U sezoni obeleženoj zahtevima i doslednosti italijanske lige, Udineze ide napred sa ambicijom i odlučnošću. Između kolektivne čvrstoće, intenziteta koji nameće Serija A i postepene integracije novih talenata, furlanski klub želi da izgradi pozitivnu i održivu dinamiku. U ovom takmičarskom kontekstu Idrissa Geie, senegalski internacionalac koji je igrao za FC Metz, otkrio je veoma visok evropski nivo. Vredan, ambiciozan i fokusiran na sadašnjost, igrač Udinesea govori o svojoj adaptaciji, svojim ciljevima i prvim koracima u italijanskom fudbalu, u ovom ekskluzivnom intervjuu. On se takođe osvrće na pobedu Senegala na 2025 AFCON nakon ovog istorijskog finala protiv Maroka.
«Ovo nije prvi put da plačem za Senegalom»
Super Sport: Čak i ako niste bili u Maroku, kako ste reagovali na pobedu Senegala AFCON?
Idrissa Gueye: kada govorim o Senegalu, govorim iz srca. AFCON, iskreno? Bio sam srećan. Ovo nije prvi put da plačem za Senegalom. Kada smo ga osvojili 2021. godine, plakao sam. Ove godine, kada je bio penal Brahima Diaza, plakao sam. A kada smo pobedili, ponovo sam plakao. Bio sam tako srećan. Ne mogu ni da vam kažem koliko sam bio srećan kada smo osvojili AFCON.
FM: Kada je Pape Thiav zamolio igrače da napuste teren, kako ste to prihvatili?
GI: Složio sam se. Ako se grupa slaže, slažem se. Nakon toga, Sadio je tražio da se vrati, ali znate, u takvim trenucima, sa živcima, tenzijom koja raste, problemima sa sudijom … Normalno je da tako reaguju. Ali hej, na kraju, Bog je pravedan i On uvek čini pravdu.
FM: Kako vidite blisku budućnost? Postoji AFCON u 2027, pa čak i Svetsko prvenstvo za šest meseci, da li je to cilj?
GI: Da, to je cilj. Ja radim, ali znate, kada nemate vremena za igru, ne možete ići u reprezentaciju. Morate da nastavite da radite kako biste sebi dali priliku da sanjate i budete deo liste, ako Bog da. Za zapisnik, sadašnji trener, Pape Thiav, je taj koji me je pozvao po prvi put u reprezentaciji. Ako sam prvi put u životu uzeo avion, to je bilo zahvaljujući njemu, tokom prijateljske utakmice u Alžiru. Ako sam igrao za reprezentaciju, to je zahvaljujući njemu. On me dobro poznaje, gledao me je kada sam igrao u lokalnoj ligi u Senegalu. U svakom slučaju, ja radim.
FM: Sećamo se Svetskog prvenstva gde ste dobro nastupili sa U17 timom uprkos tome što ste eliminisani u 16. kolu.
GI: ovo Svetsko prvenstvo je najbolje takmičenje koje sam ikada igrao. Život grupe, osoblja … To je bila porodica. Živeli smo tako dobro zajedno da nijedno od nas nije želelo da se završi. Čak i među nama, pre eliminacije, rekli smo jedni drugima uz smeh: „Ako osvojimo Kup, želeli bismo da se miting nastavi“. Bilo je tako dobro. Poželeli smo jedni drugima dobro, nadali smo se da će drugi obaviti posao.
FM: Čak ste igrali i tu čuvenu rundu 16 protiv Francuske… Veoma takmičarski meč
GI: ali meč protiv Francuske, mogu reći da je to bio veoma dobar meč koji smo mogli da pobedimo, ali smo propustili mnogo napred. Znate, to je sudbina, to je ono što je Bog napisao. Tako je napisano. Ali u svakom slučaju, to je bilo sjajno Svetsko prvenstvo. Postigao sam het-trik protiv Poljske, imam veoma dobre uspomene na to. Senegalci su bili srećni, moja porodica takođe, tako da je to glavna stvar.
FM: Tu je i krek Amara Diouf sa kojim ste igrali. Njegova povreda ga je zadržala dve godine. Da li mislite da može da postane veliki igrač?
