Kada je reč o popunjavanju redova La Masije, Barselona je navikla da svoje tržište u Kataloniji ili Španiji, zahvaljujući mreži za zapošljavanje koja omogućava katalonskom gigantu da ne propusti bilo koji mladi talenat koji se pojavljuje u klubovima regiona i u ostatku zemlje. Savršeno tkana paukova mreža koja nikada nije gurnula menadžere centra za obuku da idu i biraju na međunarodnom nivou. Bilo je nekoliko izuzetaka, naravno, kao što je izvesni Lionel Mesi, ili neki mladi Brazilci koji su stigli u ponekad pomalo sumnjivim operacijama koje uključuju agente bliske klubu, kao što je Andre Kiri, ali sve u svemu, Barsa je uvek bila zadovoljna regionalnim i nacionalnim bazenom.
Afrika, gde su mnogi francuski i engleski klubovi navikli da traže talente sutrašnjice, često je zanemarena od strane Barse. Tokom 2000-ih, prisustvo Samuela Eto’oa olakšalo je dolazak nekih mladih Kamerunaca u La Masiju preko napadačeve fondacije, ali to je bilo prilično epizodno i samo su golmani Andre Onana i Fabris Ondoa uspeli da naprave karijeru u prvoj ligi. Bilo je veoma retko videti mlade Afrikance kako igraju sa U15, U17, U19 ili Barca Atlètic (Barca B, napomena urednika), jer su timovi uglavnom sastavljeni od španskih igrača, a nekoliko Afrikanaca koji su prošli bili su dvojni državljani rođeni ili odrasli u Španiji, kao što su Abde Ez (Maroko) ili Ilaik Moriba (Gvineja). S druge strane, u poslednje vreme, mnogi igrači sa afričkog kontinenta su se skrasili na akademiji Barselone.
Pristupačni igrači u kriznim vremenima
To je slučaj Senegalca Mika Faiea, koji je već otišao u Ren, ili njegovog sunarodnika Mamadou Mbackea, koji igra sa Barcom Atletić u španskom D3. Prošlog leta, Katalonci su takođe otišli sve do Akra Leons u Gani da potpišu full-back David Oduro, baš kao što su potpisali i njegov sunarodnik Abdul Aziz Issah iz Dreams FC. Obojica takođe igraju sa Barsinim B timom, dok Hafiz Gariba, mladi centralni defanzivac Gane koji je takođe stigao prošlog leta, igra sa U19s. Zatim, ove zime, Barsa je potpisala Ibrahima Diarru, koji se smatra jednim od najvećih afričkih talenata, i stigao iz Afričke akademije stopala u Maliju. Mnogi mladi takođe rade probne da vide da li imaju mogućnost da se pridruže Barsi kada napune 18. Ostali mladi igrači kao što su Amara Diouf (16 godina, Senegal, Generation Foot) ili Relebohile Mofokeng (20 godina, Južna Afrika, Orlando Pirates) su takođe na Barsinoj listi za kupovinu i uskoro bi mogli stići u Barselonu, dok ima desetak afričkih igrača u Barsinim različitim U15 timovima.
Zašto ovo iznenadno interesovanje za mlade afričke igrače? Postoji očigledan sportski odgovor. Poslednjih godina, nivo infrastrukture i obuke u mnogim zemljama podsaharske Afrike je naglo porastao, a jaz između afričkih i evropskih igrača se smanjio relativno mali. Mladi fudbaleri obučeni u svojoj zemlji sada su u stanju da dobro obavljaju kada stignu u Kataloniju i u Evropu uopšte, i često donose različite stvari koje mladim Evropljanima nedostaju, posebno na fizičkom nivou. Klub je takođe poboljšao svoju mrežu u Africi, dolaskom Moussa Konea u jedinicu za zapošljavanje 2023. godine. On je taj koji stoji iza svih ovih dolazaka, a koji je takođe ušao u partnerstva sa nekoliko važnih akademija u različitim afričkim zemljama. Do sada, Barsa je bio zadovoljan da prati međunarodna takmičenja da prati evoluciju potencijalno zanimljivih igrača; Sada, klub želi da ima grumenčiće kontinenta pri ruci od malih nogu i spreči druge evropske klubove da ih uzmu pred njih. A finansijski rizik u slučaju neuspeha je manji, za razliku od onoga što se desilo sa Vitorom Rokueom, na primer.
Sportska i finansijska strategija
To je projekat koji je Barsa savršeno preuzela, koja stoga namerava da dugoročno radi u Africi. Iza svega ovoga stoji i finansijska stvarnost. Mladi afrički igrači su obično mnogo jeftiniji od svojih evropskih ili južnoameričkih kolega. To nije samo pitanje nivoa, uopšte, ali afrički igrači su jednostavno manje ocenjeni, baš kao što su afrički klubovi ili akademije mnogo manje finansijski moćni i ne mogu sebi priuštiti da odbiju pristupe od Barse. Mnogo je lakše za FK Barselona, klub u finansijskim poteškoćama, da ode i traži mladu perspektivu u Maliju ili Senegalu, a ne u Argentini, Brazilu, Nemačkoj ili Portugalu. I tačnije, pristupačna cena ovih igrača omogućava Barsi da razmotri strategiju trgovanja koja može biti posebno zanimljiva. Regrutovan za 1,5 miliona evra u hrvatskom D2 (ali je već praćen kada je bio u Diambarsu), Mika Fej je prodat za 10 miliona evra godinu dana kasnije. Lepa dodata vrednost, a Barsa se nada da će ponoviti ovu vrstu operacije u budućnosti.
Najbolji igrači će biti postepeno promovisani dok na kraju ne dođu do prvog tima, što je daleko od nemogućeg u ovoj Barsi gde mladi igrači često imaju svoju šansu. Ibrahim Diarra je takođe smatran od strane posmatrača kao igrač sa potencijalom da napravi mesto za sebe u timu Hansija Flika – ili sledećeg trenera Barse – u srednjem roku. U potrazi za novim Sadio Maneom ili sledećim Samuelom Eto’oom, Barsa bi takođe mogla da pokrene modu u Španiji. Na strani Real Madrida, Afrika je očigledno zanemarena i Južna Amerika se pročišćava, gde je Juni Calafat kao riba u vodi i već je doveo igrače kalibra Fede Valverde. Isto važi i za druge velike klubove u zemlji, kao što su Atletiko ili Villarreal. Valjadolid je jedan od retkih klubova koji su tamo izgradili mreže, pošto je dočekao veoma mladog Mohameda Salisua, sada u Monaku, ili Juma Bah, nedavno prodat Siti grupi. U svakom slučaju, Barsa veruje u svoj novi afrički projekat, a narednih nekoliko godina će nam reći da li će Katalonci biti u pravu da se okrenu kolevci čovečanstva …
