Nekoliko minuta nakon zvaničnog objavljivanja 25 finalista Golden Boi 2025, Patrick Vieira je odvojio vreme da razgovara sa Super Sport u srcu Badia di Sant’Andrea, novi centar za obuku Đenove. Počasni gost i majstor svečanosti u organizaciji Tuttosport, trener Đenove dao je prosvetljen pogled na ovu rastuću generaciju. Između njegovog divljenja za Desire Doue, i njegova razmišljanja o radu Pari Sen Žermena u smislu treninga, Vieira je takođe podelio svoju filozofiju podrške mladim igračima.
«Vidimo talenat i posao koji je uradio PSŽ»
Super Sport: Možemo reći da je francuski fudbal ponovo veoma dobro zastupljen u ovom izdanju Golden Boi za 2025. godinu… Kako objašnjavate da je francuski fudbal proizveo toliko mladih talenata u poslednjih nekoliko godina?
Patrik Vieira: Mislim da to naglašava kvalitet rada u smislu treninga u Francuskoj ili pre treninga. I ono što je zaista pozitivno je da u Francuskoj, mladi igrači imaju šansu da igraju u Ligi 1 prilično brzo. I to vam daje malo više motivacije. Mislim da je za mladog igrača to još uvek nešto ohrabrujuće i nešto pozitivno. Znate da ne radite za džabe. To znači da na kraju dana, imate priliku da igrate u Ligi 1, brže, ranije, nego u Engleskoj, Italiji ili čak Španiji, to takođe gura igrače da imaju ovu motivaciju na dnevnoj bazi koja im omogućava da napreduju. Ali glavna snaga u Francuskoj je kvalitet trenera.
FM: Ovo je dobar znak za svetlu novu budućnost za francuski tim posle 2026. godine, sigurno pod vođstvom vašeg prijatelja Zinedina Zidana
PV: To su dobri problemi, to su problemi bogatih, kako kažu (smeh, napomena urednika).
FM: Veliki favorit je Désiré Doué. Da li ste bili iznenađeni njegovim meteorskim usponom u PSŽ-u?
PV: Désiré Doue je najbolji mladi igrač u Evropi. Ne samo da je postigao gol u finalu Lige šampiona gde je pokazao sav svoj talenat, ali je takođe mnogo napredovao u Renu i nastavlja svoj napredak u PSŽ. Prošao je kroz težak period, ali je naporno radio i nikada nije odustao. Lamine Yamal ne može biti nominovan ove godine, tako da mislim da će Doue pobediti. On je mlad igrač sa puno talenta. Klub treba da stvori dobro okruženje za učenje, pravljenje grešaka i učenje. Désiré Doue je savršen primer. Mislim da je on najbolji od najboljih na svetu.
FM: PSG će takođe biti veoma dobro zastupljen na ceremoniji u decembru. Zair-Emeri, Doue Maiulu, Mbaie i nedavno Ndjantou, PSG je jasno primer koji treba slediti?
PV: Da, ali posle toga, ima mnogo onih koji su tamo trenirali i mnogi koji, nažalost ili na njihovu sreću, nisu u Pari Sen Žermenu i koji danas igraju u La Ligi i Italiji. Mislim da je Pariz takav formativni klub. Kada vidite mlade igrače koji su došli na Svetsko klupsko prvenstvo, to pokazuje talenat i posao koji se obavlja u Pari Sen Žermenu. Nakon toga, došlo je do određene tačke u kojoj je važno da igraju svakog vikenda.
«Mladom igraču je potrebna podrška»
FM: Da li vam vaše iskustvo kao bivše francuske zvezde AS Kana pomaže da komunicirate sa mladim igračima?
PV: Imao sam sreću da sam bio kapiten u Kanu, u dobi od 19 godina, i ovo iskustvo mi pomaže danas u činjenici da znam šta mladom igraču treba da bi mogao da razvije. U Kanu sam bio okružen uzornim i profesionalnim igračima. Zaista bih mogao da naučim od njih. Imao sam sreće da imam trenera koji me je stavio u duboki kraj odmah bez straha od grešaka koje sam mogao napraviti. I to samopouzdanje od trenera me je nateralo da igram sa više samopouzdanja i to je ono što mi je omogućilo da preduzmem sledeće korake. Čak i u vreme Arsenala, stigao sam, imao sam 20 godina, i tokom meča, izgubio sam loptu, dobio sam crveni karton i primili smo gol. Ali snaga Arsena (Vengera) je bila u tome što je video taj talenat u meni i da nastavi da mi daje to samopouzdanje koje mi je zaista pomoglo da napravim karijeru.
FM: Po vašem mišljenju, nisu li mladi igrači prebrzo bačeni u duboki kraj u poređenju sa vašom generacijom?
PV: Mislim da je toDrugačije je jer danas guramo mlade igrače da igraju mnogo ranije, jer postoji ekonomski aspekt koji takođe dolazi u obzir za klubove, a posebno u Francuskoj. Oni moraju da prodaju igrače i da ih prodaju, mi moramo da ih izložimo. A ponekad ovi mladi igrači možda nisu spremni. To je igrajući seriju utakmica koje se razvijaju malo po malo. Mladi igrač, koji rano odlazi u profesionalni tim, mora nastaviti da se razvija. To znači da mora da nastavi da radi mnogo individualnog rada na tehničkoj strani, na fizičkoj strani, na atletskoj strani i na mentalnoj strani. Mladom igraču je potrebna podrška. Kada napustite akademiju za prvi tim, postoje stvari koje nedostaju, posebno kada ne igrate. Ako nismo oprezni, rizikujemo da zaostanemo. A kada jurite deficit, veoma je komplikovano nadoknaditi ovaj jaz.
FM: Kao trener, koju strategiju svakodnevno usvajate sa mladim igračima?
PV: Ne mogu reći da se izgubljena godina nikada ne može nadoknaditi, ali to je veoma teško u ovim godinama. Iz tog razloga, mislim da je mladić, kada je u prvom timu, ako nema dovoljno vremena za igru, važno za njega da ode i igra sa rezervnim timom jednom, dva ili tri puta mesečno. Igranje igara sa 90 minuta je zaista važno za razvoj mladih ljudi. Ovaj posao, koji se mora obaviti pored toga, je veoma važan. Problem u velikim klubovima u kojima igrate dve utakmice nedeljno su oni koji su navikli da igraju više treninga da ostanu gore. I ako se uzme u obzir samo ovaj trening, mladi igrač neće napredovati i to će postati problem.
FM: Zar nije previše komplikovano lansirati mlade igrače u Italiju, u ligi koja se bori da veruje nuggetsima?
PV: U Italiji često postoji oklevanje da se igraju mladi igrači, jer je pažnja usmerena na trenutni rezultat. Sa naše strane, moramo razmišljati dugoročno. Ne smijemo izgubiti povjerenje u mlade ljude, čak i ako se neke odluke ponekad donose prebrzo. Još uvek postoji veliki jaz u nivou između Primavera i Serie A. Vreme igranja mladih igrača znači da je manji razvoj. Došlo je do krize u ovoj oblasti jer nema mnogo vremena za igru za mlade igrače.
