba, koja ranije nije bila imperativ, da se pročešlja tržište u potrazi za najboljim mladićima i da se smanje rizici za igrače koji su već potvrđeni. Važno je istaknuti vodeću ulogu Juni Calafat, šefa međunarodnog fudbala u jedinici za zapošljavanje, u ovoj novoj politici privlačenja talenata širom planete, a posebno u Južnoj Americi, njenom omiljenom lovištu.
Spremnost da bude samodovoljna
Nova finansijska realnost i novi kontekst, ali ne samo. Florentino Perez je tvrdoglav čovek – njegovi prijatelji i porodica će to potvrditi – i njegov plan je vrlo jasan: da Real Madrid bude što je moguće samodostatan i što manje zavisi od spoljnih faktora kao što su bankarski krediti, TV prava ili prihodi od nastupa na takmičenjima. Oprezan i verujući da bi trenutni finansijski ekosistem fudbala mogao da propadne u bilo kom trenutku, šef kluba iz španske prestonice SouhaDa umnožite izvore prihoda i da ne rizikujete da se nađete sa repom između nogu u slučaju problema sa plaćanjem sa emiterom, na primer. Otuda želja da se smanje troškovi uz maksimiziranje dobitaka. La Fabrica, trening centar Real Madrida, je veliki bankomat, a prodaja domaćih igrača donela je više od 200 miliona evra od 2010. godine. Još uvek nije baš naklonjen trgovinskoj politici, klub je ipak napravio neke lepe kapitalne dobitke, posebno na Martin Odegaard i mogao bi da potpiše druge slične operacije u godinama koje dolaze. Želja da novi Bernabeu postane arena tipa NFL, sa ogromnim šoping zonom i organizacijom koncerata najvećih umetnika na planeti takođe je korak u tom pravcu, a u drugoj polovini 2024. godine, Bernabeu je generisao 43,9 miliona evra. Povećanje … 177% u odnosu na isti period prethodne godine.
Ovo takođe objašnjava zašto je Real Madrid bio protiv CVC projekta u La Ligi. To je takođe sve pitanje ponosa i ega, a mozak Real Madrida takođe želi da dokaže da je moguće takmičiti se i dominirati klupskim državama, što je Perez već javno udario mnogo puta. Postoji i način da se odvoji, i skoro da vodi rat, protiv tela kao što su UEFA i La Liga, sa kojima je predsednik Madrida u potpunoj hladnoći. Bez dolaska u megalomanskom delirijumu, Florentino želi da pokaže da je iznad svih ostalih i da je jasno na politici „mi protiv svih, svi protiv nas“. Način rada koji se isplati, sa 6 Liga šampiona osvojenih u poslednjih 11 godina, i finansijskim rezultatima koji nastavljaju da napreduju, sa 1,2 milijarde evra prometa koji se očekuje za ovu sezonu. Svi finansijski izveštaji su gore, a potpisivanje različitih velikih sponzorskih ugovora, kao i povećanje prihoda od marketinga od 38% u periodu jul-decembar 2024. u odnosu na jul-decembar 2023. godine. Budućnost izgleda svetla pod madridskim suncem, čak i ako znamo da na kraju postoji samo jedna istina: istina na terenu.
