Super Sport: Igrate za Borusiju Monhengladbah u Bundesligi već 3 godine, da li ste zadovoljni svojim izborom da se pridružite Nemačkoj?
Franck Honorat : Bio sam u svojoj zoni udobnosti u Brestu, ali mislim da sam preuzeo stotinu dimenzija i bilo je vreme da odem u Francusku ili negde drugde. Imao sam prijatelje koji su bili u Nemačkoj, kao što su Joshua Ghilavoghi i Jerome Roussillon. Rekli su mi da je to prvenstvo koje je napravljeno za mene, da je bilo puno prostora, da je bilo intenziteta i da, pošto sam bio brz, to je prvenstvo u kojem ću se zabaviti. Ja sam neko ko ne voli da ostane previše, previše u svojoj zoni udobnosti, ko voli nove izazove. Dakle, sa mojom ženom, rekli smo jedni drugima novi jezik, nova zemlja, nova kultura, itd. To bi moglo biti dobro i moglo bi dati malo energije našim životima.
FM: Šta je bio okidač za produženje u klubu do juna 2029. godine?
FH : To je bila nagrada u poređenju sa moje prve dve dobre godine. Tamo sam se osećao dobro i svi su bili pobednici produžavanjem ugovora, bilo da je to bio klub ili ja. Imao sam i druge zahteve, ali su blokirali vrata, nisu bili otvoreni za bilo kakvu diskusiju. Rekao sam sebi da imam još godina na ugovoru, nema smisla da brinem o tome ili idem na sukob jer se ovde osećam dobro. Dočekali su me, verovali su mi.
Pogledajte ovaj post na Instagramu
„Liga 1 je više taktička, ali manje prijatna za gledanje od Bundeslige“
FM: Koja je najveća razlika između fudbalske kulture u Nemačkoj i Francuskoj?
FH : To je da ima mnogo više navijača ovde koji dolaze da vide utakmice. Kod kuće stadion je pun da li igramo protiv prvog ili poslednjeg, ima 55,000 ljudi sve vreme. Atmosfera je luda. Otišao sam da gledam utakmicu u Diseldorfu u drugoj ligi, 45.000 ljudi, stadion je bio pun. Posle toga, naravno da imate dobru atmosferu i u Francuskoj, ali ovde se oseća porodično orijentisano. Kada dođete, znate da neće biti problema. Moja žena, ona dolazi sa decom. Imate dečiju igraonicu sa sedištima za njih napolju. Imate dadilje, obroke za decu. Sve je učinjeno da bi ljudi otišli na stadion i osećali se dobro, bez obzira ko ste.
FM: Igrali ste više od 130 utakmica u Ligi 1 i oko šezdeset utakmica u Bundesligi, koje su najveće razlike između 2 prvenstva za vas?
FH : velika razlika je u tome što u Nemačkoj ima mnogo više prostora. Mnogi ljudi kažu da su odbrambeni igrači slabiji, da ima previše golova, ali to je samo da je mnogo više intenziteta. U Brestu, kada sam imao loptu, imao sam vremena da napravim kontrolu, da podignem glavu, da dodam. U Nemačkoj nemate vremena. Imate dva ili tri igrača koji vas jure, ne razumete odakle dolazi. Jednom sam video našeg beka kako pritiska protivničkog golmana. To se nikada ne može videti u Francuskoj. U Ligi 1, timovi su više ujedinjeni. Do određenog dela terena, imate vremena da proverite, da pogledate, da podignete glavu. Moj prvi meč ovde, pobedili smo 3-0 u 35. minutu meča. I na kraju meča, 4-4. Ti ludiš glavu. U Francuskoj na 3-0, defanzivac će staviti veliki klirens u susednim stanovima. U Nemačkoj, igrač želi da napravi pas ili pokušaj driblinga. On misli da je 0-0. U Nemačkoj, uvek želi da igra. Mislim da su stadioni puni jer postoji i predstava. Retko je videti 0-0 nerešeno u Nemačkoj. Liga 1 je više taktička, ali manje prijatno za gledanje od Bundeslige.
FM: Da li je vaš profil savršeno prilagođen ovoj ligi posebno?
FH : Očigledno, zato što je to prvenstvo koje je otvoreno, igra na kontranapadu. Postoji mnogo šansi u igri, bilo da je na jednoj ili drugoj strani. To je igra za mene, ima mnogo situacija. Zabavljate se jer prelazite više, pucate više na gol i kao igrač, to je kul. Posle toga, to nije zato što ima više prostora da je lako, Ja trčim puno. Kada imate loptu i trčite 80 metara i morate da idete 60 metara da napadnete. Morate znati kako da ostanete lucidni. Ok, imate prostore, ali ako Nemaju lucidnost da napravi pravi pas u poslednjem trenutku, to će biti komplikovano.