GI: Amara je već jedan od velikih igrača. Kao što sam rekao, ono što mu se desilo može se desiti bilo kome. Bog je to napisao. Pogledaj me: Imao sam dvostruki prelom, a zatim sam otišao na šest meseci rehabilitacije u Mecu pre nego što sam se vratio u Senegal. Postoje prijatelji hiljadu puta bolji od mene, ali oni su još uvek u Senegalu nažalost… Samo Bog daje, i On će vam dati najbolje za vas. Ponekad, možete ići na nešto što nije nužno korisno za vas. Kada dođe vaše vreme, to je dobro. Ali Amara je stvarno dobar igrač, i još uvek je. On veruje u sebe, pa ćemo se moliti da se vrati u svom najboljem izdanju, da potpiše profesionalni ugovor i da može da pomogne svojim najmilijima.
«Mnogo napredujem u Italiji»
FM: Kakva je bila vaša adaptacija od vašeg dolaska u Udine, posebno vaš odnos sa trenerom Kostom Runjaićem?
GI: Odmah sam se integrisao. Stvari idu veoma dobro sa mojim saigračima. Grad je izvanredan, sve ide veoma dobro. Iskreno, otkako sam stigao, ovde sam se osećao dobro. Trener stalno razgovara sa mnom, mnogo mi pomaže. Mnogo napredujem, tako da je u redu. Osećam se dobro sa njim, tako da je u redu.
FM: Koji su vaši lični ciljevi za ostatak sezone sa Udinezeom?
GI: Prvo, cilj mi je da imam mnogo više vremena za igru. Posle toga, takođe želim da postignem golove, to kažu svi napadači (smeh, napomena urednika). To je ono na čemu radim ovde. U svakom slučaju, to je cilj. Trener mi pomaže da napredujem. To će trajati onoliko dugo koliko je potrebno. To je cilj. Cilj je imati minimum vremena za igru i imati najmanje 10 ili 15 golova. Mogu da kažem da je moguće, ali moramo da radimo.
FM: Ranije ste igrali u Ligi 1, kakve razlike primećujete kao napadač u Seriji A?
GI: Ovde, mogu da kažem da je malo teže, pogotovo kada ste napadač. Malo je teže jer ima mnogo stvari na kojima moramo da radimo. Nije lako. Ovde, odbrambeni igrači su jaki, tako da morate naporno raditi da zadrži sredinu, da zadrži loptu, pozive, jer su branioci, ovde, oni su jaki, iskreno. Zato otkako sam stigao, nisam prestao da radim, naporno radim, radim. Pre i posle treninga. Idem u teretanu, radim jačanje. Teško je, stvarno.
FM: Kako vam saigrači koji govore francuski (Hassane Kamara, Arthur Atta, Oumar Solet, Christian Kabasele…) pomažu na dnevnoj bazi?
GI: To mi je mnogo pomoglo jer i oni često razgovaraju sa mnom. Ponekad, radim stvari i nakon toga, oni dolaze da razgovaraju sa mnom: „Ne bi trebalo da to radimo, trebalo bi da uradimo ovo». Takođe mi kažu, na primer: „To je ono što želimo, bolje je da to uradite, kada dođete kući, uradite to». Oni mi mnogo pomažu. Stvarno, oni su kul momci. Oni su više od braće. Iskreno, mnogo im se divim.
FM: Možete li nam reći nešto o svom vremenu u Mecu?
GI: Stigao sam u Metz u avgustu 2024. godine na rehabilitaciju. Nakon toga, potpisao sam ugovor, moj prvi profesionalni ugovor u januaru 2025. godine. Šest meseci koje sam proveo sa Metzom bili su neverovatni jer sam se ponovo ujedinio sa svojom senegalskom braćom. Ima nekih sa kojima sam igrao sa Alfom, Ibrahimom, Papeom i Malikom u Senegalu, u Génération Footu. Proveo sam neko vreme sa njima, neverovatni trenuci. Naučili su me mnogo stvari. Mnogo su mi pomogli. Iskreno, bilo je … Ne mogu da nađem savršene reči, ali iskreno, bio sam zadovoljan njima. To mi je dobro došlo.
FM: Kako vidite svoju budućnost danas, u Udinezeu ili negde drugde?
GI: Za sada ne govorim o budućnosti. Govorim o sadašnjosti, jer sam u Udinama i volim da pričam o Udinama jer želim da uradim nešto ovde. Ako još uvek nisam uradio nešto sjajno ovde, ne mogu da pričam o budućnosti. Da biste razgovarali o budućnosti, prvo morate nešto da uradite. Nakon toga, možete razgovarati o budućnosti. U ovom trenutku, govorim samo o Udineze. Želim da pomognem timu da postigne svoje ciljeve.