FM: Čini se da ste jedan od lidera ovog tima na terenu po svojim nastupima i statusu, kakvu ulogu imate u kolektivu?
FH Uvek sam im govorio, ako želite da budem vođa, ne računajte na mene, neću vikati na sve u svlačionici, neću govoriti. Volim, kada imam afinitet sa igračima, da razgovaram jedan-na-jedan. Ovde imamo i mnogo mladih ljudi, volim da razgovaram sa njima. Kažete reč ili nešto mladoj osobi, on će biti tako srećan. Na primer, reći ćete mu, sviđa mi se kada se usredsredite i nastavite ono što radite. Za vas, to nije ništa, ali za njega, to će biti nešto važno. Pokušaću da mu kažem stvari koje će ga smiriti, da se oseća dobro.
FM: Imate malo komplikovanu sezonu sa 12. mestom u Bundesligi. Ostalo je 9 ligaških utakmica, koje su vaše ambicije za kraj sezone?
FH : Naša ambicija je samo da ostanemo gore. Ove godine je bilo dosta obnove, novog trenera, novih igrača, mladih igrača. Cilj je da se održimo, a zatim predahnemo i vidimo šta će se desiti sledeće godine. Tamo, nema više šta da se ide. Sve je daleko. U svakom slučaju, mislim da je to ista stvar već tri godine. Ipak, prve dve godine, nije bilo ni ludo, ali bilo je u redu. Ove godine je vruće, stvarno mislim da je cilj samo ostati gore.
„Nemci kažu da su Francuzi uvek u poslednjem trenutku.“
FM: Šta mislite, kako se doživljavaju francuski igrači koji igraju u Bundesligi?
FH : Sviđa im se naš mentalitet, radimo na terenu, a onda van njega, imamo tu radost života. Oni samo kažu da su Francuzi uvek u poslednjem trenutku. Za sastanak u 14 časova na videu, oni su tamo 15 minuta ranije. Dolazim u 58, 59, tiho i kažu da smo uvek u poslednjem trenutku. Ali posle toga, mislim da su srećni jer imamo dobar mentalitet i to je ono što se računa.
FM: Poznavali ste nekoliko francuskih igrača u Monchengladbachu, ali jedan se ističe, Manu Kone, šta mislite o njegovom usponu u klubu i u Les Bleus?
FH : Kada smo ga videli na treningu ili na utakmicama, videli smo da ima tu moć, ovaj tehnički kvalitet. Samo, ono što ga je malo sputavalo bile su njegove povrede. Već ste osetili da ima prostora za poboljšanje da uradi nešto. Odatle da bude u francuskom timu, bilo je veoma brzo. I povrh toga, igrao je svoje igre i ostao.
FM: Da li je povratak u Francusku, u Ligu 1, moguć pre kraja karijere? Da li postoji još jedna liga koja vas privlači?
FH : iskreno, srećan sam u Nemačkoj, neću te lagati. Posle toga, nikad ne znate šta će sutra doneti. Uradio sam svoje sezone, video sam pomalo od svega. Ako uradim tri meseca ludila i klub u Ligi šampiona ili Ligi Evrope dođe, zašto ne, to bi bio san za mene da igram u evropskom takmičenju. U suprotnom, neću vas lagati, nedostaje mi sunce. Samo dobar kvalitet života gde mogu da šetam mirno sa svojom decom, uživam u životu i svemu, da se sunčem, mislim.
„Kingslei Coman je taj koji me je najviše šokirao“
FM: Igrali ste nekoliko utakmica u omladinskim kategorijama sa francuskim timom. Koji igrači su vas najviše impresionirali svojim talentom?
FH : Kingslei Coman je taj koji me je najviše šokirao. Posle toga, postojao je još jedan, mali, Lies Houri. On je došao iz Valensijena. Veoma mali, veoma tanak, bez mišića. Previše tehnički kao ludak, učinio je sve jadnim. Mislim da je odigrao nekoliko takvih utakmica, tu i tamo u manje poznatim zemljama. To samo pokazuje da, ponekad, postoje igrači koji vas šokiraju, kažete sebi da su prejaki i na kraju, oni se ne probiju na veoma visokom evropskom nivou.
FM: Da li mislite da su Les Bleus sposobni da osvoje Svetsko prvenstvo ovog leta? Kako biste reagovali da postoji Francuska-Nemačka?
FH : to bi bilo veličanstveno. U svakom slučaju, nadam se. Imaju igrače da urade nešto ovog leta. Ako postoji Francuska-Nemačka, ja ću biti tamo da dam svojim saigračima batine. Ponekad im kažem da ovo više nije Nemačka prošlosti. Ranije ste bili prejaki, ali sada je drugačije. Kažu mi „čekaj, ovo Svetsko prvenstvo, videćeš“, ali ja im kažem „to je videćete se“. To je dobroćudan, to je za zabavu, to je deo života u svlačionici.
